12-16-2021, 01:00 PM
Baterije imaju smisla samo ako postoji višak energije, a to u RS nije slučaj.
Kako pokazuje dijagram dinamike najveće baterije na svetu:
https://hornsdalepowerreserve.com.au/
ona u suštini radi kao akumulator u automobilu - segmenti punjenja i pražnjenja se preklapaju.
Potpuno napunjena, takva baterija može da drži jednu serversku farmu možda jedan sat i onda je kraj.
Za ilustraciju, u gradu u kome živim nedavno je puštena u rad prva faza serverske farme koja će kada bude potpuno završena imati potrebu od 50MVA.
Već za prvu fazu instaliran je novi trafo koji se napaja iz mreže od 110KV.
Poređenja radi, grad bez te farme ima potrebu od 110MVA (117'000 stanovnika).
Nuklearni reaktori snage ispod 100MW (tehnologija pogona podmornica i velikh brodova) postoje i mogli bi da budu relativno brzo rešenje, ali ostaje problem odlaganja otpada.
Rusi su nedavno jednu takvu centralu od 50MW na splavu ukotvili kod njihovog najsevernijeg grada u Sibiru.
Oko 2030. treba da se pojave prvi torijumski reaktori koji u odnosu na klasične imaju veliku prednost što se tiče otpada, ali će mjihova perspektiva postati jasnija tek kada proradi prototip od 2MW u pustinji Gobi (trebalo je da se uključi 21. septembra, ali nešto kasne).
Interesantno je da je već krajem 40-tih godina bilo jasno da je taj tip reaktora imao puno prednosti u odnosu na uranske, ali pošto nije mogao da proizvodi plutonijum za atomske bombe, američka vojska je zaustavila sva istraživanja u tom smeru.
Kada sam 1974. god. na magistarskim studijama (smer Reaktorska termotehnika) spremao ispit iz reaktora, u knjizi nije bilo ni reči o torijumskim reaktorima.
Možda će se u RS za par godina proizvoditi baterije od litijuma iz Jadra, ali mislim da će potrebe biti vrlo male.
Pozdrav
Kako pokazuje dijagram dinamike najveće baterije na svetu:
https://hornsdalepowerreserve.com.au/
ona u suštini radi kao akumulator u automobilu - segmenti punjenja i pražnjenja se preklapaju.
Potpuno napunjena, takva baterija može da drži jednu serversku farmu možda jedan sat i onda je kraj.
Za ilustraciju, u gradu u kome živim nedavno je puštena u rad prva faza serverske farme koja će kada bude potpuno završena imati potrebu od 50MVA.
Već za prvu fazu instaliran je novi trafo koji se napaja iz mreže od 110KV.
Poređenja radi, grad bez te farme ima potrebu od 110MVA (117'000 stanovnika).
Nuklearni reaktori snage ispod 100MW (tehnologija pogona podmornica i velikh brodova) postoje i mogli bi da budu relativno brzo rešenje, ali ostaje problem odlaganja otpada.
Rusi su nedavno jednu takvu centralu od 50MW na splavu ukotvili kod njihovog najsevernijeg grada u Sibiru.
Oko 2030. treba da se pojave prvi torijumski reaktori koji u odnosu na klasične imaju veliku prednost što se tiče otpada, ali će mjihova perspektiva postati jasnija tek kada proradi prototip od 2MW u pustinji Gobi (trebalo je da se uključi 21. septembra, ali nešto kasne).
Interesantno je da je već krajem 40-tih godina bilo jasno da je taj tip reaktora imao puno prednosti u odnosu na uranske, ali pošto nije mogao da proizvodi plutonijum za atomske bombe, američka vojska je zaustavila sva istraživanja u tom smeru.
Kada sam 1974. god. na magistarskim studijama (smer Reaktorska termotehnika) spremao ispit iz reaktora, u knjizi nije bilo ni reči o torijumskim reaktorima.
Možda će se u RS za par godina proizvoditi baterije od litijuma iz Jadra, ali mislim da će potrebe biti vrlo male.
Pozdrav