05-20-2014, 11:30 AM
Ninja,
Mislim da je čisto bacanje resursa upotrebiti direktno grejanu ispravljačicu i kalem kao filter.
Bačenu snagu na toj sekciji možeš upotrebiti za stabilizaciju anodnog napona mosfetom, gde će ti bačena energija biti slična, a stabilizacija neuporedivo bolja.
Štaviše, sa mosfetom možeš lako napraviti odlaganje dolaska anodnih napona tek po zagrejanim cevima, gde im možeš veoma produžiti vek, osim toga i obezbediti start bez "TUP".
----------------
EL84 je brza cev i ima visoku ulaznu impendansu čak i za velike frekvencije. Kada pominjem ulaznu impendansu, najpre mislim na Milerov kapacitet, jer u A klasi je osim Rg1 to jedini "potrošač" pobude.
EL84 se može drajvovati bilo čim što ima izlaznu impendansu ispod 100K i sposobno je za par desetina pF kapacitivnog opterećenja.
Dalje, što se tiče G2, nema "pravila" da njen napon treba da bude za 10-tak V manji od anodnog. Pogledaj Philipsov data-sheet malo pažljivije i naći ćeš bez problema dijagram karakteristika sa Ua=250V i Ug2=210V (takođe možeš na tom dijagramu primetiti neke detalje oko Ug1 i linearnosti...).
-----------------------
Hvaljene i nehvaljene cevi su jedna neopevana "audiofilska" pričica i odnosi se uglavnom na naprave sa slabom NFB.
Upotrebiš jedan stepen više (zbog dobrog open loop pojačanja), napraviš umerene lokalne povratne veze i jednu jaku globalnu i svičerska cev (poput PL504 i sličnih) svira bolje od veoma "hvaljene".
Sviiranje "hvaljenih" cevi je sviranje k****!!!
Kada je linearizovana običnim katodnim otpornikom, bez kondenzatora preko, i najgora cev postaje ultralinearna.
Jedino što tad bude malo naponsko pojačanje pa ti treba stepen-dva više, a to se nekad iz ciketanskih razloga štedelo jer su cevi bile skupe (a i dodatna grejanja konzumiraju dosta snage, tj. troškovi su ukupno bitno veći).
A još kad "baciš" dodatnu cevku kao strujni izvor umesto anodnog otpornika :-)...
Odbacivanjem ispravljačice (za koju si već spreman sa investicijama) dobijaš prostor za stepen više (snaga, grejanje, podnožje, tj. sličan trošak) gde možeš primeniti jaku globalnu NFB i ispraviti "krive drine" u cevima i trafou.
Svirka zavisi od cevi samo kada su slabe povratne veze, a to apsolutno važi iza tranzistore, jedino što kod tranzistora MORAŠ imati uvek tvrđu povratnu vezu zbog temperaturne stabilizacije, inače ne bi radili ni 5 minuta pa se zato manje raspravlja o njihovom "ličnom karakteru" :-), dok si kod cevi veoma pošteđen te potrebe pa se možeš provući bez bitne povratne veze i osloniti na inicijalnu linearnost cevi, gde već "lični karakter" postaje vidljiv.
(Seti se koliko izlaznih cevi u nekim pojačavačima radi bez katodnog otpora i ima samo fiksni negativni prednapon G1. Ni jedan jedini tranzistor ne bi mogao raditi u tim uslovima zbog temperaturne zavisnosti koja je kod poluprovodnika katastrofalnih razmera. Dakle, sve tranzistorsko mora imati mnogo jači NFB inicijalno.)
Bitno je da shvatiš druže moj da slabija NFB veoma pospešuje prodaju raznih cevi i raznih izlaznih tranzistora, i da je prodavanje te priče prvenstveno u interesu proizvođača i trgovaca, gde se ne zna ko više priča prodaje sa "ekstra naučnim" opravdanjem (rade to i najčuvenija imena u tesnoj saradnji sa novinarima i proizvođačima-trgovcima, a zna se ko je žrtva).
Dakle, da me ti i ostali ne shvatite pogrešno, mogu vam hladno dokazati da će jedna digitalna CMOS invertujuća kapija (NAND, NOR, NOT) biti 500 puta linearnija od bilo kog BCxxx ili slično, ukoliko kapija ima NFB, a tranzistor nema.
Ne sviraju dobro komponente već koncepcija.
Komponente su važna stavka ali spadaju u recesivni deo ukupnog rezultata.
Recimo, poput poslednje sekunde na 100 metara.
Pošto znam da si mašinac, to ti je kao kod SUS motora: suštinu performansi sačinjava koncepcija glave motora sa svim pripadjućim elementima, a klipovi i radilica daleko manje, to imaju svi manje-više slično. Izbor materijala će pretežno odrediti vek motora, dok će na primer oblik komore i broj ventila imati mnogo dominantniju ulogu u izlaznim performansama motora.
(Nemoj me hvatati za reč pošto sam ovo dao samo kao plastični primer. Obojica znamo da je to složenije od ove jednostavne predstave.)
-----------------------------
Apsolutno najbolja koncepcija cevnih pojačavača koji imaju izlazni transformator, u bilo kojoj klasi, je koncepcija sa izlaznim trafoom priključenim na KATODU(E) izlazne(ih) cevi. i jakom globalnom NFB.
To obezbeđuje najnižu moguću impendansu primara izlaznog transformatora, najnižu moguću izlaznu impendansu čitavog pojačavača, najširi i najravniji propusni opseg čitavog pojačavača, najmanje fazne deformacije...
Avaj, takav koncept ima veoma zahtevan VAS sa baš velikim amplitudama za pobudu izlaznih cevi, zahteva više posebnih napona napajanja, nekoliko predstepena više i generalno je skuplji koncept od uobičajnog, osim toga manje energetski ekonomičan...
Eto još jedne pričice, koja u suštini nije namenjena samo tebi već je uopštena, i što kaže Lane Gutović: "ne znam da li će biti korisna, ali ne može da škodi".
Pozz
Mislim da je čisto bacanje resursa upotrebiti direktno grejanu ispravljačicu i kalem kao filter.
Bačenu snagu na toj sekciji možeš upotrebiti za stabilizaciju anodnog napona mosfetom, gde će ti bačena energija biti slična, a stabilizacija neuporedivo bolja.
Štaviše, sa mosfetom možeš lako napraviti odlaganje dolaska anodnih napona tek po zagrejanim cevima, gde im možeš veoma produžiti vek, osim toga i obezbediti start bez "TUP".
----------------
EL84 je brza cev i ima visoku ulaznu impendansu čak i za velike frekvencije. Kada pominjem ulaznu impendansu, najpre mislim na Milerov kapacitet, jer u A klasi je osim Rg1 to jedini "potrošač" pobude.
EL84 se može drajvovati bilo čim što ima izlaznu impendansu ispod 100K i sposobno je za par desetina pF kapacitivnog opterećenja.
Dalje, što se tiče G2, nema "pravila" da njen napon treba da bude za 10-tak V manji od anodnog. Pogledaj Philipsov data-sheet malo pažljivije i naći ćeš bez problema dijagram karakteristika sa Ua=250V i Ug2=210V (takođe možeš na tom dijagramu primetiti neke detalje oko Ug1 i linearnosti...).
-----------------------
Hvaljene i nehvaljene cevi su jedna neopevana "audiofilska" pričica i odnosi se uglavnom na naprave sa slabom NFB.
Upotrebiš jedan stepen više (zbog dobrog open loop pojačanja), napraviš umerene lokalne povratne veze i jednu jaku globalnu i svičerska cev (poput PL504 i sličnih) svira bolje od veoma "hvaljene".
Sviiranje "hvaljenih" cevi je sviranje k****!!!
Kada je linearizovana običnim katodnim otpornikom, bez kondenzatora preko, i najgora cev postaje ultralinearna.
Jedino što tad bude malo naponsko pojačanje pa ti treba stepen-dva više, a to se nekad iz ciketanskih razloga štedelo jer su cevi bile skupe (a i dodatna grejanja konzumiraju dosta snage, tj. troškovi su ukupno bitno veći).
A još kad "baciš" dodatnu cevku kao strujni izvor umesto anodnog otpornika :-)...
Odbacivanjem ispravljačice (za koju si već spreman sa investicijama) dobijaš prostor za stepen više (snaga, grejanje, podnožje, tj. sličan trošak) gde možeš primeniti jaku globalnu NFB i ispraviti "krive drine" u cevima i trafou.
Svirka zavisi od cevi samo kada su slabe povratne veze, a to apsolutno važi iza tranzistore, jedino što kod tranzistora MORAŠ imati uvek tvrđu povratnu vezu zbog temperaturne stabilizacije, inače ne bi radili ni 5 minuta pa se zato manje raspravlja o njihovom "ličnom karakteru" :-), dok si kod cevi veoma pošteđen te potrebe pa se možeš provući bez bitne povratne veze i osloniti na inicijalnu linearnost cevi, gde već "lični karakter" postaje vidljiv.
(Seti se koliko izlaznih cevi u nekim pojačavačima radi bez katodnog otpora i ima samo fiksni negativni prednapon G1. Ni jedan jedini tranzistor ne bi mogao raditi u tim uslovima zbog temperaturne zavisnosti koja je kod poluprovodnika katastrofalnih razmera. Dakle, sve tranzistorsko mora imati mnogo jači NFB inicijalno.)
Bitno je da shvatiš druže moj da slabija NFB veoma pospešuje prodaju raznih cevi i raznih izlaznih tranzistora, i da je prodavanje te priče prvenstveno u interesu proizvođača i trgovaca, gde se ne zna ko više priča prodaje sa "ekstra naučnim" opravdanjem (rade to i najčuvenija imena u tesnoj saradnji sa novinarima i proizvođačima-trgovcima, a zna se ko je žrtva).
Dakle, da me ti i ostali ne shvatite pogrešno, mogu vam hladno dokazati da će jedna digitalna CMOS invertujuća kapija (NAND, NOR, NOT) biti 500 puta linearnija od bilo kog BCxxx ili slično, ukoliko kapija ima NFB, a tranzistor nema.
Ne sviraju dobro komponente već koncepcija.
Komponente su važna stavka ali spadaju u recesivni deo ukupnog rezultata.
Recimo, poput poslednje sekunde na 100 metara.
Pošto znam da si mašinac, to ti je kao kod SUS motora: suštinu performansi sačinjava koncepcija glave motora sa svim pripadjućim elementima, a klipovi i radilica daleko manje, to imaju svi manje-više slično. Izbor materijala će pretežno odrediti vek motora, dok će na primer oblik komore i broj ventila imati mnogo dominantniju ulogu u izlaznim performansama motora.
(Nemoj me hvatati za reč pošto sam ovo dao samo kao plastični primer. Obojica znamo da je to složenije od ove jednostavne predstave.)
-----------------------------
Apsolutno najbolja koncepcija cevnih pojačavača koji imaju izlazni transformator, u bilo kojoj klasi, je koncepcija sa izlaznim trafoom priključenim na KATODU(E) izlazne(ih) cevi. i jakom globalnom NFB.
To obezbeđuje najnižu moguću impendansu primara izlaznog transformatora, najnižu moguću izlaznu impendansu čitavog pojačavača, najširi i najravniji propusni opseg čitavog pojačavača, najmanje fazne deformacije...
Avaj, takav koncept ima veoma zahtevan VAS sa baš velikim amplitudama za pobudu izlaznih cevi, zahteva više posebnih napona napajanja, nekoliko predstepena više i generalno je skuplji koncept od uobičajnog, osim toga manje energetski ekonomičan...
Eto još jedne pričice, koja u suštini nije namenjena samo tebi već je uopštena, i što kaže Lane Gutović: "ne znam da li će biti korisna, ali ne može da škodi".
Pozz