Radio Amaterski pokret je jednim delom osmisljen bas za ovakve vanredne sutuacije posto je radio komunikacija jedina tehnika koja moze da radi u prakticno svim uslovima i potpuno je nezavisna od ostale infrastrukture.
Jedino sto treba je antena (npr parce zice), radio uredjaj i neki izvor energije.
Cak pojedine radio stanice, uglavnom vojne starije generacije, imale su i rucne generatore, dakle kad se i baterije istrose preko tog rucnog generatora je moguce obezbediti energiju za njegov rad.
Operateri se prakticno konstantno treniraju za ovakve uslove rada preko raznih takmicenja (rekreativnog tipa) ali se tu uvezbavaju vestine kako odrzati vezu u totalno neadekvatnim uslovima. Recimo cesto se ekipe radio amatera okupe i odu negde u divljinu, na planinu, ponesu svoje sklamerije i onda se radi takmicenje gde se na raznim frekvencijama uspostavljaju veze sa drugim stanicama i tu se onda boduje ko je koliko veza uspostavio pa se recimo dobije vise bodova ako se koristi stanica sa slabijom snagom a odrzana neka udaljena veza itd.
Na zalost Internet je dosta potisnuo taj hobi, dosta se manje mladih sad opredeljuje na tako nesto, uglavnom to jos po malo odrzavaju starije generacije koje shvataju svrednost tog hobija.
Ja sam kao klinac se uhvatio toga pored oca koji je isto tako pomagao kada su bile velike elementarne nepogode, secam se da je tamo nekih 70' godina kada je bio veliki zemljotres cinimise u Peći radio amaterska komunikacija bila jedina veza za tim delovima i da su se tako prenosile informacije.
Radio amateri su operateri licencirani od RRA i izmedju ostalog u okviru obuke se radi teoriska i prakticna predavanja koja su vezana za vandredne situacije.
Uzgred, ovaj live stream http://www.ustream.tv/channel/r1-avala kako prenose mediji, je prvi put u svetu primenjen u ovom obliku kod nas!
To je live stream sa radio amaterskog VHF (144MHz) repetitora R1 koji se nalazi na Avali.
Jedino sto treba je antena (npr parce zice), radio uredjaj i neki izvor energije.
Cak pojedine radio stanice, uglavnom vojne starije generacije, imale su i rucne generatore, dakle kad se i baterije istrose preko tog rucnog generatora je moguce obezbediti energiju za njegov rad.
Operateri se prakticno konstantno treniraju za ovakve uslove rada preko raznih takmicenja (rekreativnog tipa) ali se tu uvezbavaju vestine kako odrzati vezu u totalno neadekvatnim uslovima. Recimo cesto se ekipe radio amatera okupe i odu negde u divljinu, na planinu, ponesu svoje sklamerije i onda se radi takmicenje gde se na raznim frekvencijama uspostavljaju veze sa drugim stanicama i tu se onda boduje ko je koliko veza uspostavio pa se recimo dobije vise bodova ako se koristi stanica sa slabijom snagom a odrzana neka udaljena veza itd.
Na zalost Internet je dosta potisnuo taj hobi, dosta se manje mladih sad opredeljuje na tako nesto, uglavnom to jos po malo odrzavaju starije generacije koje shvataju svrednost tog hobija.
Ja sam kao klinac se uhvatio toga pored oca koji je isto tako pomagao kada su bile velike elementarne nepogode, secam se da je tamo nekih 70' godina kada je bio veliki zemljotres cinimise u Peći radio amaterska komunikacija bila jedina veza za tim delovima i da su se tako prenosile informacije.
Radio amateri su operateri licencirani od RRA i izmedju ostalog u okviru obuke se radi teoriska i prakticna predavanja koja su vezana za vandredne situacije.
Uzgred, ovaj live stream http://www.ustream.tv/channel/r1-avala kako prenose mediji, je prvi put u svetu primenjen u ovom obliku kod nas!
To je live stream sa radio amaterskog VHF (144MHz) repetitora R1 koji se nalazi na Avali.