(07-06-2026, 08:29 PM)HomeMadeAudioProject Wrote: najopasnija i najporaznija stvar je kad čovek pomisli da je samo on pametan i da sve zna. kažem iz iskustva.
Ja takve gledam svaki dan i sve teže podnosim budale. Tešim se samo da ćemo sledeće godine da se rastanemo na moju neopisivu radost. Onima koji ostaju neka je Bog u pomoći.
Bio sam 10 godina neki "rukovodilac". Nikada nešto nisam "odlučio" a da nisam seo sa ljudima i dogovorio se šta ćemo i kako ćemo. To što ja imam neku godinu škole više od nekog drugog ne znači da sam mnogo pametan. Mada se mnogi sada ne bi složili sa mnom
.A to za bezbednost u kolima i vezivanje, to je stvar navike, nisam imao problema sa ćerkom. Odmah sam je vezivao, posle se sama veže čim uđe u kola, ja samo pogledam da li je sve u redu. Mnogo veći problem sam imao sa lepšom polovinom koja je stalno kukala zašto dete da se vezuje kad se niko ne vezuje...
Onda jedne godine, ćerka ima 4-5 godina 2 dana pred polazak na more pođemo do tazbine, grad, ne prelazim 50 kao i uvek, izleće klinac 14-15 godina na bajsu iz dvorišta na ulicu kao iz katapulta izbačen. Sreća da sam gledao baš u tom pravcu, pa sam kočio istog trenutka, pište gume, narod stao i gleda, usporen film traje čini mi se 15 sekundi. Ja razmišljam, sad ću da udarim budalu, ne mogu ništa više da uradim, pred kraj točkovi već blokirali, auto neupravljiv, nisam kriv, svi vide i gledaju šta se dešava, razbiću kola, ne mogu da idem prekosutra na more, možda me i uhapse.. Promašismo se na bukvalno par cm. Šta sam mu rekao nije za javnost. Onaj narod koji je sve gledao mu takođe pomenu bližu i dalju rodbinu...
Suština (predugačke) priče, one dobre gume i kočnice koje ti jednom zatrebaju su odradile posao kao i više srećnih okolnosti. A kočenje je bilo takvo da je lepšu polovinu zakucao pojas kad je krenula napred, detetu u sedištu nije falilo ništa i nije se ni potreslo ali lepša polovina više nikad nije pomenula nevezivanje deteta.