Zapostavljeni Tesla!

[Braca]

Na gornjem linku, napisao je zašto je toliko impresioniran Teslom i upoređuje ga sa Edisonom.

Ne može se Tesla porediti sa Edisonom. Bio sam u Edisonovom muzeju i video koliko je vremena straćio pokušavajući da čistim isprobavanjem dodje do kaučuka. Treba taj metod uporediti sa načinom kako je Tesla stvarao - prvo vizija, zatim razvoj principa pronalaska u glavi i praktično uobličavanje. Ta dva čovek dele misaoni svetovi.
Setimo se samo kako je Edison pokrenuo sramnu kampanju protiv Teslinog sistema naizmenične struje iako mu je moralo biti jasno da je taj sistem bio superioran. Tesla je pronalazio jer mu je to bio nerazdvojan deo života, a Edison dobrim delom radi novca.

---

Cudi me da se zeleni nisu setili da prikace na par mesta Teslinu turbinu pa da pune baterije, ili mozda i jesu, ne pratim nesto u poslednje vreme inovacije u automobilizmu.
Voleo bih da nam Braca malo napise o tome.

Na Macolin nagovor pristao sam da u srpskoj Vikipediji napišem nešto o ova dva Teslina pronalaska. Zato ću sada samo ukratko da napišem par reči o turbini.
Tesla je turbinu patentirao 1913. godine, a prvi primerak, snage 500 kW, napravljen je u firmi Allis-Chalmers. Medjutim, zbog deformacije rotora pri velikim brojevima obrtaja (slabost materijala, a ne turbine), taj razvoj je zaustavljen, a u korist Parsons-ove turbine, koja je u II svetskom ratu pogonila najveći broj ratnih brodova.

Na sadašnjem stepenu razvoja Teslina turbina (TT) ima efikasnost od oko 20% (ima i primeraka sa 35%), a moderna aksijalna turbina za turbopunjače brodskih Dizel motora od preko 90%. Prednost TT je jednostavnost i niska cena, te mogućnost da radi sa zaprljanim fluidima jer su joj rotori glatki. Za ilustraciju, gore pomenuta turbina za nadpunjenje brodskih motora mora u pogonu češće da se pere, što se postiže ubrizgavanjem vode na vrele lopatice, usled čega naslage čadji pucaju i odvajaju se od lopatica.

TT ima šansu u situacijama gde je potrebna jeftina, robusna mašina, koja može da radi sa nečistim, gustim fluidima, koji turbinu sa lopaticama jednostavno zapuše. Medjutim, potrebno je podići stepen korisnog dejstva, a jedan od mogućih pravaca razvoja je poboljšanje ulaznog dela kućišta. Tu je već nešto i uradjeno, a ima i ideja da se rotor namerno ohrapavi u cilju podebljanja tzv. graničnog sloja, čime se dobija bolji prenos energije sa fluida na rotor. Takva istraživanja su na Zapadu skupa i teško se nalaze investitori. Tu bi jedna odgovorna država mogla da uloži neka nevelika sredstva i da omogući mladim ljudima da se "razmahnu" i naprave nešto od tog i drugih Teslinih pronalazaka. Nažalost, takvu državu ne vidim, pogotovo ne na Balkanu...

Pozdrav

Edit: Ne volim da pišem na brzinu, jer mi se tada neke ideje lako izgube. Ovde je jedna koja mi se vratila: klasične turbine imaju odredjeni broj lopatica, recimo do stotinak, a TT ima milijarde "lopatica". Naime, svaka hrapavost površine rotora nudi mogućnost za lokalno pretvaranje kin. energije fluida u silu koja zatim deluje na rotor i prouzrokuje rotaciju.