Novim korisnicima osciloskopa bih srdačno preporučio rastavni transformator, kao veoma korisnu i važnu spravu (ukoliko smognu budžet za to).
Može se upotrebiti bilo kakav rastavni trafo, što je već daleko bolje od direktnih priključaka, ali je najbolje napraviti rastavni trafo sa simetričnim izlazom, kao sa šeme u prilogu.
Na rastavni trafo se priključuju: uređaj kog merimo, ili osciloskop. Nikako oba na isti trafo, jer se onda gubi smisao rastavljanja!
Kada je osciloskop na rastavnom trafou, pošto nije uzemljen, možemo očekivati više elektronske buke u mernim rezultatima.
Prednost je što možemo više uređaja koji su priključeni na mrežu meriti, takođe što nismo ograničeni snagom trafoa za te uređaje.
Mana je što se strogo mora voditi računa o naponu koji bi mogao da se pojavi na šasiji osciloskopa i na mernim sondama, ukoliko je GND sonde na naponu koji ima potencijal prema zemlji.
To zahteva striktne mere korišćenja izolovanog poda i udaljenosti van dohvata, bilo kog predmeta koji ima veze sa uzemljenjem ili mrežnim naponom.
Taj način je pre za vrlo iskusne profesionalce koji znaju da se čuvaju od strujnog udara, odnosno početnicima najmanje preporučen.
Najbezbedniji način za početnike je da uređaj koji merimo bude priključen preko rastavnog transformatora.
Tada se osciloskop priključuje na mrežu, uzemljen je i siguran za dodirivanje, korisnik je bezbedan.
Taj način ujedno obezbeđuje "tiho" merenje bez mnogo elektronske buke.
Mana tog sistema je što je snaga uređaja, koji je priključen preko rastavnog trafoa, ograničena snagom istog trafoa.
Split transformator EI konfiguracije, sa simetričnim sekundarom (2x115Vac) ima mali parazitni kapacitet prema primaru i prema jezgru. Nudi odlične izolacione osobine primar-sekundar i veliko varnično rastojanje. Na EI transformatoru se može izvesti takav koncept, dok je to na toroidu teško izvodljivo.
EI trafo se bez problema može izvesti sa izolacionom sposobnosti od preko 6KVac prema drugom namotaju ili jezgru...
Split sekundar kome je srednja tačka na uzemljenju ili na virtuelnom uzemljenju preko otpornika, ima snižen nivo buke u odnosu na dovod iz mreže, te se odlično može upotrebiti i za napajanje osetljvih audio naprava, poput: preamps, phono preamps i td... Kada se koristi u audio svrhe, onda se srednji kraj sekundara direktno povezuje na najpovoljniju tačku uzemljenja.
Toroidni trafo nije dobar izbor za rastavni trafo jer: ima veliki parazitni kapacitet primar-sekundar i preko toga se prenosi masivna buka iz mreže. Druga važna stvar je to što je jedina zaštita od strujnog udara malo folije između namotaja (netopive do oko 200C svega).
Toroidni transformatori imaju NUŽNU obavezu da na primaru poseduju jenokratni termički osigurač i NUŽNO zahtevaju da sekundar bude uzemljen na jednom kraju, inače je nivo bezbednosti relativno nizak.
Pojačana zaštita na toroidnom trafou, takođe i smanjenje buke iz mreže, može se dobiti pomoću "slepog" screen namotaja, između sekundara i primara. U takvom slučaju je obaveza da taj namotaj bude odlično uzemljen i da unutra ima dovoljan efektivni presek, kao i efektivni presek izvoda sa njega, da obezbedi pregorevanje ili iskakanje limitatora na kućnom mrežnom dovodu, u slučaju proboja, što je >25A za duže od 1h ili >6000A u jednom polutalasu.
Kod rada sa SMPS, izbegavati merenja po HV sekcijama, gde su amplitude iznad 100Vpk. Ako je takvo merenje potrebno, onda pročitati maksimalnu opteretivost sonde (amplituda vs frekvencija). Takođe se mogu provući značajne struje i kroz male parazitne kapacitete zbog velike strmine porasta napona.
Na primer, pokušaj merenja sondom osciloskopa, na gornjem gejtu mosfet polumosta koji radi na 320Vdc, obično završava spaljivanjem tog SMPS... Jednostavno, gornji gejt nije predviđen za dodatni parazitni kapacitet prema gnd, i ako je on recimo svega desetak pF poreklom od sonde. Takva merenja se vrše indirektno ili diferencijalnim sondama za te namene!
Toliko o rastavnom trafou i ako ima dodatnih pitanja, izvolite postaviti.
Van toga, jedno dodatno upozorenje početnicima sa osciloskopom i uopšte;
Kada se grecovim spojem ispravi 230Vac iz mreže, kako god okrenuli utikač u zidu, na minus polu će trajno biti -325Vpk ka zemlji, na plus polu će biti trajno +325Vpk ka zemlji!!!
To je napon opasan po život!
Česta zabluda mnogih početnika je: da je ispravljen napon iza greca neutralan ka zemlji na minus kraju!
To jednostavno nije tačno i predstavlja čest razlog "smrti" osciloskopa, a može biti isti rezultat i po rukovaoca!
Pozdrav
Rastavni_trafo.pdf (Size: 12,31 KB / Downloads: 39)
Može se upotrebiti bilo kakav rastavni trafo, što je već daleko bolje od direktnih priključaka, ali je najbolje napraviti rastavni trafo sa simetričnim izlazom, kao sa šeme u prilogu.
Na rastavni trafo se priključuju: uređaj kog merimo, ili osciloskop. Nikako oba na isti trafo, jer se onda gubi smisao rastavljanja!
Kada je osciloskop na rastavnom trafou, pošto nije uzemljen, možemo očekivati više elektronske buke u mernim rezultatima.
Prednost je što možemo više uređaja koji su priključeni na mrežu meriti, takođe što nismo ograničeni snagom trafoa za te uređaje.
Mana je što se strogo mora voditi računa o naponu koji bi mogao da se pojavi na šasiji osciloskopa i na mernim sondama, ukoliko je GND sonde na naponu koji ima potencijal prema zemlji.
To zahteva striktne mere korišćenja izolovanog poda i udaljenosti van dohvata, bilo kog predmeta koji ima veze sa uzemljenjem ili mrežnim naponom.
Taj način je pre za vrlo iskusne profesionalce koji znaju da se čuvaju od strujnog udara, odnosno početnicima najmanje preporučen.
Najbezbedniji način za početnike je da uređaj koji merimo bude priključen preko rastavnog transformatora.
Tada se osciloskop priključuje na mrežu, uzemljen je i siguran za dodirivanje, korisnik je bezbedan.
Taj način ujedno obezbeđuje "tiho" merenje bez mnogo elektronske buke.
Mana tog sistema je što je snaga uređaja, koji je priključen preko rastavnog trafoa, ograničena snagom istog trafoa.
Split transformator EI konfiguracije, sa simetričnim sekundarom (2x115Vac) ima mali parazitni kapacitet prema primaru i prema jezgru. Nudi odlične izolacione osobine primar-sekundar i veliko varnično rastojanje. Na EI transformatoru se može izvesti takav koncept, dok je to na toroidu teško izvodljivo.
EI trafo se bez problema može izvesti sa izolacionom sposobnosti od preko 6KVac prema drugom namotaju ili jezgru...
Split sekundar kome je srednja tačka na uzemljenju ili na virtuelnom uzemljenju preko otpornika, ima snižen nivo buke u odnosu na dovod iz mreže, te se odlično može upotrebiti i za napajanje osetljvih audio naprava, poput: preamps, phono preamps i td... Kada se koristi u audio svrhe, onda se srednji kraj sekundara direktno povezuje na najpovoljniju tačku uzemljenja.
Toroidni trafo nije dobar izbor za rastavni trafo jer: ima veliki parazitni kapacitet primar-sekundar i preko toga se prenosi masivna buka iz mreže. Druga važna stvar je to što je jedina zaštita od strujnog udara malo folije između namotaja (netopive do oko 200C svega).
Toroidni transformatori imaju NUŽNU obavezu da na primaru poseduju jenokratni termički osigurač i NUŽNO zahtevaju da sekundar bude uzemljen na jednom kraju, inače je nivo bezbednosti relativno nizak.
Pojačana zaštita na toroidnom trafou, takođe i smanjenje buke iz mreže, može se dobiti pomoću "slepog" screen namotaja, između sekundara i primara. U takvom slučaju je obaveza da taj namotaj bude odlično uzemljen i da unutra ima dovoljan efektivni presek, kao i efektivni presek izvoda sa njega, da obezbedi pregorevanje ili iskakanje limitatora na kućnom mrežnom dovodu, u slučaju proboja, što je >25A za duže od 1h ili >6000A u jednom polutalasu.
Kod rada sa SMPS, izbegavati merenja po HV sekcijama, gde su amplitude iznad 100Vpk. Ako je takvo merenje potrebno, onda pročitati maksimalnu opteretivost sonde (amplituda vs frekvencija). Takođe se mogu provući značajne struje i kroz male parazitne kapacitete zbog velike strmine porasta napona.
Na primer, pokušaj merenja sondom osciloskopa, na gornjem gejtu mosfet polumosta koji radi na 320Vdc, obično završava spaljivanjem tog SMPS... Jednostavno, gornji gejt nije predviđen za dodatni parazitni kapacitet prema gnd, i ako je on recimo svega desetak pF poreklom od sonde. Takva merenja se vrše indirektno ili diferencijalnim sondama za te namene!
Toliko o rastavnom trafou i ako ima dodatnih pitanja, izvolite postaviti.
Van toga, jedno dodatno upozorenje početnicima sa osciloskopom i uopšte;
Kada se grecovim spojem ispravi 230Vac iz mreže, kako god okrenuli utikač u zidu, na minus polu će trajno biti -325Vpk ka zemlji, na plus polu će biti trajno +325Vpk ka zemlji!!!
To je napon opasan po život!
Česta zabluda mnogih početnika je: da je ispravljen napon iza greca neutralan ka zemlji na minus kraju!
To jednostavno nije tačno i predstavlja čest razlog "smrti" osciloskopa, a može biti isti rezultat i po rukovaoca!
Pozdrav
Rastavni_trafo.pdf (Size: 12,31 KB / Downloads: 39)