Kad već nekoliko vas iznosi svoja iskustva, onda bih mogao i ja, jer poput Žareta, za pola godine ću u penziju. Otac mi je bio zidar, odrastao sam na gradilištima, a kasnije sam postao građevinski inženjer, bio sam i na 190 metara nad vodom (vrh stuba mosta u Lisabonu) i nikad nisam kritikovao mere zaštite, koliko god bile neprijatne. Ta nesretna kaciga koja nikom ne prija nije predviđena da ti još danas spasi glavu, već jednom u 40 godina. A to jednom je više nego dovoljno. I pored takvog stava, pravio sam greške. Pre par godina, prao sam prazan bazen na vikendici. Sunce greje, dole u bazenu nema daška vetra, skinem kapu, jer ne mogu da je podnesem. Prirodnu zaštitu na glavi sam izgubio odavno. Naveče dođem kući, neki gosti i pitam gošću gde joj je muž, a on stoji pored nje. Tog trenutka shvatim da me zveknula sunčanica. Srećom niko nije ništa primetio, jer svi znaju da se često pravim lud sa urođenom lakoćom.
Pravila ne postoje da bi nas neko gnjavio. Dosta teško i sporo se uvode u praksu, ponekad i prekasno. Sigurnosni pojasevi za automobile su prvi put primenjeni 1959, a vazdušni jastuci 1974. Svi znamo koliko je vremena prošlo dok u Srbiji nije počela i njihova praktična primena. Da li neko može da pretpostavi koliko bi ljudskih života bilo spašeno u međuvremenu? U Srbiji, u svetu? Pre desetak godina često sam sa taksijem i decom išao negde. Svaki drugi put, taksi nije imao pojaseve na zadnjim sedištima. Jedan kaže: -Mora da su tu negde? A ja ga pitam kako dvaput godišnje prođe tehnički pregled. Zbog dece sam morao da izlazim iz taksija i hvatam novi. Ne zato što bi im taj pojas zatrebao tog dana, već zbog njihove budućnosti. I budućeg vaspitanja njihove dece. Propisi moraju da se poštuju, čak i u situacijama (prethodno opisao HMAP) kad i ne bi trebalo. Oni trebaju da nas zaštite od nesrećnih slučajeva, koji su po definiciji nepredvidivi. Ako je propis opravdan u 90% slučajeva, onda je odličan i izuzetno koristan. Uvek će biti situacija gde bi nam bilo lakše da se ne primeni, ali sam za to da se i tad primeni. Jednostavno, trebamo odustati od razmišljanja da li da primenjujemo propise ili da ih prilagođavamo svom nahođenju. Dovoljno je da neko nekad samo jednom pogrešno proceni da treba da prilagodi propis svom raspoloženju ili trenutnoj situaciji. Đavo nikad ne spava...
Pravila ne postoje da bi nas neko gnjavio. Dosta teško i sporo se uvode u praksu, ponekad i prekasno. Sigurnosni pojasevi za automobile su prvi put primenjeni 1959, a vazdušni jastuci 1974. Svi znamo koliko je vremena prošlo dok u Srbiji nije počela i njihova praktična primena. Da li neko može da pretpostavi koliko bi ljudskih života bilo spašeno u međuvremenu? U Srbiji, u svetu? Pre desetak godina često sam sa taksijem i decom išao negde. Svaki drugi put, taksi nije imao pojaseve na zadnjim sedištima. Jedan kaže: -Mora da su tu negde? A ja ga pitam kako dvaput godišnje prođe tehnički pregled. Zbog dece sam morao da izlazim iz taksija i hvatam novi. Ne zato što bi im taj pojas zatrebao tog dana, već zbog njihove budućnosti. I budućeg vaspitanja njihove dece. Propisi moraju da se poštuju, čak i u situacijama (prethodno opisao HMAP) kad i ne bi trebalo. Oni trebaju da nas zaštite od nesrećnih slučajeva, koji su po definiciji nepredvidivi. Ako je propis opravdan u 90% slučajeva, onda je odličan i izuzetno koristan. Uvek će biti situacija gde bi nam bilo lakše da se ne primeni, ali sam za to da se i tad primeni. Jednostavno, trebamo odustati od razmišljanja da li da primenjujemo propise ili da ih prilagođavamo svom nahođenju. Dovoljno je da neko nekad samo jednom pogrešno proceni da treba da prilagodi propis svom raspoloženju ili trenutnoj situaciji. Đavo nikad ne spava...