Sve i svašta

[nik]

Uredba ili akt kojim se definiče naplata poreza na uvozne pošiljke je stara već ihaha godina unazad i ništa neobično i novo nema. U stvari ima novo to što su teretne ispostave pošte dobile novu opremu pa se sada očitavaju svi paketi redom dok se ranije radilo nasumično, ručno iliti koliko su poštari bili opterećeni brojem pošiljaka, neretko slobodnom procenom radnika proslediti carini ili ne.
Sa velikim porastom broja internet prodaja pojavljuje se i interes kompanija koje se bave logistikom da se uključe u lanac dostave. Kurirske službe u domaćem prometu postoje 18-20 godina. Sada se pojavljuju igrači i u međunarodnom prometu. Od domaćih firmi koje se bave logistikom (širi pojam od špedicije) ističu se 'Transfera' i 'Milšped', direktno ili svojim ćerka firmama. Od stranih tu su mađarsko-kineski ECSC, turski 'Felix Lojistik' i tako dalje. Sve ove firme čine lanac dostave kroz tzv. 3PL i 4PL logistiku, različite stepene saradnje u kreiranju nekog transportnog lanca.
I naravno, uključila se i pošta koja u stvari i jeste krajnji 'izvođač radova' tj. čiji se kapaciteti koriste za krajnju dostavu na adresu - najšira mreža ispostava, svako selo i zaselak je imaju. A onda treba i oni da imaju deo kolača. Pa se sete da nekako imenuju svoju naknadu a usput jelte, uplata novca na račune carine košta. Nije baš 60 dindži ali eto, njihov 'pravilnik naknada' je takav.
'Temu' radi na malo drugačijem principu, svi troškovi su unapred sabrani i naplaćeni pa ostaje samo da učesnici u lancu dobiju deo kolača i deo toga proslede državi. Svi srećni. Jedan cent zarade na milion pošiljki - milion centi!