(02-04-2022, 11:39 PM)Bocko Wrote: Eee, ondak sam se malko "smirio", sa NSU Pretisom Maxi 175ccm, crne boje, kome sam umesto diname i akumulatora stavio Tomosov magnet, prvo 6V, 17W, a posle 12V, 50W...
Mene i ovog Maxa su skršili pijani momci i devojke, kada su prešli na moju polovinu puta, Tristaćem...
Leteo 7 meteri, lomio levu nogu na 6 mesta i 1 godinu bio van stroja
Uh majku mu!
Ja sam ga prepravio na NiCd akumulatore, Trepčine od 1800mAh. Napune se dok kažeš keks, ako treba na gurku i dovoljno završe posao oko paljenja i vožnje.
Taj Pretis je imao loše rešen ram i nije baš bio za strmoglavu vožnju po krivinama, ali je trošio toliko malo da si na isparenja iz rezervoara mogao da stigneš do pumpe.
Motor mu je za to vreme (50. na 60.) imao koncept automobilskog motora, i onaj od 175ccm i onaj od 200ccm: bregasta u glavi, podmazivanje pod pritiskom, tegovi za korekciju ugla pretpaljenja, vrlo zanimljiv prenos na bregastu...
Ler na 350-400 obrtaja, zaboravio sam već.
To je bila baš zanimljiva "čukalica", umiljata za slušanje na leru :-)
Trošio je toliko malo, da pomisliš da ti neko krišom doliva gorivo u rezervoar :-). Baš za sirotinjsku decu, da se sa dva litra voze ceo dan.
Kad se ugasi, sedneš 5 minuta, ostaviš ga na suncu da ispari ono malo tragova od goriva, upališ i pređeš još kilometar do pumpe :-)
Behu nekad lepa vremena.
Rasitniš jednu novčanicu, ne sećam se više koja je bila, napuniš tristaća gorivom (a tristać je trošio kao omanji bager :-), skokneš iz centralne Šumadije do Budve na ručak i kafu, vratiš se nazad i od one novčanice ti ostane za večeru sa devojkom...
P.S.
I posle današnji klinci kažu da je to bilo vreme "komunističke diktature", a srećnije vreme od tadašnjeg nisam zapamtio.
Ako se zapiješ, zaspiš na klupi u parku, policajac te pokupi i uz vaspitnu kritiku odveze kući, da ne brinu roditelji.
Danas, ako nedajbože zaspiš na klupi u parku, možeš biti silovan (bez obzira na pol), opljačkan ili ubijen, u najboljem slučaju samo uhapšen...
Kad je nešto trebalo da se mlatimo sa nekom "tuđom" ekipom, skupimo se 50 na 50 njih, pomlatimo se na ferku, posle svi okupiramo neku kafanu i naločemo se u prijateljstvu. Malo razlupanih i modrih faca, ali ipak u prijateljstvu.
A onda su kasnije počele čelične šipke, noževi, utoke, gde te magarac bez m*** iz sopstvenog straha ubije ili napravi invalidom.
Potom dođoše devedesete, te je svako prošao po svojoj sudbini: kom opanci - Tom i Džeri...