Naleteh pre nekoliko dana na snimak jedne interesantne prezentacije na temu HD muzičkih snimaka, odn. šta sve od medijuma i snimaka koje skidamo sa interneta zaslužuje da nosi atribut HD.
Predavanje je održano prošle godine na jednom regionalnom skupu, a predavač je bio Mark Waldrep, muzički producent i ton majstor sa nekih 40 godina iskustva i sopstvenom producentskom firmom (AIX Records).
Tvrdio je da pravih HD snimaka ima jako malo (što je tačno) i da je on jedan od retkih producenata koji od snimanja pa do distribucije konzistentno održavaju rezoluciju 24/96. Bio je verovatno jedan od prvih kupaca digitalne konzole Euphonix System 5 (lansirana 2000. god.), koja na svim nivoima radi sa tom rezolucijom.
Nije mi se mnogo svideo njegov nastup - previše "ja, pa ja", "niko kao ja" i sl., ali su informacije koje je dao bile korisne. Usput je više puta pravio reklamu za svoj demo disk (20 dolara) i pričao kako se taj njegov disk dosta koristi pri testiranju uredjaja i zvučnika.
Iste večeri sam za 11 dolara kupio taj materijal sa HD sajta iTrax i sutradan počeo da ga preslušavam. Prvi utisak je bio da su snimci glasniji nego što sam očekivao od te rezolucije, što ukazuje na primenu kompresora, dok na omotu diska stoji:
"More important than the recording format, is the production methodology, which avoids digital signal processing, equalization, and dynamics compression. This is what real music actually sounds like. We hope you enjoy it."
U redu, prvi snimci koje sam slušao bili su pop i džez i tu je srednji nivo u principu nešto viši. Medjutim, slušajući numeru 15 (Mocartov kvintet za klarinet) vrlo brzo je počela da mi smeta violina, a na 1'15" i oko 1'57" od početka već su to bila izobličenja (bar za moj sluh). Propustio sam snimak kroz analizator (MusicScope) i rezultat je ukazivao na ograničavanje vršnog nivoa snimka. Ako pogledamo tok zelene linije na polarnom dijagramu (prva slika), vidimo na više mesta zaravnjenja maks. nivoa koja traju i po nekoliko sekundi, što je u muzici skoro nemoguće. Da podsetim, dijagram pokazuje vršni (zeleno) i RMS (narandžasto) nivo signala u funkciji vremena koje teče u smeru kazaljke na satu. Dve gore navedene tačke nalaze se na oko 50 i 85 ugaonih stepeni na dijagramu, mereno u odnosu na vertikalu koja prolzai kroz "12 sati".
Pogled na tok snimka u audio editoru Reaper jasno pokazuje o čemu se radi: na oba mesta gde mi je violina zvučala izobličeno snimak je limitiran na nekih -1,5dB i to, rekao bih, bez ikakve potrebe jer ne postoji muzika koja se prostire preko celog dinamičkog opsega od 24 bita.
Odavde se nameće zaključak da je snimak namerno komprimovan da bi bio glasniji, što opet ne mora da znači i da pri tom mora da bude limitiran. Ovo poslednje je verovatno posledica lenjosti pri miksovanju, odn. masteringu, što je po meni nevidjena blamaža, pogotovo u svetlu gore citirane tvrdnje i sledećeg teksta sa njegovog sajta:
Click Here to receive regular posts from HD-Audio guru Dr. Mark Waldrep.
Istini za volju, ima kod njega vrednih informacija i interesantnih diskusija, ali ne verujem da ću kupiti i jedan od njegovih snimaka.
A što se tiče statusa gurua, to je mnogo lakše reći nego održati, a u konkretnom slučaju mnogo mi liči na ponašanje političara.
Pozdrav
Predavanje je održano prošle godine na jednom regionalnom skupu, a predavač je bio Mark Waldrep, muzički producent i ton majstor sa nekih 40 godina iskustva i sopstvenom producentskom firmom (AIX Records).
Tvrdio je da pravih HD snimaka ima jako malo (što je tačno) i da je on jedan od retkih producenata koji od snimanja pa do distribucije konzistentno održavaju rezoluciju 24/96. Bio je verovatno jedan od prvih kupaca digitalne konzole Euphonix System 5 (lansirana 2000. god.), koja na svim nivoima radi sa tom rezolucijom.
Nije mi se mnogo svideo njegov nastup - previše "ja, pa ja", "niko kao ja" i sl., ali su informacije koje je dao bile korisne. Usput je više puta pravio reklamu za svoj demo disk (20 dolara) i pričao kako se taj njegov disk dosta koristi pri testiranju uredjaja i zvučnika.
Iste večeri sam za 11 dolara kupio taj materijal sa HD sajta iTrax i sutradan počeo da ga preslušavam. Prvi utisak je bio da su snimci glasniji nego što sam očekivao od te rezolucije, što ukazuje na primenu kompresora, dok na omotu diska stoji:
"More important than the recording format, is the production methodology, which avoids digital signal processing, equalization, and dynamics compression. This is what real music actually sounds like. We hope you enjoy it."
U redu, prvi snimci koje sam slušao bili su pop i džez i tu je srednji nivo u principu nešto viši. Medjutim, slušajući numeru 15 (Mocartov kvintet za klarinet) vrlo brzo je počela da mi smeta violina, a na 1'15" i oko 1'57" od početka već su to bila izobličenja (bar za moj sluh). Propustio sam snimak kroz analizator (MusicScope) i rezultat je ukazivao na ograničavanje vršnog nivoa snimka. Ako pogledamo tok zelene linije na polarnom dijagramu (prva slika), vidimo na više mesta zaravnjenja maks. nivoa koja traju i po nekoliko sekundi, što je u muzici skoro nemoguće. Da podsetim, dijagram pokazuje vršni (zeleno) i RMS (narandžasto) nivo signala u funkciji vremena koje teče u smeru kazaljke na satu. Dve gore navedene tačke nalaze se na oko 50 i 85 ugaonih stepeni na dijagramu, mereno u odnosu na vertikalu koja prolzai kroz "12 sati".
Pogled na tok snimka u audio editoru Reaper jasno pokazuje o čemu se radi: na oba mesta gde mi je violina zvučala izobličeno snimak je limitiran na nekih -1,5dB i to, rekao bih, bez ikakve potrebe jer ne postoji muzika koja se prostire preko celog dinamičkog opsega od 24 bita.
Odavde se nameće zaključak da je snimak namerno komprimovan da bi bio glasniji, što opet ne mora da znači i da pri tom mora da bude limitiran. Ovo poslednje je verovatno posledica lenjosti pri miksovanju, odn. masteringu, što je po meni nevidjena blamaža, pogotovo u svetlu gore citirane tvrdnje i sledećeg teksta sa njegovog sajta:
Click Here to receive regular posts from HD-Audio guru Dr. Mark Waldrep.
Istini za volju, ima kod njega vrednih informacija i interesantnih diskusija, ali ne verujem da ću kupiti i jedan od njegovih snimaka.
A što se tiče statusa gurua, to je mnogo lakše reći nego održati, a u konkretnom slučaju mnogo mi liči na ponašanje političara.
Pozdrav