09-16-2014, 10:31 PM
Nisam bio tu nekoliko neko duže vreme...
Risto,
Pogrešno nameštena kompenzacija će napraviti suprotno do onoga što treba da spreči, tj. izazvaće oscilovanje.
Onaj koji tvom sklopu "trese kavez" je ta induktivnost u zoni drejna. Tim se testira stabilnost dummy load, jer ne možeš uvek očekivati da imaš kablove do testiranog ispravljača od 5 cm.
Da bi se ta grupica pasivnih komponenti za kompenzaciju izračunala, potrebno je precizno znati kašnjenje sklopa i sve parazitne veličine koje ga prate.
Ponekad je to lakše dobiti empirijski, pogotovo kada su nam nepoznati ti parazitni parametri.
Sada, kada si dobio koliko toliko stabilan rad sa tim odsustvom kompenzacije, prvo treba da mu "zatreseš kavez" sa pravougaonim signalom iz nekog generatora.
Onda polako počneš da pipkaš po kompenzaciji, počevši od veličina koje su prvo mnogo veća impendansa o postojećih u povratnoj vezi. Ispravljaš polako "zmije" na zaravni, koje se pojavljuju posle tranzijenta, prateći pri tom sa dva kanala skopa, paralelno izvorni signal i njegovu pretpostavljenu repliku na shunt.
Tek posle toga dodaš kalem u drejn i tada si ga ozbiljno ugrozio. To naknadno kompenzuješ i ako uspeš onda sprava može raditi i kao tranzijentni load a i kao statički load.
Ukoliko žeiš tu napravu samo kao statički load, onda možeš izbeći kompenzaciju dodavanjem omanjeg bajpas kondenzatora između drejna i donjeg kraja shunt, povezujući ga što kraćom putanjom između te dve tačke. Kondenzatora reda stotine nF do par uF.
Onda će sve potrebno zadovoljiti interna kompenzacija LM324.
Operacioni pojačavači koji su interno kompenzovani (kao LM324 i MC33274) se mogu pralelovati ovako:
paralel_op.pdf (Size: 3,97 KB / Downloads: 18)
I ako paraleluješ slobodnu četvrtinu od LM324 onom što je gate drive, sigurno ćeš poboljšati performanse naprave i uanjiiti potrebu za kompenzacijama jer imaš dvostruki kapacitet struje za gejt i istovremeno ti je Rg upola manji. Odnosno manje kašnjenje odziva mosfeta.
Naravno, postoji još sijaset načina za povećanje izlazne struje op-amp, sa sklopom koji neće unositi kašnjenje, odnosno kašnjenje će težiti nultom.
Evo jednog od primera sa ultrabrzim strujnim bufferom koji hladno radi do iznad stotine MHz sa dotičnim tranzistorima:
curr_boost.pdf (Size: 5,08 KB / Downloads: 19)
Mirna struja se namesta emiterskim otpornicima izlaznog komplementarnog para i emiterskim otpornicima pobudnog para.
Još bolja situacija se dobija ako se R5 i R6 zamene strujnim izvorima.
Može to na mnogo načina, nego malo je vremena za objašnjavanje i skučen je prostor na forumu. Samo malo "razgazi" literaturu o op-amps i metodama frekventne kompenzacije.
Treba ipak vremena da se to razradi temeljno.
Pozdrav drugar
Risto,
Pogrešno nameštena kompenzacija će napraviti suprotno do onoga što treba da spreči, tj. izazvaće oscilovanje.
Onaj koji tvom sklopu "trese kavez" je ta induktivnost u zoni drejna. Tim se testira stabilnost dummy load, jer ne možeš uvek očekivati da imaš kablove do testiranog ispravljača od 5 cm.
Da bi se ta grupica pasivnih komponenti za kompenzaciju izračunala, potrebno je precizno znati kašnjenje sklopa i sve parazitne veličine koje ga prate.
Ponekad je to lakše dobiti empirijski, pogotovo kada su nam nepoznati ti parazitni parametri.
Sada, kada si dobio koliko toliko stabilan rad sa tim odsustvom kompenzacije, prvo treba da mu "zatreseš kavez" sa pravougaonim signalom iz nekog generatora.
Onda polako počneš da pipkaš po kompenzaciji, počevši od veličina koje su prvo mnogo veća impendansa o postojećih u povratnoj vezi. Ispravljaš polako "zmije" na zaravni, koje se pojavljuju posle tranzijenta, prateći pri tom sa dva kanala skopa, paralelno izvorni signal i njegovu pretpostavljenu repliku na shunt.
Tek posle toga dodaš kalem u drejn i tada si ga ozbiljno ugrozio. To naknadno kompenzuješ i ako uspeš onda sprava može raditi i kao tranzijentni load a i kao statički load.
Ukoliko žeiš tu napravu samo kao statički load, onda možeš izbeći kompenzaciju dodavanjem omanjeg bajpas kondenzatora između drejna i donjeg kraja shunt, povezujući ga što kraćom putanjom između te dve tačke. Kondenzatora reda stotine nF do par uF.
Onda će sve potrebno zadovoljiti interna kompenzacija LM324.
Operacioni pojačavači koji su interno kompenzovani (kao LM324 i MC33274) se mogu pralelovati ovako:
paralel_op.pdf (Size: 3,97 KB / Downloads: 18)
I ako paraleluješ slobodnu četvrtinu od LM324 onom što je gate drive, sigurno ćeš poboljšati performanse naprave i uanjiiti potrebu za kompenzacijama jer imaš dvostruki kapacitet struje za gejt i istovremeno ti je Rg upola manji. Odnosno manje kašnjenje odziva mosfeta.
Naravno, postoji još sijaset načina za povećanje izlazne struje op-amp, sa sklopom koji neće unositi kašnjenje, odnosno kašnjenje će težiti nultom.
Evo jednog od primera sa ultrabrzim strujnim bufferom koji hladno radi do iznad stotine MHz sa dotičnim tranzistorima:
curr_boost.pdf (Size: 5,08 KB / Downloads: 19)
Mirna struja se namesta emiterskim otpornicima izlaznog komplementarnog para i emiterskim otpornicima pobudnog para.
Još bolja situacija se dobija ako se R5 i R6 zamene strujnim izvorima.
Može to na mnogo načina, nego malo je vremena za objašnjavanje i skučen je prostor na forumu. Samo malo "razgazi" literaturu o op-amps i metodama frekventne kompenzacije.
Treba ipak vremena da se to razradi temeljno.
Pozdrav drugar