He he, legendo. Baš ta.
To je taj genijalan spoj.
------------------------
Dekodovan NF signal se dovodi na potenciometar i pojačava triodnim delom PCL86 (cev V1).
Povratna veza za audio signal je pokupljena "strujno" sa R147 i vraćena na donji kraj potenciometra.
E sada ćemo na ono zanimljivo... Primetićete da se u prvu rešetku pentodnog dela cevi V1 ECL86, kroz C25 od 10 pF, ubrizgava signal međufrekvencije od 5,5MHz.
Katoda pentode ECL86 je dikaplovana sa 4n7 ka masi. Dva razloga su za to: prvo, signal od 5,5MHz se neće pojaviti na liniji NF povratne veze, drugo, pentoda će imati maksimalno pojačanje za 5,5MHz.
Dakle, kroz pentodu ECL86 se pojačavaju i audio signal, kao i VF signal od 5,5MHz, sa različitim pojačanjem :-), i oba će se "umiksovana" pojaviti na anodi petode ECL86.
To što su 5,5MHz i audio signal pomešani, ni malo ne smeta, jer je 5,5MHz totalno van audio opsega, ujedno signal od 5,5 MHz ima i veoma malenu amplitudu.
Gornja cev PL84 (V2) takođe ima višestruku ulogu:
-sa aspekta pentode iz ECL86 za audio signal je ona strujni izvor i anodno opterećenje,
-sa aspekta zvučnika katodni folower,
-a sa aspekta MF signala od 5,5MHz pojačavač sa značajnim pojačanjem.
MF od 5,5Mhz ulazi u prvu rešetku PL84 (V2) kroz R140 i pošto je katoda PL84 dikaplovana sa malenim C27 (koji uopšte ne afektuje audio signal), PL84 ima veliko pojačanje za 5,5MHz, dok za audio ima jedinično pojačanje.
Sada se mora preći na levi deo šeme, gde odlazi anoda PL84. Da vidimo šta ona traži tamo? :-)
Anoda V2 (PL84) se napaja kroz oscilatorno kolo od C31 i S1. To oscilatorno kolo ima samo nekoliko navoja na kalemu, i za audio signal predstavlja kratak spoj.
Za 5,5MHz već predstavlja dovoljno veliku impendansu, pa se signal od 5,5MHz, veoma pojačan kaskodom pentode ECL86 i PL84, transformatorskom vezom prenosi ka S2, potom vodi u limiter i pojačavač sa tranzistorom TS3, odatle ide na FM detektor.
Detektor to dekoduje u audio signal i... ponovo smo na onom potenciometru sa početka priče, molim lepo :-).
Osim ovog genijalnog načina za dvostruko iskorišćavanje dve cevi, imamo još koji biser...
Druga rešetka PL84 se napaja direktno kroz zvučnik od 800 oma. Struja druge rešetke je mala pa neće unositi značajan DC bias zvučnika.
Uostalom, ne bi me čudilo da taj zvučnik nije bio "predbiasovan" u suprotnom smeru, samim mehaničkim vešajem namotaja. Obzirom da su to sjajni Philipsovi inženjeri smišljali, ne bi me čudilo...
U vreme kada je to postojalo, nisam bio dovoljno iskusan da zapazim takav detalj, a sada bih ga zapazio sa sekundu.
Audio signal ka zvučniku (izlaz) biva prenešen kroz C26 od 8uF, sa katode PL84, tačnije sa spoja R143 i R144.
R143 je praktično katodni otpor za VF od 5,5MHz, ujedno formira niskopropusni filter kroz C26 sa C158 i čisti ostatke tih 5,5MHz ka zvučniku.
Zbir R143 i R144 određuje radnu tačku cevi, tj. njenu struju.
Katodni folower sa PL84 (koja je inače, u svakom smislu, niskoimpendansna cev) ima tih željenih 800 oma kao i zvučnik.
Taj C26 takođe ima dvojaku ulogu: predstavlja izlazni elko za audio pojačavač i kroz njega se snabdeva zvučnik, takođe predstavlja boostrap kondenzator za drugu rešetku PL84, održavajući joj napon konstantnim u odnosu na katodu iste cevi.
Tako PL84 ima stabilan bias druge rešetke bez obzira što joj katoda "skače" gore-dole u ritmu audio signala. Osim toga, kroz zvučnik je taj 8uF uvek polarizovan (pošto je elko).
Paralelno zvučniku je mali kondenzator C158, koji kratkospaja ostatke od 5,5MHz, dikapluje drugu rešetku od MF obezbeđujući puno pojačanje cevi za 5,5MHz i srečava da 5,5Mhz prođe kroz zvučnik, dodatno povećava stabilnost NF sekcije pojačavača.
Otpornik ka kućištu zvučnika (čak i on ima važnu ulogu :-) štiti njegov namotaj od potencijalnog elektrostatičkog proboja (pošto je katodna cev sa 15KV blizu), dovodeći kućište na sličan potencijal sa namotajem.
Ima tu još detalja oko "loudnes" funkcije na izvodu potenciometra, kao i dvostrepenog izbora boje tona sa prekidačem SM3, ali sam već umoran, a ovo je dovoljno za shvatanje suštine ovog ingeniozno konstruisanog, dualnog VF/NF pojačavača.
Tako to radilo i stvarno je imalo perfektan zvuk.
Tako se nekada i razmišljalo, sa mozgom na "punom gasu" jer su komponente bile veoma skupe.
Danas su sve to "lego kockice"...
Ovo je divan primer obuke oko načina razmišljanja.
Shvatanjem ovog sklopa povećavate svoje kreativne potencijale.
Treba izučavati stare šeme.
Mnogo toga je već odavno rečeno, mnogo toga se već zaboravlja.
Reći ćete: "što će meni ovo kada se više ne koristi".
Tačno je.
Ovaj spoj se više ne koristi, ali način razmišljanja je bezvremen.
Uvek se može translirati na nešto drugo što i ne liči na ovaj spoj.
Takvi spojevi uvek pomere oblast krupnim skokom napred.
Na primer, takav se žestok skok dogodio kada je neko izmislio diferencijalni pojačavač i slično tome.
Danas je diferencijalni pojačavač osnovna gradivna "cigla" za bilo koji iole ozbiljniji pojačavač, od diskretnih pa do integrisanih.
Pozz
To je taj genijalan spoj.
------------------------
Dekodovan NF signal se dovodi na potenciometar i pojačava triodnim delom PCL86 (cev V1).
Povratna veza za audio signal je pokupljena "strujno" sa R147 i vraćena na donji kraj potenciometra.
E sada ćemo na ono zanimljivo... Primetićete da se u prvu rešetku pentodnog dela cevi V1 ECL86, kroz C25 od 10 pF, ubrizgava signal međufrekvencije od 5,5MHz.
Katoda pentode ECL86 je dikaplovana sa 4n7 ka masi. Dva razloga su za to: prvo, signal od 5,5MHz se neće pojaviti na liniji NF povratne veze, drugo, pentoda će imati maksimalno pojačanje za 5,5MHz.
Dakle, kroz pentodu ECL86 se pojačavaju i audio signal, kao i VF signal od 5,5MHz, sa različitim pojačanjem :-), i oba će se "umiksovana" pojaviti na anodi petode ECL86.
To što su 5,5MHz i audio signal pomešani, ni malo ne smeta, jer je 5,5MHz totalno van audio opsega, ujedno signal od 5,5 MHz ima i veoma malenu amplitudu.
Gornja cev PL84 (V2) takođe ima višestruku ulogu:
-sa aspekta pentode iz ECL86 za audio signal je ona strujni izvor i anodno opterećenje,
-sa aspekta zvučnika katodni folower,
-a sa aspekta MF signala od 5,5MHz pojačavač sa značajnim pojačanjem.
MF od 5,5Mhz ulazi u prvu rešetku PL84 (V2) kroz R140 i pošto je katoda PL84 dikaplovana sa malenim C27 (koji uopšte ne afektuje audio signal), PL84 ima veliko pojačanje za 5,5MHz, dok za audio ima jedinično pojačanje.
Sada se mora preći na levi deo šeme, gde odlazi anoda PL84. Da vidimo šta ona traži tamo? :-)
Anoda V2 (PL84) se napaja kroz oscilatorno kolo od C31 i S1. To oscilatorno kolo ima samo nekoliko navoja na kalemu, i za audio signal predstavlja kratak spoj.
Za 5,5MHz već predstavlja dovoljno veliku impendansu, pa se signal od 5,5MHz, veoma pojačan kaskodom pentode ECL86 i PL84, transformatorskom vezom prenosi ka S2, potom vodi u limiter i pojačavač sa tranzistorom TS3, odatle ide na FM detektor.
Detektor to dekoduje u audio signal i... ponovo smo na onom potenciometru sa početka priče, molim lepo :-).
Osim ovog genijalnog načina za dvostruko iskorišćavanje dve cevi, imamo još koji biser...
Druga rešetka PL84 se napaja direktno kroz zvučnik od 800 oma. Struja druge rešetke je mala pa neće unositi značajan DC bias zvučnika.
Uostalom, ne bi me čudilo da taj zvučnik nije bio "predbiasovan" u suprotnom smeru, samim mehaničkim vešajem namotaja. Obzirom da su to sjajni Philipsovi inženjeri smišljali, ne bi me čudilo...
U vreme kada je to postojalo, nisam bio dovoljno iskusan da zapazim takav detalj, a sada bih ga zapazio sa sekundu.
Audio signal ka zvučniku (izlaz) biva prenešen kroz C26 od 8uF, sa katode PL84, tačnije sa spoja R143 i R144.
R143 je praktično katodni otpor za VF od 5,5MHz, ujedno formira niskopropusni filter kroz C26 sa C158 i čisti ostatke tih 5,5MHz ka zvučniku.
Zbir R143 i R144 određuje radnu tačku cevi, tj. njenu struju.
Katodni folower sa PL84 (koja je inače, u svakom smislu, niskoimpendansna cev) ima tih željenih 800 oma kao i zvučnik.
Taj C26 takođe ima dvojaku ulogu: predstavlja izlazni elko za audio pojačavač i kroz njega se snabdeva zvučnik, takođe predstavlja boostrap kondenzator za drugu rešetku PL84, održavajući joj napon konstantnim u odnosu na katodu iste cevi.
Tako PL84 ima stabilan bias druge rešetke bez obzira što joj katoda "skače" gore-dole u ritmu audio signala. Osim toga, kroz zvučnik je taj 8uF uvek polarizovan (pošto je elko).
Paralelno zvučniku je mali kondenzator C158, koji kratkospaja ostatke od 5,5MHz, dikapluje drugu rešetku od MF obezbeđujući puno pojačanje cevi za 5,5MHz i srečava da 5,5Mhz prođe kroz zvučnik, dodatno povećava stabilnost NF sekcije pojačavača.
Otpornik ka kućištu zvučnika (čak i on ima važnu ulogu :-) štiti njegov namotaj od potencijalnog elektrostatičkog proboja (pošto je katodna cev sa 15KV blizu), dovodeći kućište na sličan potencijal sa namotajem.
Ima tu još detalja oko "loudnes" funkcije na izvodu potenciometra, kao i dvostrepenog izbora boje tona sa prekidačem SM3, ali sam već umoran, a ovo je dovoljno za shvatanje suštine ovog ingeniozno konstruisanog, dualnog VF/NF pojačavača.
Tako to radilo i stvarno je imalo perfektan zvuk.
Tako se nekada i razmišljalo, sa mozgom na "punom gasu" jer su komponente bile veoma skupe.
Danas su sve to "lego kockice"...
Ovo je divan primer obuke oko načina razmišljanja.
Shvatanjem ovog sklopa povećavate svoje kreativne potencijale.
Treba izučavati stare šeme.
Mnogo toga je već odavno rečeno, mnogo toga se već zaboravlja.
Reći ćete: "što će meni ovo kada se više ne koristi".
Tačno je.
Ovaj spoj se više ne koristi, ali način razmišljanja je bezvremen.
Uvek se može translirati na nešto drugo što i ne liči na ovaj spoj.
Takvi spojevi uvek pomere oblast krupnim skokom napred.
Na primer, takav se žestok skok dogodio kada je neko izmislio diferencijalni pojačavač i slično tome.
Danas je diferencijalni pojačavač osnovna gradivna "cigla" za bilo koji iole ozbiljniji pojačavač, od diskretnih pa do integrisanih.
Pozz