Sve to stoji. Ali bilo je zagađeno i pre 40-50god isto gadno, još više se ložilo svuda, manji broj automobila ali opasnih zagađivača, olovni benzin, dizeli koji purnjaju, dvotaktni motori i azbest svuda od kočnica. Ceo život sam u zagađenom vazduhu proveo praktično, samo je leti bilo malo bolje. Po kotlarnicama se ložio mazut, po kućama ugalj, drva, nafta, otpadno motorno ulje i ko zna šta još. Nismo mi tada bili toiliko ekološki svesni, nit je smelo o tome mnogo da se zbori. Nije bilo ni merenja kao danas, ni društvenih mreža, ni interneta da nas uzbuni. Ne sećam se bilo kog ekološkog pokreta iz tog doba, sve bi to po zatvorima skončalo. Samo Čeda majku mu božju sa svojim lupetanjem na TV, slikama iz lova na medvede sa Čaušeskom, brojni prepametni drugovi i drugarice sa svojim politbiro recitacijama i zacrtan put u veoma svijetlu budućnost. O ekologiji ni pomena. Kad sam se vraćao s faksa, dobro se sećam pogleda iz Ruzveltove ka bulevaru, one zgrade na nivou prizemlja su bile sive do crne od izduvnih gasova, a prema vrhu sve svetlije i čistije. Mislim da su danas malo svetlije nego tada, ispralo se vremenom to crnilo. Sećam se i crnog sloja čađi na belom snegu, toga nema više jer nema ni snega. Tad su nekako počeli i prvi radovi na metrou u Bgd. 