Kuća :)

[Millan]

Milane, pitanje vezano za beton.

Nikad nisam video da se betonske konstrukcije prilikom izgradnje zgrada zalivaju vodom zbog hidratacije. Kako to da je to maltene obavezno po onome što govore majstori, a ja to nigde nisam video prilikom izlivanja na gradilištima ?

Prilikom sušenja betona, usled hidratacije cementa dolazi do oslobađanja velike količine energije i skupljanja betona. Ako se na to nakači i visoka spoljašnja temperatura i niska vlažnost vazduha, potpomognuta nekim vetrom, onda dolazi do prebrzog gubljenja vode iz betona. Prebrzo sušenje betona dovodi do pojave pukotina, pa je to potrebno usporiti. Praktični saveti:
- Pre početka betoniranja treba dobro nakvasiti oplatu i podlogu ili ranije izbetonirani beton na koji se nastavljaju radovi, kako te kontaktne površine ne bi povukle vodu iz svežeg betona.
- Kako bi se što više smanjila temperatura u samom betonu, prilikom spravljanja betona treba koristiti što hladniju vodu. Kad sam bio u Iraku, ubacivali smo led u tu vodu.
- Nevezano za ovaj problem, apsolutno je pogrešna ideja da više cementa (isto važi i za armaturu) je bolje za beton. U oba slučaja postoji optimalna količina; ispod i iznad nje, to su lošije opcije. U ovom slučaju, veće količine cementa dovode do pojave veće energije u betonu, koja dovodi do (pre)brzog sušenja betonske mase. Bolje je imati MB30 koji nije isprskao, nego MB40 koji jeste.
- Prilikom spravljanja betona mogu se koristiti određeni aditivi – usporivači (retarderi) i plastifikatori. Prvi odlažu vreme vezivanja, a drugi smanjuju potrebnu količinu vode uz obezbeđenje plastičnosti (ugradljivosti) betonske mešavine. Obično dolaze kombinovani u jednom dodatku za beton.
- Pošto ulazimo u vrele dane sa previsokom temperaturom vazduha, onda treba pomeriti radove u kasne poslepodnevne časove ili betonirati noću.
- Ugradnja (nalivanje) betona sa vibriranjem treba što kraće trajati, jer se tako smanjuje gubitak vode iz svežeg betona.
- Čim površina betona malo očvrsne potrebno je usporiti sušenje betona. To se postiže na dva načina: zalivanjem/prskanjem površine betona vodom, kao i pokrivanjem iste da se izbegne gubitak vode iz betona. Može da se pokriva bilo čime što ne propušta sunčeve zrake: neprozirne folije, filc, gumeni pokrivači, bilo šta. Moj otac zidar je koristio staru ćebad (pokrivače za konje - pošto su imali crvenu štraftu preko, kasnije sam shvatio da su "nabavljeni" iz JNA), koja su radila obe funkcije: štitila su beton od Sunca, a mogla su lepo da se natope vodom. Isparavanjem vode iz te ćebadi dolazilo bi do hlađenja betonske površine. Za mene je taj Ilijin recept nenadmašiv.

To što se beton ne poliva na gradilištima, može da bude iz više razloga. Prvi je što ih baš briga, jer će eventualni problemi da nastupe tek nakon isteka garantnog roka od 2 godine, a ne rade sebi. Drugi, u koji ja više volim da verujem, jeste da su površine betona isprskali posebnim hemijskim sredstvima koja stvaraju vodonepropusni film na površini elementa, te tako usporavaju proces gubljenja vode iz betona. Ovde se takođe uzima u obzir da li su ti betonski radovi unutrašnji ili spoljašnji, odnosno da li su izloženi Suncu i vetru ili nisu...