Cevna pojačala se mogu napraviti i neuporedivo bolje.
Izlazni trafo je jedina "koska". Zahteva što tanje limove, najbollje od hipersila, sa visokim Bsat.
Veoma jakom globalnom NFB se to može dovesti do blizu rada tranzistorskih pojačavača (što se preciznosti tiče) a da ipak ostane ono umiljato od lampaša...
Ono gde veliki broj konstruktora (verovatno potpuno namerno iz ekonomskih razloga) greši, je upotreba izlaznih cevi sa visokom impendansom.
To su najčešće veoma raritetne triode ili pentode vezane kao triode iz 30-tih godina 20-tog veka.
Jedina prednost takvih cevi da se opasno skupo prodaju, ali zato sasvim prosečno sviraju.
Kod velikih izlaznih impendansi je neophodan ogroman broj navoja u primaru, što ima vrlo velike distribuirane parazitne kapacitete, a to ograničava gornji opseg i što je još gore, strahovito "zavrće" fazni stav na oba kraja opsega. To svira jednom rečju "zamazano".
Paralelovnjem niskoimpendansnih cevi, dobija se potreba za malim brojem navoja u primaru, gde se sa većim jezgrom od potrebnog lako izvodi "krstasto" motanje, još ako je 2C ili 4C jezgro od nekog vojnog uređaja (hipersil sa tankim limovima od 0,1mm, koji je radio na 400Hz), to stvarno može izuzetno dobro svirati.
Npr. mnogi ne znaju da PL84 ima izlaznu impendansu od svega 2K (za razliku od EL84 koja ima 5K2)!
To je impendansa koju imaju EL34 ili 6L6, EL39, mnogo veće i snažnije cevi.
Sa 4 PL84 paralelno se dobija prelepih 16W po kanalu u SE A-class izvedbi, gde trafo ima primar od svega 500 ohm.
To stvarno izuzetno lepo radi.
Sa velikim 4C jezgrima od hipersila, to je imalo moćan bas i sjajne visoke, i odličnu prostornu sliku, jer je primar motan krstasto. Prosto čovek da ne poveruje da je lampaš u pitanju.
Jeste da se čovek razbije motajući primar (mora ručno), ali rezultat opravdava muku.
Dobar kandidat za odlično SE pojačalo od oko 25-30W je cev PL519/EL519, koja ima nisku izlaznu impendansu (nešto oko 600 ohm).
Bez obzira što je u pitanju cev za switching namene, u sadašnjoj eri izuzetnih op-amps, hibridnim spojem je moguće tu cev linearizovati do te mere da da bude linearnija od najlinearnije cevi na svetu.
U "sirovom" obliku najlinearnije cevi imaju linearnost sa greškom od par posto čitavih.
Linearizacijom uz pomoć dobrog op-amp to se može doterati iza treće decimale posle zapete.
Primena op-amp proširuje mogućnst na: autobias, merenje istrošenosti cevi, soft start itd itd...
Inače, čuvena cev KT90, koju je razvila Ei Niš industrija, a koja se po svetu proslavila kvalitetom zvuka, je u stvari modifikacija cevi EL519, tj. KT90 je izrađena na bazi EL519.
Cevi su neuporedivo brže od standardnih poluprovodnika uporedivih snaga, i prosto je šteta što imaju visoku izlaznu impendansu pa moraju koristiti izlazni trafo...
Na primer malena EL84 kao od šale radi kao predajna cev za 144MHz, a EL519 sa lakoćom dohvata >30MHz.
Da su nastavili sa razvojem viskoomskih (800 ohm) zvučnika, sada bi audio svet još uvek bio preplavljen cevnim pojačavačima, bez obzira na neekonomičnost u potrošnji struje...
Pozz
Da imam nešto više vremena, uživao bih da sebi sklopim sistem od lampaša koji bi direktno drajvovao srednjetonske i visokotonske elektrostatičke ribone, a bas bih vukao BJT ili IC pojačavačem i naravno dinamičkim zvučnicima, sve to sa aktivnom skretnicom.
Ko zna, možda nekad taj san i ispunim? :-)
Izlazni trafo je jedina "koska". Zahteva što tanje limove, najbollje od hipersila, sa visokim Bsat.
Veoma jakom globalnom NFB se to može dovesti do blizu rada tranzistorskih pojačavača (što se preciznosti tiče) a da ipak ostane ono umiljato od lampaša...
Ono gde veliki broj konstruktora (verovatno potpuno namerno iz ekonomskih razloga) greši, je upotreba izlaznih cevi sa visokom impendansom.
To su najčešće veoma raritetne triode ili pentode vezane kao triode iz 30-tih godina 20-tog veka.
Jedina prednost takvih cevi da se opasno skupo prodaju, ali zato sasvim prosečno sviraju.
Kod velikih izlaznih impendansi je neophodan ogroman broj navoja u primaru, što ima vrlo velike distribuirane parazitne kapacitete, a to ograničava gornji opseg i što je još gore, strahovito "zavrće" fazni stav na oba kraja opsega. To svira jednom rečju "zamazano".
Paralelovnjem niskoimpendansnih cevi, dobija se potreba za malim brojem navoja u primaru, gde se sa većim jezgrom od potrebnog lako izvodi "krstasto" motanje, još ako je 2C ili 4C jezgro od nekog vojnog uređaja (hipersil sa tankim limovima od 0,1mm, koji je radio na 400Hz), to stvarno može izuzetno dobro svirati.
Npr. mnogi ne znaju da PL84 ima izlaznu impendansu od svega 2K (za razliku od EL84 koja ima 5K2)!
To je impendansa koju imaju EL34 ili 6L6, EL39, mnogo veće i snažnije cevi.
Sa 4 PL84 paralelno se dobija prelepih 16W po kanalu u SE A-class izvedbi, gde trafo ima primar od svega 500 ohm.
To stvarno izuzetno lepo radi.
Sa velikim 4C jezgrima od hipersila, to je imalo moćan bas i sjajne visoke, i odličnu prostornu sliku, jer je primar motan krstasto. Prosto čovek da ne poveruje da je lampaš u pitanju.
Jeste da se čovek razbije motajući primar (mora ručno), ali rezultat opravdava muku.
Dobar kandidat za odlično SE pojačalo od oko 25-30W je cev PL519/EL519, koja ima nisku izlaznu impendansu (nešto oko 600 ohm).
Bez obzira što je u pitanju cev za switching namene, u sadašnjoj eri izuzetnih op-amps, hibridnim spojem je moguće tu cev linearizovati do te mere da da bude linearnija od najlinearnije cevi na svetu.
U "sirovom" obliku najlinearnije cevi imaju linearnost sa greškom od par posto čitavih.
Linearizacijom uz pomoć dobrog op-amp to se može doterati iza treće decimale posle zapete.
Primena op-amp proširuje mogućnst na: autobias, merenje istrošenosti cevi, soft start itd itd...
Inače, čuvena cev KT90, koju je razvila Ei Niš industrija, a koja se po svetu proslavila kvalitetom zvuka, je u stvari modifikacija cevi EL519, tj. KT90 je izrađena na bazi EL519.
Cevi su neuporedivo brže od standardnih poluprovodnika uporedivih snaga, i prosto je šteta što imaju visoku izlaznu impendansu pa moraju koristiti izlazni trafo...
Na primer malena EL84 kao od šale radi kao predajna cev za 144MHz, a EL519 sa lakoćom dohvata >30MHz.
Da su nastavili sa razvojem viskoomskih (800 ohm) zvučnika, sada bi audio svet još uvek bio preplavljen cevnim pojačavačima, bez obzira na neekonomičnost u potrošnji struje...
Pozz
Da imam nešto više vremena, uživao bih da sebi sklopim sistem od lampaša koji bi direktno drajvovao srednjetonske i visokotonske elektrostatičke ribone, a bas bih vukao BJT ili IC pojačavačem i naravno dinamičkim zvučnicima, sve to sa aktivnom skretnicom.
Ko zna, možda nekad taj san i ispunim? :-)