12-15-2014, 06:48 PM
Jeste, Miki, mada je ovde izabran jedan netipičan problem da bi se pokazalo kako analogni računar i to može. Uzgred, u ovom primeru se radi o hidrodinamici, tj. o strujanju nestišljivog fluida (tečnosti) oko profila. Aerodinamika se bavi proučavanjem strujanja stišljivih fluida kao što je vazduh. Zbog promene temperature matematika aerodinamike je puno složenija i na analognom računaru se može rešavati tek u uprošćenoj formi.
Na ovom primeru se vidi jedna velika prednost analognog računara, a to je brzina kojom se generišu rezultati. Promena vrednosti nekog parametra na potenciometru trenutno pokazuje uticaj na rezultat. Zamislimo sada model aerodinamike aviona pri variranju, recimo, napadnog ugla krila. Svaka promena vrednosti ugla daje neku novu aerodinamiku i to trenutno.
Digitalna simulacija sa pojednostavljenim modelom danas može da ti uradi takav proračun relativno brzo, ali pre 40 godina to nije bio slučaj. A ako se model usloži, tada mora da se čeka na rezultate. Jedan trivijalan primer: preamp iz LA vol. 5 simuliran pomoću LTspice IV na laptopu Lenovo sa Intel i7 (4 CPU) ima brzinu računanja od nekih 7 msec/sec CPU. Ako hoću da vidim tranzijentne efekte DC kompenzacije (vrem. konst. od 1 sec) zajedno sa dif. signalom od 1kHz, i simuliram samo 1 sec realnog vremena, moram da čekam na rezultate oko 150 sekundi. Na analognoj mašini to dobijam trenutno.
Pre 14 godina sam bio u jednom čuvenom američkom institutu i zaprepastio se kada sam video da oni akustičke pulzacije u cevnoj mreži jednog višestepenog klipnog kompresora i dalje simulraju analognim računarom. Problem koji se pri tom rešava sastoji se od nalaženja mogućih rezonantnih mesta u toj šemi, jer ako ih ima, a nisu prigušene, takav kompresor (to su mašine snage od po više MW) može da sruši zgradu u kojoj se nalazi pre nego što prvi činovnik uspe da pobegne. Ja sam tada već imao svoj prvi program za digitalnu simulaciju takvih mreža iza sebe, a oni su tek pre pet godina objavili rad iz koga se vidi da prelaze na digitalne metode.
Razlog je što na analognoj mašini jednim sweep-om generatora funkcije odjednom nadješ sva rezonantna mesta!
Pozdrav
Na ovom primeru se vidi jedna velika prednost analognog računara, a to je brzina kojom se generišu rezultati. Promena vrednosti nekog parametra na potenciometru trenutno pokazuje uticaj na rezultat. Zamislimo sada model aerodinamike aviona pri variranju, recimo, napadnog ugla krila. Svaka promena vrednosti ugla daje neku novu aerodinamiku i to trenutno.
Digitalna simulacija sa pojednostavljenim modelom danas može da ti uradi takav proračun relativno brzo, ali pre 40 godina to nije bio slučaj. A ako se model usloži, tada mora da se čeka na rezultate. Jedan trivijalan primer: preamp iz LA vol. 5 simuliran pomoću LTspice IV na laptopu Lenovo sa Intel i7 (4 CPU) ima brzinu računanja od nekih 7 msec/sec CPU. Ako hoću da vidim tranzijentne efekte DC kompenzacije (vrem. konst. od 1 sec) zajedno sa dif. signalom od 1kHz, i simuliram samo 1 sec realnog vremena, moram da čekam na rezultate oko 150 sekundi. Na analognoj mašini to dobijam trenutno.
Pre 14 godina sam bio u jednom čuvenom američkom institutu i zaprepastio se kada sam video da oni akustičke pulzacije u cevnoj mreži jednog višestepenog klipnog kompresora i dalje simulraju analognim računarom. Problem koji se pri tom rešava sastoji se od nalaženja mogućih rezonantnih mesta u toj šemi, jer ako ih ima, a nisu prigušene, takav kompresor (to su mašine snage od po više MW) može da sruši zgradu u kojoj se nalazi pre nego što prvi činovnik uspe da pobegne. Ja sam tada već imao svoj prvi program za digitalnu simulaciju takvih mreža iza sebe, a oni su tek pre pet godina objavili rad iz koga se vidi da prelaze na digitalne metode.
Razlog je što na analognoj mašini jednim sweep-om generatora funkcije odjednom nadješ sva rezonantna mesta!
Pozdrav