Samuki,
To mora da radi!
Ili si negde pogrešio u šemi veza, ili ga nisi pravilno baždario, ili nemaš tih 9V, tj 5V napajanja.
Posle provere pločice, kada utvrdiš da je sve ok, izmeriš na izlazu A1 napon pomoću DVM, kontrolišući ga tako što će ti crni pipak biti na stvarnoj masi sklopa.
Na toj tački mora biti tačna polovina onog napona koji treba da bude 5V.
7805 u principu nije dužan da proizvede strogih 5.000V. To može biti +- stotinak mV gore-dole.
Uzmimo npr. da 7805 kod tebe ima 4.90V. U tom slučaju na izlazu A1 mora biti 2.45V sa greškom ne većom od nekoliko mV, i to je najpre stvar tolerancije R1 i R2.
Ako je ta tačka ok, tj. stvarno je polovina napona napaanja posle stabilizatora, onda ćeš je ubuduće koristiti kao virtuelnu masu, tj. crni pipak DVM ćeš od sada pa na dalje držati prikačenim za tu tačku.
Pre baždarenja prvo moraš sondu učiniti vodonepropusnom.
Toj diodici koja je sonda, navučeš tanak termobužir na jednu nožicu, i onda tu nožicu presaviješ tako da se ne dodiruje sa onom drugom, da bi to sve mogao prikačiti na tanak dvožilni kablić.
Sada opet navučeš malo širi termobužir preko svega, dugačak toliko da ti pređe i delom na kabl. Kraj mu dobro zagreješ upaljačem i slepiš ga prstima tako da bude vodonepropustan.
Sondu radi baždarenja moraš staviti u vodu i to toliko duboko da ti čak i deo kabla bude u vodi.
Da bi ti sonda dobro radila, dvožilni kabl mora biti veoma tanak, što tanji koji možeš naći, jer će u suprotnom temperatura sonde (doide) "cureti" kroz žice kabla. možda je i najbolje da u dužini od par cm, samu diodu i kabl spregneš veoma tankom lakiranom žicom, tanjom od 0.1mm...
Poprečni presek vodova od diode do njenog kabla mora biti što manji, da bi što manje toplote tom putanjom napustalo diodu. Tako ćeš imati najmanju grešku merenja.
Sondu moraš potapati u vodu radi baždarenja.
Potrebno ti je dve posude:
-u jednoj sitno izlomljen led pomešan sa vodom, sopstvenom, koja je nastala od njegovog otapanja,
-druga posuda koja je na nekom rešou, u kojoj voda tiho ključa.
Crveni pipak DVM zakačiš za izlaz od A3, baš za izlazni pin, a crni na našu virtuelnu masu, tj. izlaz od A1.
Umočiš sondu u smešu led voda, vodoravno, tako da bude potpoljen i deo gde su one tnke žičice koje sprežu sondu i ostatak kabla.
Sonda se mora nalaziti na površini, gde je granični sloj u kom se događa otapanje leda.
Uz neprestano blago mešanje smeše led-voda, sačekaš da se rezultat na DVM prestane menjati (nekoliko minuta), potom podesiš trimerom P1 strogih 0.000V (koliko bolje možeš), na izlazu A3.
Sada premesti crveni pipak na stvarni izlz naparave (srednji kraj P2).
Potom sondu premestiš u ključalu vodu, tako da opet horizontalno bude potopljena u samu površinu vode koja ključa, gde su opet potopljene i one žičice kroz koje može "cureti" toplota sa sonde.
Sada, ako si na nadmorskoj visini koja odgovara nivou mora, ćeš podesiti trimerom P2 strogih 1.000V, što bi bilo 100.0*C (10mV/*C), a ako se nalaziš na višoj nadmorskoj visini, onda na internetu saznaj temperaturu ključanja vode na tvojoj nadmorskoj visini i podesi na toliko, poštujući skalu od 10mV/*C.
Postupak baždarenja je poželjno ponoviti više puta, sa dodatnim korekcijama obe tačke, ako baš želiš da bude precizno, inače ako ti je bitno do 0.5C manje-više, dovoljno je jedno baždarenje.
To su dve pouzdano dobre referentne tačke (dovoljne za taj nivo tačnosti) za 0*C i 100*C, gde tvom termometru možeš verovati do u 0.1*C tolerancije, pogotovo ako su otpornici u sklopu bar 1% tolerancije ili bolji.
Takav termometar je veoma precizan i veoma linearan i radi garantovano dobro od -50 do +150*C.
Što bolji op-amp staviš i što preciznije otpornike, sprava će ti biti preciznija. Npr. sa MC33274 i otporicima od 0.1% to može biti u klasi vrlo skupih profi termometara i "dohvatiti" rezoluciju od 0.01*C.
Da bi mogao gurati tu sondicu u mesta gde ima elektronske buke, na A2 i A3 stavi po 100nF između nihovog izlaza i invertujućeg pina.
-------------------------------------------------------
Za one koji prave merenje sa nekim termoparom, RTD ili slično, što može raditi na višim temperaturama, treća kalibraciona tačka je sublimacija kristalnog sumpora, i to je precizno 444.6*C
Pozdrav
P.S.
Ljudima koji se bave termoregulacijama prilažem nekoliko korisnih dokumenata:
To mora da radi!
Ili si negde pogrešio u šemi veza, ili ga nisi pravilno baždario, ili nemaš tih 9V, tj 5V napajanja.
Posle provere pločice, kada utvrdiš da je sve ok, izmeriš na izlazu A1 napon pomoću DVM, kontrolišući ga tako što će ti crni pipak biti na stvarnoj masi sklopa.
Na toj tački mora biti tačna polovina onog napona koji treba da bude 5V.
7805 u principu nije dužan da proizvede strogih 5.000V. To može biti +- stotinak mV gore-dole.
Uzmimo npr. da 7805 kod tebe ima 4.90V. U tom slučaju na izlazu A1 mora biti 2.45V sa greškom ne većom od nekoliko mV, i to je najpre stvar tolerancije R1 i R2.
Ako je ta tačka ok, tj. stvarno je polovina napona napaanja posle stabilizatora, onda ćeš je ubuduće koristiti kao virtuelnu masu, tj. crni pipak DVM ćeš od sada pa na dalje držati prikačenim za tu tačku.
Pre baždarenja prvo moraš sondu učiniti vodonepropusnom.
Toj diodici koja je sonda, navučeš tanak termobužir na jednu nožicu, i onda tu nožicu presaviješ tako da se ne dodiruje sa onom drugom, da bi to sve mogao prikačiti na tanak dvožilni kablić.
Sada opet navučeš malo širi termobužir preko svega, dugačak toliko da ti pređe i delom na kabl. Kraj mu dobro zagreješ upaljačem i slepiš ga prstima tako da bude vodonepropustan.
Sondu radi baždarenja moraš staviti u vodu i to toliko duboko da ti čak i deo kabla bude u vodi.
Da bi ti sonda dobro radila, dvožilni kabl mora biti veoma tanak, što tanji koji možeš naći, jer će u suprotnom temperatura sonde (doide) "cureti" kroz žice kabla. možda je i najbolje da u dužini od par cm, samu diodu i kabl spregneš veoma tankom lakiranom žicom, tanjom od 0.1mm...
Poprečni presek vodova od diode do njenog kabla mora biti što manji, da bi što manje toplote tom putanjom napustalo diodu. Tako ćeš imati najmanju grešku merenja.
Sondu moraš potapati u vodu radi baždarenja.
Potrebno ti je dve posude:
-u jednoj sitno izlomljen led pomešan sa vodom, sopstvenom, koja je nastala od njegovog otapanja,
-druga posuda koja je na nekom rešou, u kojoj voda tiho ključa.
Crveni pipak DVM zakačiš za izlaz od A3, baš za izlazni pin, a crni na našu virtuelnu masu, tj. izlaz od A1.
Umočiš sondu u smešu led voda, vodoravno, tako da bude potpoljen i deo gde su one tnke žičice koje sprežu sondu i ostatak kabla.
Sonda se mora nalaziti na površini, gde je granični sloj u kom se događa otapanje leda.
Uz neprestano blago mešanje smeše led-voda, sačekaš da se rezultat na DVM prestane menjati (nekoliko minuta), potom podesiš trimerom P1 strogih 0.000V (koliko bolje možeš), na izlazu A3.
Sada premesti crveni pipak na stvarni izlz naparave (srednji kraj P2).
Potom sondu premestiš u ključalu vodu, tako da opet horizontalno bude potopljena u samu površinu vode koja ključa, gde su opet potopljene i one žičice kroz koje može "cureti" toplota sa sonde.
Sada, ako si na nadmorskoj visini koja odgovara nivou mora, ćeš podesiti trimerom P2 strogih 1.000V, što bi bilo 100.0*C (10mV/*C), a ako se nalaziš na višoj nadmorskoj visini, onda na internetu saznaj temperaturu ključanja vode na tvojoj nadmorskoj visini i podesi na toliko, poštujući skalu od 10mV/*C.
Postupak baždarenja je poželjno ponoviti više puta, sa dodatnim korekcijama obe tačke, ako baš želiš da bude precizno, inače ako ti je bitno do 0.5C manje-više, dovoljno je jedno baždarenje.
To su dve pouzdano dobre referentne tačke (dovoljne za taj nivo tačnosti) za 0*C i 100*C, gde tvom termometru možeš verovati do u 0.1*C tolerancije, pogotovo ako su otpornici u sklopu bar 1% tolerancije ili bolji.
Takav termometar je veoma precizan i veoma linearan i radi garantovano dobro od -50 do +150*C.
Što bolji op-amp staviš i što preciznije otpornike, sprava će ti biti preciznija. Npr. sa MC33274 i otporicima od 0.1% to može biti u klasi vrlo skupih profi termometara i "dohvatiti" rezoluciju od 0.01*C.
Da bi mogao gurati tu sondicu u mesta gde ima elektronske buke, na A2 i A3 stavi po 100nF između nihovog izlaza i invertujućeg pina.
-------------------------------------------------------
Za one koji prave merenje sa nekim termoparom, RTD ili slično, što može raditi na višim temperaturama, treća kalibraciona tačka je sublimacija kristalnog sumpora, i to je precizno 444.6*C
Pozdrav
P.S.
Ljudima koji se bave termoregulacijama prilažem nekoliko korisnih dokumenata: