01-08-2014, 12:32 PM
<p><strong>Klasa a</strong></p>
<p> </p>
<p>klasa a je "ruža koji dolazi u nekoliko boja latica" a generalno se može podijeliti u dve grupe.</p>
<p> </p>
<p><strong>prva </strong>(i jednostavnija) prikazana je na slici ispod,gdje je tranzistor(ili mosfet,lampa...) jednostavno napajan iz izvora konstantne struje u čijoj ulozi se može koistiti i otpornik,mada to uveliko umanjuje pozitivne karakteristike pojačala. kod lampaških pojačala a-klase na tom mjestu se obično koristi kalem (induktor) ili transformator.</p>
<p> </p>
<p>[attachment=6446:eff_fig2.gif]</p>
<p> </p>
<p>mirna struja pojačala sa slike mora biti podešena tako da joj je vrijednost struje jednaka ili malo veća od pik-a očekivane (vršne) struje na izlazu ka zvučniku. efikasnost pojačala lako se računa po metodi koja je korištena i u ranijim primjerima. pojačalo. a-klase svo vrijeme provodi istosmjernu struju najmanje jednaku vršnoj struji ka zvučniku,20V vršnog napona opet će izazvati 2,5A vrše struje kroz opterećenje pa mirna struja mora biti jednaka ili veća od ove cifre. primjetićete da napajanje nije simetrično - u svrhu računanja jednostruko +40V napajanje jednako je simetričnom +/-20V. izlazna snaga ka potrošaču i dalje će biti 25W ,ali snaga napajanja DC strujom biće 100W (2.5A * 40V). iskorištenje će dalje biti:</p>
<p> </p>
<p>Eff = 25 / 100 * 100 = 25%</p>
<p> </p>
<p>ovo je takođe kao i kod klase b najbolji mogući teoretski slučaj,u realnosti situacija je daleko lošija. bez zalaženja u detalje,efikasnost ovakvog izlaznog stepena može biti između 12,5% i 22% (zavisno od dodatne struje koja je tu da osigura da struja kroz izlazne tranzistore nikad ne dođe do tačke u kojoj prestaje da teče). pojačala klase a sa modulisanim strujnim izvorom ( <span style="font-size:14px;"><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.sound.westhost.com/jll_hood.htm'>Linsley Hood amp</a></span>  mogu dostići efikasnost 30-35%. u klasi a iskorištenje pojačala smanjenjem izlazne snage konstantno opada,i dolazi do 0% kad nema izlazne struje/napona ka potrošaču. pri jednom vatu snage iskorištenje je oko 1% i sve tako dalje (zavisno od odnosa struja i napona kako je već opisano).</p>
<p> </p>
<p><strong>druga grupa</strong> pojačala a klase koristi istu šemu kao na gornjoj slici,ali je mirna struja podešena na polovinu očekivane vršne (pik) struje ka potrošaču-zvučniku. u tom slučaju struja kroz izlazni tranzistor prelazeći polovinu prvog polutalasa dakle može biti duplo veća od mirne struje,dok prelazeći polovinu drugog polutalasa kroz taj isti tranzistor neće teć nikakva struja. dinamička analiza ovakvog uređenja daleko je složenija od obe gore već urađene,ali ako uzmemo u obzir mirnu struju (1,25A) i maksimalan izlazni napon ka potrošaču opet možemo doći do upotrebljivih rezultata. koristeći iste vrijednosti kao i ranije imaćemo 20V na oba tranzistora i mirnu struju 1,25A. dakle oba tranzistora disipiraće (odavati toplotu) po 25W pri "praznom hodu" tj bez ikakvog ulaznog i izlaznog signala - a to je kako smo izračunali i maksimalna snaga pojačala pa je efikasnost:</p>
<p> </p>
<p>Eff = 25 / 50 * 100 = 50%</p>
<p> </p>
<p>opet,ova računica daće maksimalnu teoretsku iskoristivost a realna će biti svakako manja. koliko manja - to već zavisi od čitavog niza postavki mada za očekivati je da ni u kojem slučaju ne prelazi 40%. upotreba ovakvih tehnika dovodi do pojačala koja dio svojeg rada pri nižim snagama odrađuju u a klasi a pri većim snagama prelaze u ab-klasu. obično to bude do 10W izlazne snage u a klasi,a to je i količina snage koju rijetko kad prelazimo u uobičajenom slušanju muzike - osim u slučaju kad imamo zvučnike izrazito niske osjetljivosti.</p>
<p> </p>
<p>klasa a je "ruža koji dolazi u nekoliko boja latica" a generalno se može podijeliti u dve grupe.</p>
<p> </p>
<p><strong>prva </strong>(i jednostavnija) prikazana je na slici ispod,gdje je tranzistor(ili mosfet,lampa...) jednostavno napajan iz izvora konstantne struje u čijoj ulozi se može koistiti i otpornik,mada to uveliko umanjuje pozitivne karakteristike pojačala. kod lampaških pojačala a-klase na tom mjestu se obično koristi kalem (induktor) ili transformator.</p>
<p> </p>
<p>[attachment=6446:eff_fig2.gif]</p>
<p> </p>
<p>mirna struja pojačala sa slike mora biti podešena tako da joj je vrijednost struje jednaka ili malo veća od pik-a očekivane (vršne) struje na izlazu ka zvučniku. efikasnost pojačala lako se računa po metodi koja je korištena i u ranijim primjerima. pojačalo. a-klase svo vrijeme provodi istosmjernu struju najmanje jednaku vršnoj struji ka zvučniku,20V vršnog napona opet će izazvati 2,5A vrše struje kroz opterećenje pa mirna struja mora biti jednaka ili veća od ove cifre. primjetićete da napajanje nije simetrično - u svrhu računanja jednostruko +40V napajanje jednako je simetričnom +/-20V. izlazna snaga ka potrošaču i dalje će biti 25W ,ali snaga napajanja DC strujom biće 100W (2.5A * 40V). iskorištenje će dalje biti:</p>
<p> </p>
<p>Eff = 25 / 100 * 100 = 25%</p>
<p> </p>
<p>ovo je takođe kao i kod klase b najbolji mogući teoretski slučaj,u realnosti situacija je daleko lošija. bez zalaženja u detalje,efikasnost ovakvog izlaznog stepena može biti između 12,5% i 22% (zavisno od dodatne struje koja je tu da osigura da struja kroz izlazne tranzistore nikad ne dođe do tačke u kojoj prestaje da teče). pojačala klase a sa modulisanim strujnim izvorom ( <span style="font-size:14px;"><a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.sound.westhost.com/jll_hood.htm'>Linsley Hood amp</a></span>  mogu dostići efikasnost 30-35%. u klasi a iskorištenje pojačala smanjenjem izlazne snage konstantno opada,i dolazi do 0% kad nema izlazne struje/napona ka potrošaču. pri jednom vatu snage iskorištenje je oko 1% i sve tako dalje (zavisno od odnosa struja i napona kako je već opisano).</p>
<p> </p>
<p><strong>druga grupa</strong> pojačala a klase koristi istu šemu kao na gornjoj slici,ali je mirna struja podešena na polovinu očekivane vršne (pik) struje ka potrošaču-zvučniku. u tom slučaju struja kroz izlazni tranzistor prelazeći polovinu prvog polutalasa dakle može biti duplo veća od mirne struje,dok prelazeći polovinu drugog polutalasa kroz taj isti tranzistor neće teć nikakva struja. dinamička analiza ovakvog uređenja daleko je složenija od obe gore već urađene,ali ako uzmemo u obzir mirnu struju (1,25A) i maksimalan izlazni napon ka potrošaču opet možemo doći do upotrebljivih rezultata. koristeći iste vrijednosti kao i ranije imaćemo 20V na oba tranzistora i mirnu struju 1,25A. dakle oba tranzistora disipiraće (odavati toplotu) po 25W pri "praznom hodu" tj bez ikakvog ulaznog i izlaznog signala - a to je kako smo izračunali i maksimalna snaga pojačala pa je efikasnost:</p>
<p> </p>
<p>Eff = 25 / 50 * 100 = 50%</p>
<p> </p>
<p>opet,ova računica daće maksimalnu teoretsku iskoristivost a realna će biti svakako manja. koliko manja - to već zavisi od čitavog niza postavki mada za očekivati je da ni u kojem slučaju ne prelazi 40%. upotreba ovakvih tehnika dovodi do pojačala koja dio svojeg rada pri nižim snagama odrađuju u a klasi a pri većim snagama prelaze u ab-klasu. obično to bude do 10W izlazne snage u a klasi,a to je i količina snage koju rijetko kad prelazimo u uobičajenom slušanju muzike - osim u slučaju kad imamo zvučnike izrazito niske osjetljivosti.</p>
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...