(08-03-2014, 05:59 PM)dlalkovic Wrote: Kolika treba da bude prigusnica ( u mH verovatno ) kad se koristi trafo bez zazora sekundra, tj obican trafo?
Da li su ova dva resenja ( specijalno motan trafo ili obican trafo i prigusnica sa sekundara ) ekvivalentna? Mislim da ne, jer taj vazdusni zazor je kao termogena otpornost, a induktivnost je ipak nesto drugo?
Da li moze da se za impulsni trafo ( za 100Hz ) upotrebi audio trafo sa vecom DC otpornoscu u primaru i sekundaru, a sa istim prenosnim odnosom ? Na uredjaju sa slika vidim feritni trafo. Pretpostavljam da nije neophodno da bude feritni trafo. N30 je oznaka materijala za feritne trafoe? Da li postoji oproban recept za razlepljivanje feritnih loncica?
A mozda je stvarno vreme da legne neki mikrokontroler, pa makar to bio PIC
Za Macolu:
Da li si negde opisao detaljno rad punjaca?
Polako. Idemo redom po stavkama.
Trafo sa "labavom" spregom (kao sa moje sličice) nema nikakva vazdušni procep na jezgru. Jezgro se sklapa klasično, unakrsno idu limovi i "I" delovi se klasično stavljaju na svoja mesta. Dakle kao kod običnog mrežnog trafoa.
Namerno lošija sprega potiče od toga što sekundar ne obuhvata kompletno polje primara, već deo magnetskog polja ostane slobodno.
To je ekvivalentno kao da na red sa primarom postoji prigušnica, ili pak da na red sa oba sekundara takođe stoji AC prigušnica.
Takav transformator ima tzv. "meku" karakteristiku, poput one koju imaju transformatori za REL zavarivanje. Napon na izlazu opada sa porastom struje potrošnje, i struja kratkog spoja biva konačna i ne preterano velika.
Rasipna ili "cureća" induktivnost "L-leak" sada obavlja ulogu serijskog reaktivnog otpora, čijom će veličinom biti ograničena struja kratkog spoja trafoa.
Potpuno ekvivalentan efekat, onom koji nudi trafo motan na taj "specijalan" način, se može dobiti pomoću više ostalih metoda:
-Stavljanjem nekog otpornika na red sa primarom, na red sa sekundarima, na red sa tiristorom. Međutim, nabrojani načini su neekonomični. Taj otpornik bi morao biti velike snage i puno bi grejao. Kome toplota ne smeta može upotrebiti neki snažan grejač na primarnoj strani ili nekoliko sijalica od farova, vezanih parallelno, i ta grupasijalica na red sa anodom tiristora na primer.
Ekonomičniji način je korišćenje AC prigušnice na red sa primarom, ili pak DC prigušnice (sa procepom na jezgru) na red sa anodom tiristora.
Mogla bi i AC prigušnica na oba sekundara, motana sa dva namotaja, gde bi "interleaved" metodom njena sumarna induktivnost bila potreban reaktivni otpor.
Poenta svega je imati bilo kakav otpor na red sa potrošačem, u ovom slučaju akumulatorom koji se puni, u cilju ograničenja udarnih struja na red veličine do 5-6 puta veće od srednje struje punjenja. Tada se manje greje tiristor i žice namotaja.
Pošto imamo naizmenične struje na primaru i sekundarima, i pulsirajuću jednosmernu kroz tiristor (sa snažnom naizmeničnom komponentom koja je superponirana jednosmernoj struji), onda je logično upotrebiti reaktivne otpore umesto termogenih, tj. reaktanse, jer se njihova energija ne discipira u toplotu, već prvom narednom prilikom isporučuje ka potrošaču, ili pak vraća u mrežu respektivno.
Prigušnice jesu reaktivni otpori. Na primaru ili na red sa oba sekudara (interleaved, dva namotaja), ili pak DC prigušnica na red sa anodom tiristora, u sva tri slučaja će predstavljati otpore koji će umanjiti udarne struje, odnosno vršne vrednosti ili pulsacije u slučaju DC prigušnice.
Definitivno je najjevtinije i najjednostavnije namotati trafo na taj "specijalan" način, jedino što se takav ne može kupiti u prodavnici trafoa.
Međutim, svaka ga firma koja mota trafoe moe lako izraditi po uputstvima sa sličice. Kalkulacija je standardna jedino se razlikuje fizički oblik sekundara.
----------------------------------------
Olovni akumulatori, kada su ispravni, imaju veoma mali unutrašnji otpori on je reda milioma.
Kada "zaverglate", anlaser "povuče" od 350-600A (zavisno od vozila) i tada napon na akumulatoru opadne na oko 9V sa početnih oko 12,5V.
Tipičnih 3,5V pada sa tipičnih 350a je tipičnih 10 milioma unutrašnjeg otpora.
E sad, kvaka je u tome što isto toliko strašne veličine struja akumulator može i da "usisa" tokom punjenja, samo ako mu ih "ponudimo".
Dakle, akumulator teži teoretskom naponskom izvoru: sposoban je "dati" i "primiti" struju, sa veoma malom promenom napona na svojim krajevima.
To pak znači da kod punjenja, ako je aku ispravan, za sve napone koji su iznad onog napona kada su mu krajevi nepriključeni, njegova otprnost je tih tipičnih 10 milioma.
Sa aspekta punjača, aku će biti približno kratak spoj za sve napone iznad onih koje sam pominjao, i to će trajati sve dok ne bude napunjen "do vrha", potom mu unutrašnja otpornost naglo raste (kaoi kod duboko ispražnjenog stanja takođe), i energija počinje da se intenzivno pretvara u toplotu na tom sada velikom Ri.
Za vreme dok se puni, kod bilo kog tipa punjača na ovom svetu, struja punjenja aku je ograničena jedino strujnom sposobnošću samog punjača.
Taj moj punjač se može koristiti i sa klasičnim trafoom, bez ikakve prigušnice i specijalnog motanja, jedino će trafo biti topliji i tiristor će biti topliji.
Poželjno je koristiti trafo EI ili 4C tipa, "sa split bobin" primarom-sekundarom, a ako nema onda može i standardni EI sa sekundarom preko primara.
Najnepovoljniji slučaj je toroidni trafo, jer ima "najtvrđu" spregu, i stoga najveće udarne struje, te će se sve najvišei grejati.
Što se tiče udarnih struja, one akumulatoru ne smetaju, čak nasuprot, povoljne su za životni vek akumulatora (ako srednja struja ne prelazi nominalnu za konkretni aku).
Malo ljudi zna da se u automobilu oko 30-60 sekundi posle "verglanja", akumulator puni maksimalnom strujom koju alternator može proizvesti, a to je već kod Juga reda 50-tak A, dok kod većih vozila 70,80A, a i više.
To udarno stanje traje dok se ne nadoknadi veći deo energije potrošene u "verglanju", potom struja opadne na potrebnu.
Tiristoru takođe ne smetaju udarne struje, jer je potpuno uobičajeno da bilo koji tiristor može podnositi i po deset puta veće udarne struje od onih za koje je deklarisan (vrlo žilava komponenta).
Trafou takođe ne smeta.
Ali i tiristor i trafo će se povišeno zagrevati zbog onog nesrećnog kvadrata u obrascu za termogene gubitke (I na kvadrat puta R).
Bez obzira što srednja struja ostaje ista, ako su velike vršne struje discipacija raste.
To inače važi i za sve ostalo sa ovog foruma, ne samo za punjače.
--------------------------
Triger trafo za tiristor može biti feritni torus R20 (20mm prečnik) od materijala N30 ili sličnog. Stavio sam takav jer ga ima u svakom starom ATX napajanju, gde radi kao EMI filter na samom ulazu za 220V (možda bude dovoljan i broj navoja kakav jeste, za oba namotaja :-)
Nije posebno značajna ni veličina jezgra ni materijal, bitno je da može uspešno preneti impuls amplitude oko 5-6V, sa strujom reda oko 1A, za vreme od bar 300uS.
----------------------------------------------------
Rad punjača je jednostavan. Radi se o običnom punotalasnom ispravljaču koji se kontroliše zasekom faze (nalik dimerima).
Fazni zasek (praktično srednja struja) je upravljan sa dve servo petlje.
Strujnom koja je dominantna i jedina sve dok aku ne dostigne više od 95% napunjenosti, potom stupa na snagu naponska povratna veza koja monotono dovrši punjenje, ograniči ga, i potom vrši "trickle charge" tj. održavanje napunjenog stanja sa minimalnim isparavanjem tečnosti.
Ono što je tu malo drugačije i zanimljivo su zaštite od kratkog spoja, prevrtanja polariteta, zanemarivanje akumulatora kog nema svrhe puniti, automatsko prebacivanje dva napona punjenja, soft start i te sitnice.
To nije klasično i potiče iz vremena kada je MCU bio samo privilegija velikih elektronskih fabrika.
Interesantno je kao primer šta se sve može uraditi sa malim brojem diskretnih komponenti a bez MCU.
E sad, hladno tvrdim da i kada bi se stavio MCU, koji podržava sve ove funkcije, imaće veći broj komponenti sveukupno, nego što je sada u punjaču :-)
Kada napraviš šemu videćeš da sam u pravu :-)
Jedino što bi bila prednost je displej i bogatije manipulacije metodom punjenja.
A kada se već stavlja MCU, onda treba preći i na nešto modernije od gvozdenog trafoa, tiristora i releja...
-----------------------
Koliko mH treba?
Na to pitanje odgovaram sa setom pitanja:
-koliki je napon praznog hoda trafoa?
-tip trafoa?
-deklarisana struja za ED=100%
-struja kratkog spoja trafoa?
-koji tiristor?
-koji grecov spoj?
-Rth hkadnjaka greca?
-Rth hladnjaka tiristora?
-temperaturni uslovi okoline?
-maksimalna struja punjenja?
-koji par napona za punjenje?
-najmanji kapacitet aku koji će se puniti?
-ima još toga nego da ne k*njam...
Jenostavno i odokativno: upotrebiš jezgro veliko kao približno polovina do trećina jezgra trafoa, namotaš debljinom žice koja može podneti maksimalnu struju punjenja koliko može da stane, staviš procep od 2-3mm i vozi Miško. To je približno to.
Nemoj ni da pokušavaš džaba da meriš induktivitet jer ti podatak neće ništa značiti.
Ono što izmeriš bez DC bias nema blage veze sa onim dok je opterećena DC strujom, pa ti je beskorisno.
A da bi snimio DC bias krivu za konkretan komad, trebala bi ti pozamašna oprema.
Ako se ne nameravaš baviti konstrukcijama koje često koriste prigušnice, ili proizvodnjom prigušnica, sumnjam da ti se isplati da praviš ili kupiš opremu za merenje L pod DC bias.
Pozz
P.S.
Ako se već ozbiljnije zanimaš za trafoe i prigušnice, potraži na E-S forumu. Tamo sam postavio celu knjigu "Transformatori i prigušnice", matoru i odličnu (ima tu i za izlazne trafoe, za lampaše).
Celu sam je fotografisao stanu po stranu i postavio tamo, i mislim da tamo i dalje postoji u sirovom i u zipovanom formatu.