(02-24-2016, 09:59 AM)nik Wrote: - Prelazak u A/B rezim rada je itekako cujan i vrlo nepozeljan. Degradacija zvuka je tolika da bih pojacalo koristio samo kao pojacalo za zvuk sa TV-a.
Zdravo Nik,
Vidi, to je vrlo neobična pojava i govori mi o namernom "spinovanju" te razlike, od strane samih konstruktora tog pojačavača.
U obe klase, A i AB, postoje pojačavači koji su na vrhu svetske liste najboljih, i između njih su veoma tanane razlike koje samo vrlo vešto uvo (možda) može zapaziti.
Dobro konstruisani pojačavači AB klase rade u Čistoj A klasi do nekog, nevelikog i zavisno od proizvođača, nivoa snage, a neki od njih imaju i trajni bias suprotne grupe tranzistora pa se crossover događa pri prilično visokim amplitudama signala (gde se takođe veoma teško može zapaziti).
Još je simptomatičnije to što se radi o jednom te istom pojačavaču, kome se pomera radna tačka.
Naravno da su pojačavaču kome je hlađenje obezbeđeno za rad u čistoj A klasi mogli da spuste bias na možda pola struje od rada u A klasi, i pri tom bi se razlika mogla izuzetno teško zapaziti, a imalo bi se dosta dodatne snage na raspolaganju.
No, oni najbolje znaju cilj svog marketinga, i to su apsolutno sa namerom uradili.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Privatno za sebe sam pobornik, koliko je to moguće, neisključivog mišljenja o nekoj pojavi i ovo se ne odnosi konkretno na tebe Nik, već je uopštenog tipa.
Tokom života sam imao prilike čuti baš svakakve naprave u svakakvim kombinacijama, i desilo mi se više puta da "naletim" na nešto od pojačavača, što je u nekoj kombinaciji sa određenim zvučnicima i prostorijom zvučalo jadno loše, da u nekom drugom prostoru i na drugim kutijama zazvuči sjajno.
Takođe sam imao prilike da naletim na cevaša koji ima slew rate 50V/uS na izlazu za zvučnik i zvuči kao odličan tranzistorac.
Tada sam poprilično "sasekao" niz sopstvenih predrasuda o nekim pojavama.
Velike firme koje barataju sa visokim cenama proizvoda, naravno, zapošljavaju i vrlo ozbiljne konstruktore, koji mogu da nijansiraju konstrukciju prema ukusu svoje grupe potrošača.
Sasvim je logično očekivati da je napredak tehnologije sveo dosadašnje tehnološke probleme na daleko manju meru od onih koji su postojali ranije, a korpus delikti je u ciframa koje su za dva reda veličine bolje od onih iz osamdesetih godina prošlog veka na primer.
Iz tog logičnog zaključka se sasvim jasno da izvući nov zaključak: da bi zvuk različitih proizvođača uređaja trebalo da konvergira ka jednom tipu zvuka, na koji ukazuje napredak tehnologije ("low noise", "low THD", "high dynamic"...).
Iz čega bi se lako izvukao treći zaključak: da svi moderni i kvalitetni pojačavači i zvučnici treba da zvuče veoma slično, maltene isto.
Ali avaj, što skuplji uređaji, sve lakše se daju zapaziti razlike između njih, odnosno tzv. "karakter".
To se ipak sasvim namerno radi, kao što se svaka dama šminka na karakterističan način da bi se dopala nekoj preferiranoj grupaciji.
"Dame visokog ranga, nazovimo ih VIP" u obliku pojačavača i zvučnika, šminkaju se tačno tako da se dopadnu nekoj grupi.
Ko barata sa na primer zvučnicima, poznata mu je "rupa", tj. karakteristično ulegnuće u amplitudi na prenosnoj karakteristici skoro svih modela B&W, i to im daje tananu nijansu koja se prepoznaje. I naravno jedna grupa ljudi baš njih obožava...
To je jednostavno tako zato što je ljudski karakter takav kakav jeste.
Možda bi svet bio dosadniji kad ne bi bilo večitih trvenja poput (red je po abecedi :-):
- Audi vs BMW vs Mercedes,
- Ferari vs Lamburdžini vs Porše,
- Partizan vs Zvezda vs Hajduk,
- Crnke vs Plavuše,
- velike grudi vs okrugla zadnjica,
- i još neograničena količina sličnih bla bla...
Tržište se prilagođava ukusu i sasvim je uobičajeno da ultralinearni pojačavači neverovatno retko zauzmu neko od najskupljih mesta u listi skupih i visoko ocenjenih. (a cilj je samo da se što vernije prenese sa izvora, što bi se iz samog "High fidelity" dalo zaključiti :-)
Tako je to.
U tehnologiji snimanja zvuka je slika sasvim drugačija. Oni moraju biti "operisani" od "karaktera", mada je i tu situacija prilično pomućena.
Ali kad se u obzir uzmu oni najbolji, da se primetiti da koriste relativno uzak spektar korišćenih komponenti za pravljenje snimačkih uređaja, i naravno ostalu obradu signala, i kad bi se njihov zvuk poredio na samim njihovim uređajima, to mora da zvuči izuzetno slično, maltene isto, sa stvarno izuzetno malenim nijansama koje se razlikuju.
U tom svetu zvuk ipak po logici konvergira ka jednom obliku, srazmerno sa napretkom tehnologije.
Razlike su drastično manje nego u audiofilskom svetu koji sluša baš ono što oni snime :-)
Nadam se da nisam bio dosadan...
Srdačan pozdrav svima