11-14-2015, 11:05 PM
@Mikikg:
Miki, nisi potpuno u pravu.
Tranzijentnim merenjem se odredjuje vreme dostizanja stacionarnog stanja sistema, a na njega utiču dva procesa: širenje toplote po masi hladnjaka, odn. uravnoteženje temperature po masi, i njeno odvodjenje sa površine istog. Od interesa za primenu u pojačavačima je samo ovaj drugi proces i zato se mora čekati sve dok temperatura hladnjaka ne postane konstantna.
Još par napomena u vezi merenja i proračuna.
Merenje je neophodno kod nestandardnih geometrija, a pre svega u cilju odredjivanja performansi hladnjaka ugradjenog u kutiju pojačavača. Vrednosti Rth koje dobijamo od proizvodjača hladnjaka važe za idealizovan slučaj (neometano strujanje oko hladnjaka, pretpostavka homogenog temperaturskog polja, odsustvo makro strujanja u prostoriji gde se izvodi eksperiment, itd.) koji u ugradjenom stanju ne važi. Ako se želi optimalni dizajn (priprema serijske proizvodnje), merenje je jedini mogući pristup.
Medjutim, danas na tržištu ima toliko dokumentovanih hladnjaka da postoji velika verovatnoća da se nadje neki koji je geometrijski sličan hladnjaku kojim neko raspolaže, kao što je u mom prilogu bio sluičaj. Tada se jednostavnim skaliranjem površine dolazi do dovoljno pouzdane vrednosti Rth.
Bez direktne veze sa prethodnim prilozima, još jedna napomena opšteg karaktera: imam utisak da se sticanje veštine procene reda veličine nekog fenomena na osnovu nekoliko osnovnih podataka polako ali sigurno gubi iz obrazovnog procesa tehničkih disciplina. Često je moguće dostići 80% tačnosti nekog rezultata samo uzimanjem u obzir osnovnih podataka i procesa.
U jednoj diskusiji na diyAudio forumu primetio sam da i vrlo kompetentni ljudi ne vladaju tom disciplinom.
Pozdrav
Miki, nisi potpuno u pravu.
Tranzijentnim merenjem se odredjuje vreme dostizanja stacionarnog stanja sistema, a na njega utiču dva procesa: širenje toplote po masi hladnjaka, odn. uravnoteženje temperature po masi, i njeno odvodjenje sa površine istog. Od interesa za primenu u pojačavačima je samo ovaj drugi proces i zato se mora čekati sve dok temperatura hladnjaka ne postane konstantna.
Još par napomena u vezi merenja i proračuna.
Merenje je neophodno kod nestandardnih geometrija, a pre svega u cilju odredjivanja performansi hladnjaka ugradjenog u kutiju pojačavača. Vrednosti Rth koje dobijamo od proizvodjača hladnjaka važe za idealizovan slučaj (neometano strujanje oko hladnjaka, pretpostavka homogenog temperaturskog polja, odsustvo makro strujanja u prostoriji gde se izvodi eksperiment, itd.) koji u ugradjenom stanju ne važi. Ako se želi optimalni dizajn (priprema serijske proizvodnje), merenje je jedini mogući pristup.
Medjutim, danas na tržištu ima toliko dokumentovanih hladnjaka da postoji velika verovatnoća da se nadje neki koji je geometrijski sličan hladnjaku kojim neko raspolaže, kao što je u mom prilogu bio sluičaj. Tada se jednostavnim skaliranjem površine dolazi do dovoljno pouzdane vrednosti Rth.
Bez direktne veze sa prethodnim prilozima, još jedna napomena opšteg karaktera: imam utisak da se sticanje veštine procene reda veličine nekog fenomena na osnovu nekoliko osnovnih podataka polako ali sigurno gubi iz obrazovnog procesa tehničkih disciplina. Često je moguće dostići 80% tačnosti nekog rezultata samo uzimanjem u obzir osnovnih podataka i procesa.
U jednoj diskusiji na diyAudio forumu primetio sam da i vrlo kompetentni ljudi ne vladaju tom disciplinom.
Pozdrav