Još, neka mi neko kaže, da današnja deca nisu dobra! 
Još su dobri, kaki smo mi nekad bili...
Možda im fale iskustva i doživljaji, koje smo mi u stvarnom svetu imali, počev od dizanja i vožnje poni bicikala na zadnji točak, pa nadalje motorini, pa disco-teke po aktivima i gitarijade po Domovima kulture, gde se spoznavalo sebe, a bogme i curice
Možda im fali i iskustvo pretovara i razvoženja cementa u vrećama od 50kg, par vagona dnevno, nas trojica drugara prevacivali više puta kroz ruke...
Možda im i zafali iskustvo rada na građevini kao pomoćnog radnika, dva meseca radiš, kupiš motorin, APN4, središ ga i sa ostatkom para kampuješ oko Mostara, Grude kod Imotskog, Omiš kod Splita, prve prave i internacionalne ljubavi se tu dešavale...
Daa, setih se i skokova u vodu, na lokalnoj bari, Gajićki, gde je vađena glina za ciglanu, dubina vode bila oko 5-6 meteri, ta penjali smo se i na PTT drvene bandere i skakali sa vrha stuba...
Ajd, što treba stisnuti mu*a i skočiti sa bandere u vodu, a nikom ne pričaš, koliko ti se iverja zabolo pod kožu i koliko je umešnosti i snage potrebno, da se popne i spremi za skok sa 15 centimetara površine vrha bandere... hrabrost niko nije spominjao
Onda je najlakše bilo skočiti, nego se opet bosti po banderi... Neko bombu a stariji i vičniji skakali lastu...
Moožda im fali iskustvo grupne vožnje biciklovima, nas desetak curica i momčića, vozili ture do Obedske bare, Iriškog venca i Stražilova, kao i pecaroške ture do Dunava, Stari Banovci, Slankamen i Beška, a znali su nas i prašnjavi poljski putevi, koji vode do bostana ili voćnjaka...
Koliko li smo se puta "tukli" sa susednom ulicom, u režiranom ratu, pa sa susednom nam Novom Pazovom, na nacionalnoj osnovi: Srbi protiv Slovaka, bilo kod njih, bilo kod nas u Staroj Pazovi. Tukli smo se i na ne nacionalnoj osnovi, Slovaci protiv Slovaka u Slankamenačkim vinogradima, tzv. Maloj Pazovi, kada mi odemo na igranku i plešemo sa "njihovim" devojkama, ili kod nas, kada oni igraju sa "našim" devojkama,
Bio sam tučen, i ja sam tukao, što bi rekao Bora Čorba, jer tad, tad sam bio mlad!
I kažu, da današnja deca nisu dobra
Još su dobri, kaki smo mi nekad bili...
Možda im fale iskustva i doživljaji, koje smo mi u stvarnom svetu imali, počev od dizanja i vožnje poni bicikala na zadnji točak, pa nadalje motorini, pa disco-teke po aktivima i gitarijade po Domovima kulture, gde se spoznavalo sebe, a bogme i curice
Možda im fali i iskustvo pretovara i razvoženja cementa u vrećama od 50kg, par vagona dnevno, nas trojica drugara prevacivali više puta kroz ruke...
Možda im i zafali iskustvo rada na građevini kao pomoćnog radnika, dva meseca radiš, kupiš motorin, APN4, središ ga i sa ostatkom para kampuješ oko Mostara, Grude kod Imotskog, Omiš kod Splita, prve prave i internacionalne ljubavi se tu dešavale...
Daa, setih se i skokova u vodu, na lokalnoj bari, Gajićki, gde je vađena glina za ciglanu, dubina vode bila oko 5-6 meteri, ta penjali smo se i na PTT drvene bandere i skakali sa vrha stuba...
Ajd, što treba stisnuti mu*a i skočiti sa bandere u vodu, a nikom ne pričaš, koliko ti se iverja zabolo pod kožu i koliko je umešnosti i snage potrebno, da se popne i spremi za skok sa 15 centimetara površine vrha bandere... hrabrost niko nije spominjao
Onda je najlakše bilo skočiti, nego se opet bosti po banderi... Neko bombu a stariji i vičniji skakali lastu...
Moožda im fali iskustvo grupne vožnje biciklovima, nas desetak curica i momčića, vozili ture do Obedske bare, Iriškog venca i Stražilova, kao i pecaroške ture do Dunava, Stari Banovci, Slankamen i Beška, a znali su nas i prašnjavi poljski putevi, koji vode do bostana ili voćnjaka...
Koliko li smo se puta "tukli" sa susednom ulicom, u režiranom ratu, pa sa susednom nam Novom Pazovom, na nacionalnoj osnovi: Srbi protiv Slovaka, bilo kod njih, bilo kod nas u Staroj Pazovi. Tukli smo se i na ne nacionalnoj osnovi, Slovaci protiv Slovaka u Slankamenačkim vinogradima, tzv. Maloj Pazovi, kada mi odemo na igranku i plešemo sa "njihovim" devojkama, ili kod nas, kada oni igraju sa "našim" devojkama,
Bio sam tučen, i ja sam tukao, što bi rekao Bora Čorba, jer tad, tad sam bio mlad!
I kažu, da današnja deca nisu dobra