03-05-2025, 09:46 PM
Vodonik je trenutno više priča, a mnogo manje realnost.
U Evropi su bila dva veća pilot projekta, od kojih je glavni (norveški) nedavno obustavljen.
Ideja je bila da se tzv. zelena struja (energija vetra na moru) koristi na licu mesta za hidrolizu vode i da se tako dobijeni H2 gasovodom transportuje do kopna.
Međutim, perspektiva je neizvesna, potrebna su vrlo kompleksna istraživanja u cilju iznalaženja optimalnog procesa, transport i skladištenje (pritisak od 700bar) su takođe poveliki problemi.
Molekul vodonika je manji od međumolekulskog rastojanja materijala od kojih se danas prave standardne cevi za gasove, što znači da H2 "curi" kroz zid takvih cevi.
Ko ima strpljenja može da pogleda rad na donjem linku:
https://www.sciencedirect.com/science/ar...00431#sec4
Koliko mi je poznato, danas postoji samo jedan vodonični motor SUS kojie se može kupiti - on pogoni jedan motocikl firme Kawasaki.
Postoje vozila s pogonom na vodonik, ali ona koriste tzv. gorive ćelije koje iz vodonika direktno proizvode struju.
Međutim, njihov KKD je na početku relativno visok, ali brzo opada s vremenom i onda se ceo agregat mora zameniti.
Inače, imam i lična iskustva s vodonikom: u drugoj polovini 90-tih pojavila se ideja da se u Kanadi noću proizvodi vodonik iz viškova hidroelektrana, komprimuje na 700bar i tankerima transportuje u Evropu. Tada sam radio u fabrici industrijskih kompresora (do 3000bar, ali ne i za H2) i bio sam član tima koji je dobio zadatak da razvije takav kompresor. Imali smo dobre početne rezultate, ali je nafta pojeftinila i više nije bilo interesa za takav kompresor.
U Evropi su bila dva veća pilot projekta, od kojih je glavni (norveški) nedavno obustavljen.
Ideja je bila da se tzv. zelena struja (energija vetra na moru) koristi na licu mesta za hidrolizu vode i da se tako dobijeni H2 gasovodom transportuje do kopna.
Međutim, perspektiva je neizvesna, potrebna su vrlo kompleksna istraživanja u cilju iznalaženja optimalnog procesa, transport i skladištenje (pritisak od 700bar) su takođe poveliki problemi.
Molekul vodonika je manji od međumolekulskog rastojanja materijala od kojih se danas prave standardne cevi za gasove, što znači da H2 "curi" kroz zid takvih cevi.
Ko ima strpljenja može da pogleda rad na donjem linku:
https://www.sciencedirect.com/science/ar...00431#sec4
Koliko mi je poznato, danas postoji samo jedan vodonični motor SUS kojie se može kupiti - on pogoni jedan motocikl firme Kawasaki.
Postoje vozila s pogonom na vodonik, ali ona koriste tzv. gorive ćelije koje iz vodonika direktno proizvode struju.
Međutim, njihov KKD je na početku relativno visok, ali brzo opada s vremenom i onda se ceo agregat mora zameniti.
Inače, imam i lična iskustva s vodonikom: u drugoj polovini 90-tih pojavila se ideja da se u Kanadi noću proizvodi vodonik iz viškova hidroelektrana, komprimuje na 700bar i tankerima transportuje u Evropu. Tada sam radio u fabrici industrijskih kompresora (do 3000bar, ali ne i za H2) i bio sam član tima koji je dobio zadatak da razvije takav kompresor. Imali smo dobre početne rezultate, ali je nafta pojeftinila i više nije bilo interesa za takav kompresor.