Evo sad sam se nešto vratio Miki.
Evo jedne vrlo korisne info za sve koji to ne znaju:
Te protekcione diode između ulaza ima mnogo op-amps, i pre upotrebe nekog op-amps treba se informisati o građi njegovih ulaza.
Na primer, dve ili četiri antiparalelne diode između ulaza imaju: OP07, OP27, OP37, OP77... da ne nabrajam dalje jer ih ima čitava nebrojena gomila.
Te protekcione diode poseduje još stvarno mnogo op-amps.
U principu te diode ni malo ne smetaju kada op-amp radi sa NFB koju uvek može uspešno da ostvari.
Tada je njegov cilj da pomoću NFB svede razliku između ulaza na nultu veličinu teoretski, a praktično će ta vrednost biti veoma bliska nuli i zaviisiće prvenstveno od open-loop gain dotičnog op-amp.
Što je veći open-loop gain - to će kod uspešne NFB razlika napona između ulaza biti manja, tj. bliža niultoj vrednosti, a klamp diode i ne "pomisle" da provedu.
Te diode korisno posluže u cilju zaštite ulaza od diferencijalne razlike napona koja bi mogla oštetiti veoma osetljive bazne ili gejt deonice u inverznom smeru, uglavnom kod nešto preciznijih op-amps.
Da li će ulazi biti zaštićeni i od common vrednosti ulaznih napona, to veoma zavisi od toga da li se kolektori dotičnih ulaznih tranzistora, kod bipolarnih op-amps oslanjaju na putanje koje kroz neke druge diodne deonice ostatka sklopa ipak završavaju na Vcc i Vee.
U suprotnom ta zaštita ne postoji.
To uvek i obavezno piše u "apsolute maximum ratings" karakteristikama u svakom data od nekog op-amp, i to pod obavezno.
Nema takvog op-amp kome nisu date granične vrednosti napona ulaza, kako diferencijalne, tako i common.
Štaviše, kod mnogih koji imaju te ulazne diode baš u "apsolute maximum ratings", piše na primer umesto dozvoljenog diferencijalnog napona, dozvoljena diferencijalna struja ulaza, i to nam je savršen znak da dotični op-amp, bio on bipolarni, fet ili mosfet, poseduje antiparalelne diode između ulaza.
Oko toga šta sme biti maksimalni dozvoljen common napon ulaza, takođe na istom mestu piše i ukoliko nije baš naglašeno da je common input protection van granica Vcc i Vee, pod obavezno primeniti eksterni klamp, ukoliko se očekuje da napon ulaza može "odlutati" van granica Vcc i Vee.
Postoje naravno i neki op-amps, kao i instrumentacioni apms, koji poseduju protekciju ulaza koja se proteže daleko van napona napajanja čipa, poput na primer INA128 koji ima zaštite ulaza do čitavih +-40V, a ima ih sa još širim granicama.
I takva stvar bezuslovno piše u data i obavezno je i nacrtana u blok šemi dotičnog čipa.
----------------------------------------------
Te ulazne antiparalelne diode su u većini slučajeva korisne, ali postoje i situacije gde mogu veoma smetati i tada se biraju op-amps koji ih nemaju, odnosno oni op-amps koji tolerišu veliku razliku diferencijalnog napona između ulaza i nemaju te diode.
To su sklopovi gde iz bilo kog razloga može doći do prekoračenja diferencijalnog napona, bilo to zbog kašnjenja u NFB ili mogućih prekomernih signala, ili slučajevi sa pozitivnom FB ili bez NFB, a da pri tom stanje na jednom ulazu ne treba da izvrši snažan uticaj na sklopove koji se nalaze na drugom ulazu dotičnog amp.
Kako dolazi do poremećaja?
Na sledeći način: Prekoračenje jednog od ulaza, kroz te klamp diode, svu struju koju nudi sklop koji je napravio prekoračenje jednostavno kroz te diode "izruči" u sklopove koji su na drugom ulazu.
Primer:
Na zajednički generator neke na primer testere, zakačeno je nekoliko op-amps, koji treba da prave neke različite PWM.
Normalno, na drugim ulazima tih op-amps, čiji je po jedan ulaz zakačen za zajednički izvor testere, nalaze se neki pojedinačni Vreff koji definišu presečne tačke za PWM, neko vreme, pragove ili slično tome.
Onog momenta kad testera prekorači onaj najmanji Vreff, kroz diode će se napon te iste testere preliti u taj Vreff i testera će izgubiti svoju funkcionalnost, tj. biće veoma deformisana potrošnjom tog Vreff kroz klamp diode ulaza.
Naravno, to je samo jedan od mogućih primera a ima ih sijaset.
Eto, to su neke bitne stvari koje se moraju znati kod korišćenja op-amps ili INA.
Kod INA je to češće slučaj internog klampa prema nekom od napajanja i mora se onda voditi računa o veličini struje koju moraju prihvatiti te klamp diode i naravno samo napajanje.
Vrlo česta greška neiskusnih je da na primer naprave odličan klamp ka napajanjima sa lepuškastim šotki diodama, kod op-amp, MCU ili slično, a ne povedu računa da samo napajanje može da "usisa" tu veličinu struje kroz klampericu, i onda naravno kod neke pojave dođe do "prepumpavanja" maksimalnog napona napajanja, i naravno onda se mučenik pita zašto mu je crkao MCU na primer, kad je lepo neki ulaz diodom klampovao ka Vdd, a ispred ima 7805 i možda bleeder od 10K paralelno sa Vdd...
He he, biće dovoljno svega 2-3mA kroz klampericu da na tom bleederu prekorači sigurnosnih 7V i ode MCU u peršun, a 7805 neće to progutati, odnosno ne pada mu na pamet da se bavi shunt stabilizacijiom!
Neće ni da crkne kao čovek jer to nije dovoljno da bi crkao!
Sama potrošnja MCU je obično veoma malena i neće potrošiti to što stigne kroz klampericu.
Kada se očekuju takve stvari stavlja se ili shunt stabilizator za Vcc, Vdd, Vss i slično, ili protekcione zener ili TVS, čija vrednost se nalazi u okvirima dopustivih granica tih napona.
Iste stvari važe i za op-amps ili bilo kakav sklop gde se vrši klampovanje prema nekom od napajanja.
Mora se uvek voditi računa da napajanje može da primi najgori slučaj struje koja može stići kroz klamp.
Konačno, od izuzetnog značaja je proučiti do detalja datasheet od nekog čipa jer se lako može desiti da sklop "omane" zbog propuštene malene sitnice koje pišu na primer u notes ili slično...
----------------------------------
U tvom slučaju ipak treba upotrebiti 4 diode za klamp ka Vcc i Vee, a mogu se izostaviti one antiparalelne, pod uslovom da koristiš OPA192.
U slučaju da ostane CA3140 onda svih 6 dioda. i Naravno shunt tip Vcc ili Vreff, zavisno od toga prema čemu klampuješ.
Čak i u slučaju da NFB ne može uspostaviti regularno stane kod tog ispravljača, te ulazne klamperice neće napraviti nikakvu štetu na onom drugom ulazu i sklopovima na njemu jer ispred postoje otpori limiteri od 100K i od njihovog kvaliteta će zavisiti koliki napon može da se u nesrećnoj situaciji dovede na njih a da ne prediscipiraju ili probiju preko sopstvenog tela.
Zato kod primene preko 100V ti otpori treba da budu fizički dugački. To nudi visoku bezbednost u vlažnim uslovima ili možda kod prljave površine istih.
Pozz
Evo jedne vrlo korisne info za sve koji to ne znaju:
Te protekcione diode između ulaza ima mnogo op-amps, i pre upotrebe nekog op-amps treba se informisati o građi njegovih ulaza.
Na primer, dve ili četiri antiparalelne diode između ulaza imaju: OP07, OP27, OP37, OP77... da ne nabrajam dalje jer ih ima čitava nebrojena gomila.
Te protekcione diode poseduje još stvarno mnogo op-amps.
U principu te diode ni malo ne smetaju kada op-amp radi sa NFB koju uvek može uspešno da ostvari.
Tada je njegov cilj da pomoću NFB svede razliku između ulaza na nultu veličinu teoretski, a praktično će ta vrednost biti veoma bliska nuli i zaviisiće prvenstveno od open-loop gain dotičnog op-amp.
Što je veći open-loop gain - to će kod uspešne NFB razlika napona između ulaza biti manja, tj. bliža niultoj vrednosti, a klamp diode i ne "pomisle" da provedu.
Te diode korisno posluže u cilju zaštite ulaza od diferencijalne razlike napona koja bi mogla oštetiti veoma osetljive bazne ili gejt deonice u inverznom smeru, uglavnom kod nešto preciznijih op-amps.
Da li će ulazi biti zaštićeni i od common vrednosti ulaznih napona, to veoma zavisi od toga da li se kolektori dotičnih ulaznih tranzistora, kod bipolarnih op-amps oslanjaju na putanje koje kroz neke druge diodne deonice ostatka sklopa ipak završavaju na Vcc i Vee.
U suprotnom ta zaštita ne postoji.
To uvek i obavezno piše u "apsolute maximum ratings" karakteristikama u svakom data od nekog op-amp, i to pod obavezno.
Nema takvog op-amp kome nisu date granične vrednosti napona ulaza, kako diferencijalne, tako i common.
Štaviše, kod mnogih koji imaju te ulazne diode baš u "apsolute maximum ratings", piše na primer umesto dozvoljenog diferencijalnog napona, dozvoljena diferencijalna struja ulaza, i to nam je savršen znak da dotični op-amp, bio on bipolarni, fet ili mosfet, poseduje antiparalelne diode između ulaza.
Oko toga šta sme biti maksimalni dozvoljen common napon ulaza, takođe na istom mestu piše i ukoliko nije baš naglašeno da je common input protection van granica Vcc i Vee, pod obavezno primeniti eksterni klamp, ukoliko se očekuje da napon ulaza može "odlutati" van granica Vcc i Vee.
Postoje naravno i neki op-amps, kao i instrumentacioni apms, koji poseduju protekciju ulaza koja se proteže daleko van napona napajanja čipa, poput na primer INA128 koji ima zaštite ulaza do čitavih +-40V, a ima ih sa još širim granicama.
I takva stvar bezuslovno piše u data i obavezno je i nacrtana u blok šemi dotičnog čipa.
----------------------------------------------
Te ulazne antiparalelne diode su u većini slučajeva korisne, ali postoje i situacije gde mogu veoma smetati i tada se biraju op-amps koji ih nemaju, odnosno oni op-amps koji tolerišu veliku razliku diferencijalnog napona između ulaza i nemaju te diode.
To su sklopovi gde iz bilo kog razloga može doći do prekoračenja diferencijalnog napona, bilo to zbog kašnjenja u NFB ili mogućih prekomernih signala, ili slučajevi sa pozitivnom FB ili bez NFB, a da pri tom stanje na jednom ulazu ne treba da izvrši snažan uticaj na sklopove koji se nalaze na drugom ulazu dotičnog amp.
Kako dolazi do poremećaja?
Na sledeći način: Prekoračenje jednog od ulaza, kroz te klamp diode, svu struju koju nudi sklop koji je napravio prekoračenje jednostavno kroz te diode "izruči" u sklopove koji su na drugom ulazu.
Primer:
Na zajednički generator neke na primer testere, zakačeno je nekoliko op-amps, koji treba da prave neke različite PWM.
Normalno, na drugim ulazima tih op-amps, čiji je po jedan ulaz zakačen za zajednički izvor testere, nalaze se neki pojedinačni Vreff koji definišu presečne tačke za PWM, neko vreme, pragove ili slično tome.
Onog momenta kad testera prekorači onaj najmanji Vreff, kroz diode će se napon te iste testere preliti u taj Vreff i testera će izgubiti svoju funkcionalnost, tj. biće veoma deformisana potrošnjom tog Vreff kroz klamp diode ulaza.
Naravno, to je samo jedan od mogućih primera a ima ih sijaset.
Eto, to su neke bitne stvari koje se moraju znati kod korišćenja op-amps ili INA.
Kod INA je to češće slučaj internog klampa prema nekom od napajanja i mora se onda voditi računa o veličini struje koju moraju prihvatiti te klamp diode i naravno samo napajanje.
Vrlo česta greška neiskusnih je da na primer naprave odličan klamp ka napajanjima sa lepuškastim šotki diodama, kod op-amp, MCU ili slično, a ne povedu računa da samo napajanje može da "usisa" tu veličinu struje kroz klampericu, i onda naravno kod neke pojave dođe do "prepumpavanja" maksimalnog napona napajanja, i naravno onda se mučenik pita zašto mu je crkao MCU na primer, kad je lepo neki ulaz diodom klampovao ka Vdd, a ispred ima 7805 i možda bleeder od 10K paralelno sa Vdd...
He he, biće dovoljno svega 2-3mA kroz klampericu da na tom bleederu prekorači sigurnosnih 7V i ode MCU u peršun, a 7805 neće to progutati, odnosno ne pada mu na pamet da se bavi shunt stabilizacijiom!
Neće ni da crkne kao čovek jer to nije dovoljno da bi crkao!
Sama potrošnja MCU je obično veoma malena i neće potrošiti to što stigne kroz klampericu.
Kada se očekuju takve stvari stavlja se ili shunt stabilizator za Vcc, Vdd, Vss i slično, ili protekcione zener ili TVS, čija vrednost se nalazi u okvirima dopustivih granica tih napona.
Iste stvari važe i za op-amps ili bilo kakav sklop gde se vrši klampovanje prema nekom od napajanja.
Mora se uvek voditi računa da napajanje može da primi najgori slučaj struje koja može stići kroz klamp.
Konačno, od izuzetnog značaja je proučiti do detalja datasheet od nekog čipa jer se lako može desiti da sklop "omane" zbog propuštene malene sitnice koje pišu na primer u notes ili slično...
----------------------------------
U tvom slučaju ipak treba upotrebiti 4 diode za klamp ka Vcc i Vee, a mogu se izostaviti one antiparalelne, pod uslovom da koristiš OPA192.
U slučaju da ostane CA3140 onda svih 6 dioda. i Naravno shunt tip Vcc ili Vreff, zavisno od toga prema čemu klampuješ.
Čak i u slučaju da NFB ne može uspostaviti regularno stane kod tog ispravljača, te ulazne klamperice neće napraviti nikakvu štetu na onom drugom ulazu i sklopovima na njemu jer ispred postoje otpori limiteri od 100K i od njihovog kvaliteta će zavisiti koliki napon može da se u nesrećnoj situaciji dovede na njih a da ne prediscipiraju ili probiju preko sopstvenog tela.
Zato kod primene preko 100V ti otpori treba da budu fizički dugački. To nudi visoku bezbednost u vlažnim uslovima ili možda kod prljave površine istih.
Pozz