Zvu i HMAP,
probaću da odgovorim na ovo pitanje: Zašto koristiti koleno od 90°, a ne dva od 45°? Nisam siguran da sam u pravu, jer je to oblast građevinaca za hidrotehniku, takozvanih "hidraša", dok sam ja konstruktivac, tzv. "statičar" i to specijalista za betonske konstrukcije. Građevina je šira oblast od medicine, pa vam neurohirurg neće mnogo pomoći kod problema sa koronom. Ali da krenem sa mojim razlozima:
1) Ni u jednoj stručnoj knjizi koja se bavi kanalizacijama (fekalnim ili kišnim) ne pominje se drugi ugao trase osim horizontale (iako se tako zove, nije čista horizontala, ima pad od par stepeni) i vertikale.
2) Glavni razlog zašto majstori tvrde da je ugao od 45° bolji od ugla od 90° u kaskadama (one služe za rešavanje problema denivelacije) jeste da se tečenje materijala kroz kosu cev ubrzava, te da se tako vrši bolje spiranje cevi i smanjuje mogućnost zagušenja na prelazu iz horizontale. Ali ako ih pitate, zašto se onda horizontale ne prave pod uglovima većim od 2-3°, reći će vam: NIKAKO, jer onda može doći do separacije fekalnog materijala na čvrstu i tečnu komponentu, pa će tečni deo otići, a čvršći će ostati i zagušiti cev. A to se i stvarno dešava kod nagiba većih od proporučenih: vodeni deo se sjuri, a čvrsti ostane. A ako ih pitate zašto se taj problem javlja kod nagiba od, recimo, 5°, a ne javlja se kod tog, s njihove strane, preporučenog pada od 45°, neće znati da vam objasne. Nije ni čudo, jer je za objašnjenje tog problema potrebno poznavanje jednog fizičkog fenomena, koji se zove hidraulički skok. Ovaj efekat, pored hidraša, poznaju i mnogi mašinci, jer je to deo Mehanike fluida. Taj fenomen ja stvarno impresivan: voda teče i nizvodno se voda PENJE na viši nivo od uzvodnog, umesto da stalno opada kako smo se milionima puta uverili rođenim očima. To se dešava kad voda ima VELIKU brzinu i ogromnu kinetičku energiju (teče silovito), a onda u jednom trenutku ta energija padne ispod kritične i voda počinje da teče normalno (sporije, stacionarno) i pri tom se nivo vode digne na viši nivo. To možete da uradite i kod kuće u sudoperi. Pustite vodu da iz slavine teče ne direktno u slivnik, već sa strane na dno sudopere. Oko mesta gde mlaz pod velikim pritiskom udara u sudoperu, i gde ta voda počinje da radijalno u svim pravcima otiče, stvoriće se jedan krug vode sa vrlo malom dubinom (debljinom). A onda ćete van tog kruga primetiti da se formirao novi VIŠI nivo gde se voda kreće dosta sporije - primetićete jedan prsten na tom prelazu sa početne manje dubine na krajnju višu dubinu. Taj prsten je hidraulički skok, jer se stvarno radi o skoku vode. Da bi se taj fenomen desio, potrebna je velika početna brzina vode, a to je moguće stvoriti na prelivima brana ili konfiguracijom terena rečnog korita sa blažim nagibom, gde se tako stvaraju brzaci, koji u jednom trenutku putem hidrauličkog skoka prelaze u uobičajeni spori tok. Na linku https://www.youtube.com/shorts/J9Yk-li6bck možete videti kako to moćno izgleda nakon nekih brana.
A kakve to veze ima sa 2x45° vs 90°? Verovatno nikakve, ali moglo bi da ima u nekim slučajevima. Da bi došlo do goreopisanog fenomena, potrebna je veoma velika brzina vode, koju ćete teško ostvariti u vašoj dvorišnoj kanalizaciji - čak i u kišnoj gde su dopušteni veći nagibi. Ali na većim dužinama cevi sa nagibom većim od dopuštenog dolazi da konstantnog povećanja brzine (predstanje hidrauličkog skoka) i do garantovane separacije fekalnog materijala pri kraju trase, jer je tamo brzina najveća. Zato se ne dopuštaju veći nagibi od preporučenih, jer obe komponente moraju zajedno da putuju tokom cele trase sve do septičke jame ili uličnog kolektora. Denivelacija se obavlja u kaskadama, koje mogu biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Njih postoji 10-ak vrsta, ali nama su interesantne prve dve. Jedna je klasična betonirana rupa gde je na dnu odvodna cev, a dovodna ulazi bočno u tu rupu na visini koju odrede uslovi denivelacije. Materijal upada u rupu iz dovodne, a onda otiče iz nje kroz odvodnu cev - obe su pod propisanim nagibom. Na tom betonskom objektu mora biti ostavljen šaht koji služi za reviziju i za eventualno čišćenje do kog uglavnom nema potrebe. Ovo rešenje ponekad ima problem sa mirisom, pa se onda preporučuje sledeće: u toj istoj betonskoj rupi ove dve cevi se povezuju vertikalom i dobijamo zatvoreni sistem, bez mirisa. Za svaki slučaj, na samom početku odvodne cevi se ostavi poklopac za mogućnost uvlačenja sajle za eventualno čišćenje. Ja često primenjujem sledeće rešenje, zato što je ekstremno jednostavno i jeftino. Izbegavam gradnju betonskog šahta. Napravim vertikalnu cev koja se na dnu završava sa klasičnim kolenom od 90° koje se nastavlja sa odvodnom cevi. Drugi kraj te vertikale ide do površine terena i tu je zatvoren poklopcem, koji može da se odvrne i po potrebi dno te vertikale može sajlama da se očisti. Veštiji mogu da i uvuku sajlu u neku od cevi, ali najčešće to nije potrebno, jer ovaj sistem podrazumeva da se sajla može uvući u odvodnu cev iz same septičke jame, jer su problemi najčešće upravo tu, na samom kraju odvodne cevi. Pogotovu ako vam inteligentni majstori postave ulaz u septičku jamu u istom visinskom nivou gde je izlaz iz septičke jame u tzv. upojni bunar. Ali da se vratimo ovom mom preporučenom sistemu. Ulazna cev u vertikalu se postavi na nivou u kom stigne do vertikale preko T spoja. Sad će majstor da skoči i da kaže, a kako da napravim T-spoj (ili koleno za odvodnu cev) sa uglom od 88° sa vertikalom, jer je to ugao koji vertikala pravi na spoju sa ovim cevima. Jednostavno. Sve se spaja po uglom od 90° i onda se sve "nakrivi" za 2°, uključujući i vertikalu, kojoj to krivljenje neće naškoditi. Naravno, sve se to na kraju zatrpa zemljom - sve osim poklopca na vertikali koji mora biti dostupan za eventualije.
Da li 2x45° stvarno čisti taj kosi deo cevi? Ne, prekratak je da bi se tu ostvarilo značajnije povećanje brzine materijala, koje bi eventualno trebalo da čisti taj deo cevi. A ako pitate majstora odakle potreba za čišćenjem tog dela cevi, nećete dobiti odgovor. Bar ne smislen. Jer do potrebe da se čisti taj deo cevi došlo bi usled nagomilavanja čvrstog materijala na tom delu te kose cevi, a to znači da taj ogroman nagib dovodi do taloženja čvrste komponente na njoj, a onda tim ogromnim nagibom hoćemo da speremo tu maločas nagomilanu prepreku. Dakle, prvo stvorimo problem, a onda ga rešavamo na način na koji smo ga i stvorili. Nadam se da sam uspeo da objasnim zašto nigde u ozbiljnim naučnim knjigama nema drugih nagiba osim 90° i 2°. OK, ja sam uveo i vertikalu od 88°, ali tu nema nikakve praktične razlike od čiste vertikale od 90°, jer je u gornjem delu (od poklopca do dolazne cevi) samo vazduh, a u donjem (između dolazne i odlazne, a to je u praksi najčešće 30-50cm) je fekalni materijal, koji slobodno pada.
Da li je ta praksa 2x45° štetna? Malopre sam pokazao da od nje nema koristi, ali da li je štetna? Pošto se radi o vrlo kratkim deonicama pod uglom od 45°, tu voda ne stiže da postigne neku značajnije veću brzinu koja bi mogla da izazove separaciju materijala, a ne može ni da izazove "bolje ispiranje", kao oni tvrde. Dovoljno je da ih pitate gde ste napravili grešku, pa postoji potreba za boljim ispiranjem i to baš samo na tim strmim deonicama i sve će vam biti jasno. IMHO, to majstorsko rešenje od 2x45° je više njihov pokušaj da pokažu da su dobri majstori i da prate sve svetske novotarije. A i nije neka novotarija, znam za tu praksu bar 35 godina. Opet IMHO, da li je ta praksa štetna: da, malo. Nepotrebno komplikovanje i blago poskupljenje materijala i radova bez ikakvog praktičnog učinka.
A zašto sam vam pokazao hidraulički skok, kad on nema nikakve veze sa ovom praksom? Da bih vam pokazao da je opasno igranje sa ubrzavanjem (a tek sa usporavanjem) toka vode u kanalizaciji. Pustite vodu da teče stalno i polako. A ako treba, u kaskadi pustite je da slobodno padne, jer tu neće sigurno da se zalepi čvrsti materijal za zidove cevi. A ako već imate kanalizaciju urađenu sa 2x45°, ne brinite se. Na kratkim deonicama, nema značajnijih promena brzina, tako da ste u SOA. Nema razloga da ne budete zabrinuti
probaću da odgovorim na ovo pitanje: Zašto koristiti koleno od 90°, a ne dva od 45°? Nisam siguran da sam u pravu, jer je to oblast građevinaca za hidrotehniku, takozvanih "hidraša", dok sam ja konstruktivac, tzv. "statičar" i to specijalista za betonske konstrukcije. Građevina je šira oblast od medicine, pa vam neurohirurg neće mnogo pomoći kod problema sa koronom. Ali da krenem sa mojim razlozima:
1) Ni u jednoj stručnoj knjizi koja se bavi kanalizacijama (fekalnim ili kišnim) ne pominje se drugi ugao trase osim horizontale (iako se tako zove, nije čista horizontala, ima pad od par stepeni) i vertikale.
2) Glavni razlog zašto majstori tvrde da je ugao od 45° bolji od ugla od 90° u kaskadama (one služe za rešavanje problema denivelacije) jeste da se tečenje materijala kroz kosu cev ubrzava, te da se tako vrši bolje spiranje cevi i smanjuje mogućnost zagušenja na prelazu iz horizontale. Ali ako ih pitate, zašto se onda horizontale ne prave pod uglovima većim od 2-3°, reći će vam: NIKAKO, jer onda može doći do separacije fekalnog materijala na čvrstu i tečnu komponentu, pa će tečni deo otići, a čvršći će ostati i zagušiti cev. A to se i stvarno dešava kod nagiba većih od proporučenih: vodeni deo se sjuri, a čvrsti ostane. A ako ih pitate zašto se taj problem javlja kod nagiba od, recimo, 5°, a ne javlja se kod tog, s njihove strane, preporučenog pada od 45°, neće znati da vam objasne. Nije ni čudo, jer je za objašnjenje tog problema potrebno poznavanje jednog fizičkog fenomena, koji se zove hidraulički skok. Ovaj efekat, pored hidraša, poznaju i mnogi mašinci, jer je to deo Mehanike fluida. Taj fenomen ja stvarno impresivan: voda teče i nizvodno se voda PENJE na viši nivo od uzvodnog, umesto da stalno opada kako smo se milionima puta uverili rođenim očima. To se dešava kad voda ima VELIKU brzinu i ogromnu kinetičku energiju (teče silovito), a onda u jednom trenutku ta energija padne ispod kritične i voda počinje da teče normalno (sporije, stacionarno) i pri tom se nivo vode digne na viši nivo. To možete da uradite i kod kuće u sudoperi. Pustite vodu da iz slavine teče ne direktno u slivnik, već sa strane na dno sudopere. Oko mesta gde mlaz pod velikim pritiskom udara u sudoperu, i gde ta voda počinje da radijalno u svim pravcima otiče, stvoriće se jedan krug vode sa vrlo malom dubinom (debljinom). A onda ćete van tog kruga primetiti da se formirao novi VIŠI nivo gde se voda kreće dosta sporije - primetićete jedan prsten na tom prelazu sa početne manje dubine na krajnju višu dubinu. Taj prsten je hidraulički skok, jer se stvarno radi o skoku vode. Da bi se taj fenomen desio, potrebna je velika početna brzina vode, a to je moguće stvoriti na prelivima brana ili konfiguracijom terena rečnog korita sa blažim nagibom, gde se tako stvaraju brzaci, koji u jednom trenutku putem hidrauličkog skoka prelaze u uobičajeni spori tok. Na linku https://www.youtube.com/shorts/J9Yk-li6bck možete videti kako to moćno izgleda nakon nekih brana.
A kakve to veze ima sa 2x45° vs 90°? Verovatno nikakve, ali moglo bi da ima u nekim slučajevima. Da bi došlo do goreopisanog fenomena, potrebna je veoma velika brzina vode, koju ćete teško ostvariti u vašoj dvorišnoj kanalizaciji - čak i u kišnoj gde su dopušteni veći nagibi. Ali na većim dužinama cevi sa nagibom većim od dopuštenog dolazi da konstantnog povećanja brzine (predstanje hidrauličkog skoka) i do garantovane separacije fekalnog materijala pri kraju trase, jer je tamo brzina najveća. Zato se ne dopuštaju veći nagibi od preporučenih, jer obe komponente moraju zajedno da putuju tokom cele trase sve do septičke jame ili uličnog kolektora. Denivelacija se obavlja u kaskadama, koje mogu biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Njih postoji 10-ak vrsta, ali nama su interesantne prve dve. Jedna je klasična betonirana rupa gde je na dnu odvodna cev, a dovodna ulazi bočno u tu rupu na visini koju odrede uslovi denivelacije. Materijal upada u rupu iz dovodne, a onda otiče iz nje kroz odvodnu cev - obe su pod propisanim nagibom. Na tom betonskom objektu mora biti ostavljen šaht koji služi za reviziju i za eventualno čišćenje do kog uglavnom nema potrebe. Ovo rešenje ponekad ima problem sa mirisom, pa se onda preporučuje sledeće: u toj istoj betonskoj rupi ove dve cevi se povezuju vertikalom i dobijamo zatvoreni sistem, bez mirisa. Za svaki slučaj, na samom početku odvodne cevi se ostavi poklopac za mogućnost uvlačenja sajle za eventualno čišćenje. Ja često primenjujem sledeće rešenje, zato što je ekstremno jednostavno i jeftino. Izbegavam gradnju betonskog šahta. Napravim vertikalnu cev koja se na dnu završava sa klasičnim kolenom od 90° koje se nastavlja sa odvodnom cevi. Drugi kraj te vertikale ide do površine terena i tu je zatvoren poklopcem, koji može da se odvrne i po potrebi dno te vertikale može sajlama da se očisti. Veštiji mogu da i uvuku sajlu u neku od cevi, ali najčešće to nije potrebno, jer ovaj sistem podrazumeva da se sajla može uvući u odvodnu cev iz same septičke jame, jer su problemi najčešće upravo tu, na samom kraju odvodne cevi. Pogotovu ako vam inteligentni majstori postave ulaz u septičku jamu u istom visinskom nivou gde je izlaz iz septičke jame u tzv. upojni bunar. Ali da se vratimo ovom mom preporučenom sistemu. Ulazna cev u vertikalu se postavi na nivou u kom stigne do vertikale preko T spoja. Sad će majstor da skoči i da kaže, a kako da napravim T-spoj (ili koleno za odvodnu cev) sa uglom od 88° sa vertikalom, jer je to ugao koji vertikala pravi na spoju sa ovim cevima. Jednostavno. Sve se spaja po uglom od 90° i onda se sve "nakrivi" za 2°, uključujući i vertikalu, kojoj to krivljenje neće naškoditi. Naravno, sve se to na kraju zatrpa zemljom - sve osim poklopca na vertikali koji mora biti dostupan za eventualije.
Da li 2x45° stvarno čisti taj kosi deo cevi? Ne, prekratak je da bi se tu ostvarilo značajnije povećanje brzine materijala, koje bi eventualno trebalo da čisti taj deo cevi. A ako pitate majstora odakle potreba za čišćenjem tog dela cevi, nećete dobiti odgovor. Bar ne smislen. Jer do potrebe da se čisti taj deo cevi došlo bi usled nagomilavanja čvrstog materijala na tom delu te kose cevi, a to znači da taj ogroman nagib dovodi do taloženja čvrste komponente na njoj, a onda tim ogromnim nagibom hoćemo da speremo tu maločas nagomilanu prepreku. Dakle, prvo stvorimo problem, a onda ga rešavamo na način na koji smo ga i stvorili. Nadam se da sam uspeo da objasnim zašto nigde u ozbiljnim naučnim knjigama nema drugih nagiba osim 90° i 2°. OK, ja sam uveo i vertikalu od 88°, ali tu nema nikakve praktične razlike od čiste vertikale od 90°, jer je u gornjem delu (od poklopca do dolazne cevi) samo vazduh, a u donjem (između dolazne i odlazne, a to je u praksi najčešće 30-50cm) je fekalni materijal, koji slobodno pada.
Da li je ta praksa 2x45° štetna? Malopre sam pokazao da od nje nema koristi, ali da li je štetna? Pošto se radi o vrlo kratkim deonicama pod uglom od 45°, tu voda ne stiže da postigne neku značajnije veću brzinu koja bi mogla da izazove separaciju materijala, a ne može ni da izazove "bolje ispiranje", kao oni tvrde. Dovoljno je da ih pitate gde ste napravili grešku, pa postoji potreba za boljim ispiranjem i to baš samo na tim strmim deonicama i sve će vam biti jasno. IMHO, to majstorsko rešenje od 2x45° je više njihov pokušaj da pokažu da su dobri majstori i da prate sve svetske novotarije. A i nije neka novotarija, znam za tu praksu bar 35 godina. Opet IMHO, da li je ta praksa štetna: da, malo. Nepotrebno komplikovanje i blago poskupljenje materijala i radova bez ikakvog praktičnog učinka.
A zašto sam vam pokazao hidraulički skok, kad on nema nikakve veze sa ovom praksom? Da bih vam pokazao da je opasno igranje sa ubrzavanjem (a tek sa usporavanjem) toka vode u kanalizaciji. Pustite vodu da teče stalno i polako. A ako treba, u kaskadi pustite je da slobodno padne, jer tu neće sigurno da se zalepi čvrsti materijal za zidove cevi. A ako već imate kanalizaciju urađenu sa 2x45°, ne brinite se. Na kratkim deonicama, nema značajnijih promena brzina, tako da ste u SOA. Nema razloga da ne budete zabrinuti