<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Milan95" data-cid="21338" data-time="1393151196">
<div>
<p>2. Ako imate mogucnosti uvek koristiti interne pull-up/down otpornike</p>
</div>
</blockquote>
<p> </p>
<p>Ne nužno bolje. Interni pull-up/down su jako slabi, ekvivalent otporniku od 100-ak k, što u "šumovitom" okruženju može biti jako problematično. Ako je primena uređaja u energetskom ambijentu, ipak koristite eksterne otpornike manjih vrednosti, moja praksa je 1k.</p>
<p> </p>
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Milan95" data-cid="21338" data-time="1393151196">
<div>
<p>5. Mozda ce vas obeshrabriti programiranje u Asembleru ali po meni je to, ako ozbiljnije hocete da se pozabavite programiranjem, neophodno znati , mada za pocetak i C ili Basic (i Pascal je veoma dobar mada se meni licno ne svidja) ce raditi posao ...</p>
</div>
</blockquote>
<p> </p>
<p>I ovo je tema o kojoj možemo konstruktivno da polemišemo
Apsolutno se slažem da je neophodno da se korisnik upozna sa arhitekturom mikrokontrolera i ograničenjima iste, što se jako lepo sagledava kroz asembler, međutim da bi korisnik programirao u asembleru potrebno je puno iskustva i pažnje. Portabilnost kodova je jako diskutabilna ili bolje reći problematična, ne samo između različitih proizvođača mikrokontrolera već i generacijski različitih istog proizvođača.</p>
<p> </p>
<p>Jednom prilikom je rađena analiza optimizacije koda koju generiše čovek programer u assembleru i dobrog kompajlera koji prevodi C kod iste funkcije. Analiza je pokazala da su kompajleri (napominjem, dobri kompajleri) u mogućnosti da u 90% aplikacija pokažu superiornost u odnosu na prosečnog programera. Tako da danas nema dileme, viši programski jezici su preporuka za korišćenje.</p>
<p> </p>
<p>Neko moje iskustvo sa ljudima kojima sam pomagao da krenu sa mikrokontrolerima je da se od asemblera prilično obeshrabre, tako da pažljivo sa tim....</p>
<p> </p>
<p>P.S. Ko želi da pročita jako dobre tekstove i šta znači optimizacija koda, hardvera i pristup projektovanju mikrokontrolerskih uredjaj, obavezno štivo su članci Voje Antonića (PC Press devedesetih godina) koji je impresionirao i sam Microchip. Oni su mu poklonili gomilu razvojnih alata itd... Inače Voja Antonić je projektovao, izradio i pisao OS za računar Galaksija davne 1983. godine. Kasnije je radio sa Intel 8031, 8051 i PIC mikrokontrolerima.</p>
<p>Evo njegovog najpoznatijeg uređaja sa izvornim kodom na asembleru, a uređaj je baziran na PIC16F84 mikrokontroleru</p>
<p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/00689a.pdf'>http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/00689a.pdf</a></p>
<div>
<p>2. Ako imate mogucnosti uvek koristiti interne pull-up/down otpornike</p>
</div>
</blockquote>
<p> </p>
<p>Ne nužno bolje. Interni pull-up/down su jako slabi, ekvivalent otporniku od 100-ak k, što u "šumovitom" okruženju može biti jako problematično. Ako je primena uređaja u energetskom ambijentu, ipak koristite eksterne otpornike manjih vrednosti, moja praksa je 1k.</p>
<p> </p>
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Milan95" data-cid="21338" data-time="1393151196">
<div>
<p>5. Mozda ce vas obeshrabriti programiranje u Asembleru ali po meni je to, ako ozbiljnije hocete da se pozabavite programiranjem, neophodno znati , mada za pocetak i C ili Basic (i Pascal je veoma dobar mada se meni licno ne svidja) ce raditi posao ...</p>
</div>
</blockquote>
<p> </p>
<p>I ovo je tema o kojoj možemo konstruktivno da polemišemo
Apsolutno se slažem da je neophodno da se korisnik upozna sa arhitekturom mikrokontrolera i ograničenjima iste, što se jako lepo sagledava kroz asembler, međutim da bi korisnik programirao u asembleru potrebno je puno iskustva i pažnje. Portabilnost kodova je jako diskutabilna ili bolje reći problematična, ne samo između različitih proizvođača mikrokontrolera već i generacijski različitih istog proizvođača.</p><p> </p>
<p>Jednom prilikom je rađena analiza optimizacije koda koju generiše čovek programer u assembleru i dobrog kompajlera koji prevodi C kod iste funkcije. Analiza je pokazala da su kompajleri (napominjem, dobri kompajleri) u mogućnosti da u 90% aplikacija pokažu superiornost u odnosu na prosečnog programera. Tako da danas nema dileme, viši programski jezici su preporuka za korišćenje.</p>
<p> </p>
<p>Neko moje iskustvo sa ljudima kojima sam pomagao da krenu sa mikrokontrolerima je da se od asemblera prilično obeshrabre, tako da pažljivo sa tim....</p>
<p> </p>
<p>P.S. Ko želi da pročita jako dobre tekstove i šta znači optimizacija koda, hardvera i pristup projektovanju mikrokontrolerskih uredjaj, obavezno štivo su članci Voje Antonića (PC Press devedesetih godina) koji je impresionirao i sam Microchip. Oni su mu poklonili gomilu razvojnih alata itd... Inače Voja Antonić je projektovao, izradio i pisao OS za računar Galaksija davne 1983. godine. Kasnije je radio sa Intel 8031, 8051 i PIC mikrokontrolerima.</p>
<p>Evo njegovog najpoznatijeg uređaja sa izvornim kodom na asembleru, a uređaj je baziran na PIC16F84 mikrokontroleru
</p><p><a data-ipb='nomediaparse' href='http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/00689a.pdf'>http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/00689a.pdf</a></p>