Tačno, prvo fillet, pa onda offset. A ako izabereš veličinu offseta veću od poluprečnika najmanjeg filleta te konture, onda ti se desi upravo slučaj o kojem se gore debatovalo - ne može da se zaobli ("filetuje") nova "offsetovana" kontura i AutoCAD odbije da uradi zahtevano, jer je matematički nemoguće. Zajednički centar oba luka, i većeg i manjeg, mora da bude sa istih strana obe konture - u našem slučaju sa leve strane. Ako to nije tako, tj centar oba poluprečnika padne u prostor između kontura - onda ništa od posla. U Draganovom primeru konture su bile na 5mm odstojanja (offset je bio 5). Ako hoćemo da obe konture budu zaobljenje, poluprečnik spoljašnje konture mora biti veći od 5 - kod Dragana je 9. Krajnja matematička granica je 5, ali tad je zaobljenje unutrašnjeg kvadrata nulto - kvadrat ostaje isti, nezaobljen. Tek nakon tog broja počinje da se primećuje zaobljenost oba kvadrata. Npr. kad je poluprečnik većeg luka 6, onda je poluprečnik manjeg 1 - mali, ali ipak (jedva) primetan. Da bi to bilo uočljivije, mora se ići sa nešto većim vrednostima imajući na umu da je poluprečnik većeg luka veći od poluprečnika manjeg luka upravo za međusobno odstojanje te 2 konture. Logično, jer je centar oba luka zajednički i radi se o koncentričnim lukovima, tj lukovima koji su delovi koncentričnih kružnica, koje su na međusobnom odstojanju upravo koliko je odstojanje samih kontura na kojim želimo da nacrtamo te lukove.
Žao mi je što sam ovih dana bio odsutan pa nisam video postavljanje problema s kojim sam se davno susreo i tad ga detaljno analizirao...
Žao mi je što sam ovih dana bio odsutan pa nisam video postavljanje problema s kojim sam se davno susreo i tad ga detaljno analizirao...