Pošto je diskusija, na svu sreću, skrenula u pravcu problema očuvanja energije koju prikupimo od Sunca, priložio bih jedan dijagram koji se odnosi na efikasnost ravnih pločastih (flat-platte) i vakuumskih (evacuated-tube) kolektora. A to su praktično jedini solarni kolektori koji se koriste u domaćinstvima.
Kao što se iz priloženih dijagrama vidi, efikasnost zavisi u najvećoj meri od razlike 2 temperature: temperature vode u kolektoru i spoljašnje temperature, gde se temperatura vode u kolektoru računa kao srednja vrednost temperatura voda koje ulaze i izlaze iz kolektora. Na apscisi (X-osa) je nanesena ta razlika i može se primetiti da je efikasnost manja što je ta razlika u temperaturama veća, što je u skladu sa zakonima Termodinamike. Za pločasti kolektor se primećuje da sve dok ta razlika ne pređe 15-20°C, on je čak i efikasniji od dosta skupljeg vakuumskog. Sa povećanjem te temperaturne razlike, tehnologija vakuumskog kolektora dolazi do izražaja (zbog vakuuma u cevima, tečnost isparava već na 30°, penje se gore u sabirnik, gde predaje toplotu vodi iz vodovodne mreže, hladi se i pada na dno cevi, gde se ponovo zagreva), te zbog kraćeg puta zagrejanog medija, vakuumski imaju manje gubitke sa porastom razlike temperatura.
Drugim, rečima, bez obzira na vrstu kolektora koji imate, ili nameravate da imate, gledajte da ne preterujete sa temperaturom vode u kolektoru.
Leti, kad grejem bazen, gledam da mi srednja temperatura vode u kolektoru bude što bliža spoljašnjoj. Dakle, kad je napolju 30-35°, idealno bi bilo da ulazna voda u kolektor bude na 25-30, a izlazna na 35-40, jer mi to daje prosek od 30-35°C, dakle temperaturna razlika je nula i onda imam efikasnost od preko 80%. Nažalost, to je nemoguće, jer je temperatura bazena blizu 30, pa ne mogu da spustim ulaz u kolektor ispod 35-40, a onda kad uprži Sunce, ne mogu da spustim temperaturu izlazne vode ispod 60, iako sam kupio jaču solarnu pumpu. Sve u svemu, ipak temperaturnu razliku spustim na nekih 25-30° i tad po nekim procenama imam efikasnost od nekih 70% (da imam vakuumske, bilo bi 75%, neznatno za moje potrebe).
OK, izgubi se tu još na transportu tople vode do bazena, zatim na izmenjivaču kolektorske i bazenske vode, ali sam siguran da bar nekih 50% one energije koja mi stigne na kolektor, uspem da isporučim bazenu.
Slična priča je i za vodu u bojleru. Nju treba čuvati na temperaturama ispod 50°, ako je to moguće, jer su gubici osetno veći ako insistiramo na temperaturi od 80°C, ali tu je sad priča o stratifikaciji ("slojevitosti") temperature vode po visini u bojleru, zapremini bojlera, potrebne količine tople vode kad nam se bojler ne dogreva (strujom ili Suncem)...
Kao što se iz priloženih dijagrama vidi, efikasnost zavisi u najvećoj meri od razlike 2 temperature: temperature vode u kolektoru i spoljašnje temperature, gde se temperatura vode u kolektoru računa kao srednja vrednost temperatura voda koje ulaze i izlaze iz kolektora. Na apscisi (X-osa) je nanesena ta razlika i može se primetiti da je efikasnost manja što je ta razlika u temperaturama veća, što je u skladu sa zakonima Termodinamike. Za pločasti kolektor se primećuje da sve dok ta razlika ne pređe 15-20°C, on je čak i efikasniji od dosta skupljeg vakuumskog. Sa povećanjem te temperaturne razlike, tehnologija vakuumskog kolektora dolazi do izražaja (zbog vakuuma u cevima, tečnost isparava već na 30°, penje se gore u sabirnik, gde predaje toplotu vodi iz vodovodne mreže, hladi se i pada na dno cevi, gde se ponovo zagreva), te zbog kraćeg puta zagrejanog medija, vakuumski imaju manje gubitke sa porastom razlike temperatura.
Drugim, rečima, bez obzira na vrstu kolektora koji imate, ili nameravate da imate, gledajte da ne preterujete sa temperaturom vode u kolektoru.
Leti, kad grejem bazen, gledam da mi srednja temperatura vode u kolektoru bude što bliža spoljašnjoj. Dakle, kad je napolju 30-35°, idealno bi bilo da ulazna voda u kolektor bude na 25-30, a izlazna na 35-40, jer mi to daje prosek od 30-35°C, dakle temperaturna razlika je nula i onda imam efikasnost od preko 80%. Nažalost, to je nemoguće, jer je temperatura bazena blizu 30, pa ne mogu da spustim ulaz u kolektor ispod 35-40, a onda kad uprži Sunce, ne mogu da spustim temperaturu izlazne vode ispod 60, iako sam kupio jaču solarnu pumpu. Sve u svemu, ipak temperaturnu razliku spustim na nekih 25-30° i tad po nekim procenama imam efikasnost od nekih 70% (da imam vakuumske, bilo bi 75%, neznatno za moje potrebe).
OK, izgubi se tu još na transportu tople vode do bazena, zatim na izmenjivaču kolektorske i bazenske vode, ali sam siguran da bar nekih 50% one energije koja mi stigne na kolektor, uspem da isporučim bazenu.
Slična priča je i za vodu u bojleru. Nju treba čuvati na temperaturama ispod 50°, ako je to moguće, jer su gubici osetno veći ako insistiramo na temperaturi od 80°C, ali tu je sad priča o stratifikaciji ("slojevitosti") temperature vode po visini u bojleru, zapremini bojlera, potrebne količine tople vode kad nam se bojler ne dogreva (strujom ili Suncem)...