<p>Nije problem dobiti visoku rezoluciju kada se PWM koristi kao D/A: dva PWM, sumiranje njihovih rezultata kroz dva različita otpornika u jedan kondenzator i to je to.</p>
<p> </p>
<p>Međutim, za D class je potrebno kontrolisati VREME impulsa ka zavojnici, i suštinsko ograničenje predstavlja najmanja moguća "porcija" vremena PWM u odnosu na noseću frekvenciju.</p>
<p> </p>
<p>Dakle, to direktno zavisi od clock na MCU.</p>
<p> </p>
<p>Za dobru D class (16bit bar) treba klok reda bar 200MHz na vrlo sposobnom MCU, ultrabrzi A/D, i dovoljno dobra matematika da stigne sve to u okviru jednog perioda PWM.</p>
<p> </p>
<p>Za sada se D class najlakše izvodi analognom histeretic (bang-bang) modulacijom, uz inteligentnu kontrolu povratne veze, tu već rezolucija pwm nije problem već sposobnost samog MCU da izuzetno brzo izmatematiči A/D pa pošalje na D/A i sumira sa klasičnom povratnom vezom.</p>
<p> </p>
<p>Čak i bez ikakvog procesiranja, obični bang-bang D clas sa nosiocem iznad 300KHz svira sasvim dobro (može se uvrstiti u Hi-Fi).</p>
<p> </p>
<p>Za takvu svirku MCU već mora biti 32bit, raditi na 500MHz, imati opasne periferije, i biti specijalizovan za tu namenu.</p>
<p> </p>
<p>Uopšte nije čudo što se u profi aplikacijama za to koriste brze PLD, koje su poluanalogne.</p>
<p> </p>
<p>----------------------------</p>
<p>Digitalno povećanje rezolucije PWM je izvodljivo na sledeći način:</p>
<p> </p>
<p>dva 8 bit PWM se sumiraju kroz dve različite ZAVOJNICE u jedan zvučnik. Zavojnice moraju imati odnos induktiviteta 1:256 i to bi bilo to.</p>
<p>Na žalost opet, vrlo je teško održati tačan odnos induktiviteta zbog DC bias kalemova, pa ispada i to kompleksno kao rešenje. To može jedino zavojnicama BEZ jezgra, a tu već problem postaju parazitni kapaciteti i serijka otpornost zavojnica.</p>
<p> </p>
<p>Postoji masa rešenja sa PAM (pulsno amplitudna modulacija) gde D clas ima gomilu zavojnica i gomilu napona napajanja.</p>
<p> </p>
<p>Izvodljiva je kombinacija PAM i PWM, Gde je PAM lakše rešiti na mikronivou (niži nibl od 16 bita).</p>
<p>Onih nižih 8 bita se mogu obrađivati slanjem iz DAC u klasični analogni pojačavač, koji bi obrađivao samo 256-ti deo napona napajanja, ali zato pri punoj struji zvučnika. Svakako da bi tu bio nešto manji stepen iskorišćenja, ali rezolucija dobra.</p>
<p> </p>
<p>Konačno, najveća finoća se postiže sumiranjem struje analognog pojačavača i struje zavojnice D class u isti potrošač, gde D clas operiše sa malo bita, a ultrabrzi analogni pojačavač poravnava to sa (teoretski) neograničenom rezolucijom.</p>
<p> </p>
<p>Takvi projekti uspešno rade sa odnosima snaga analognog pojačavača i D-class sa oko 1:20 do 1:100.</p>
<p>Ono to je nezgodno u tome je visoka kompleksnost izrade analognog dela, tolika da je MCU suvišan.</p>
<p> </p>
<p>U svakom slučaju, bilo koja izvedba D class bez povratne veze je promašaj u startu.</p>
<p>Povratna veza je za audio nužna stvar.</p>
<p>Neverovatno je teško bez povratne veze linearizovati bilo šta što ima pojačanje veće od dva-tri puta.</p>
<p> </p>
<p>Pozz</p>
<p> </p>
<p>Međutim, za D class je potrebno kontrolisati VREME impulsa ka zavojnici, i suštinsko ograničenje predstavlja najmanja moguća "porcija" vremena PWM u odnosu na noseću frekvenciju.</p>
<p> </p>
<p>Dakle, to direktno zavisi od clock na MCU.</p>
<p> </p>
<p>Za dobru D class (16bit bar) treba klok reda bar 200MHz na vrlo sposobnom MCU, ultrabrzi A/D, i dovoljno dobra matematika da stigne sve to u okviru jednog perioda PWM.</p>
<p> </p>
<p>Za sada se D class najlakše izvodi analognom histeretic (bang-bang) modulacijom, uz inteligentnu kontrolu povratne veze, tu već rezolucija pwm nije problem već sposobnost samog MCU da izuzetno brzo izmatematiči A/D pa pošalje na D/A i sumira sa klasičnom povratnom vezom.</p>
<p> </p>
<p>Čak i bez ikakvog procesiranja, obični bang-bang D clas sa nosiocem iznad 300KHz svira sasvim dobro (može se uvrstiti u Hi-Fi).</p>
<p> </p>
<p>Za takvu svirku MCU već mora biti 32bit, raditi na 500MHz, imati opasne periferije, i biti specijalizovan za tu namenu.</p>
<p> </p>
<p>Uopšte nije čudo što se u profi aplikacijama za to koriste brze PLD, koje su poluanalogne.</p>
<p> </p>
<p>----------------------------</p>
<p>Digitalno povećanje rezolucije PWM je izvodljivo na sledeći način:</p>
<p> </p>
<p>dva 8 bit PWM se sumiraju kroz dve različite ZAVOJNICE u jedan zvučnik. Zavojnice moraju imati odnos induktiviteta 1:256 i to bi bilo to.</p>
<p>Na žalost opet, vrlo je teško održati tačan odnos induktiviteta zbog DC bias kalemova, pa ispada i to kompleksno kao rešenje. To može jedino zavojnicama BEZ jezgra, a tu već problem postaju parazitni kapaciteti i serijka otpornost zavojnica.</p>
<p> </p>
<p>Postoji masa rešenja sa PAM (pulsno amplitudna modulacija) gde D clas ima gomilu zavojnica i gomilu napona napajanja.</p>
<p> </p>
<p>Izvodljiva je kombinacija PAM i PWM, Gde je PAM lakše rešiti na mikronivou (niži nibl od 16 bita).</p>
<p>Onih nižih 8 bita se mogu obrađivati slanjem iz DAC u klasični analogni pojačavač, koji bi obrađivao samo 256-ti deo napona napajanja, ali zato pri punoj struji zvučnika. Svakako da bi tu bio nešto manji stepen iskorišćenja, ali rezolucija dobra.</p>
<p> </p>
<p>Konačno, najveća finoća se postiže sumiranjem struje analognog pojačavača i struje zavojnice D class u isti potrošač, gde D clas operiše sa malo bita, a ultrabrzi analogni pojačavač poravnava to sa (teoretski) neograničenom rezolucijom.</p>
<p> </p>
<p>Takvi projekti uspešno rade sa odnosima snaga analognog pojačavača i D-class sa oko 1:20 do 1:100.</p>
<p>Ono to je nezgodno u tome je visoka kompleksnost izrade analognog dela, tolika da je MCU suvišan.</p>
<p> </p>
<p>U svakom slučaju, bilo koja izvedba D class bez povratne veze je promašaj u startu.</p>
<p>Povratna veza je za audio nužna stvar.</p>
<p>Neverovatno je teško bez povratne veze linearizovati bilo šta što ima pojačanje veće od dva-tri puta.</p>
<p> </p>
<p>Pozz</p>