Zato sam u temi sa predlozima pomenuo mogućnost razdvajanja teme na dve grane: solarni termo generatori i solarni elektrogeneratori.
Mislim, imena su simbolična (nazovite podgrane kako želite). Samo sam hteo napomenuti ključne pravce razdvajanja oblasti na dve grane koje se bave: direktnim korišćenjem toplote, direktnog porekla od zračenja Sunca i direktnim generisanjem električne energije, direktnog porekla od zračenja Sunca.
Svakako da i elektro paneli generišu toplotu (koja se može iskoristiti), a stoji da se i toplotnim dejstvom indirektno može proizvesti električna energija, tj. postoje sistemi koji i na taj način "prave struju".
Verujem da će forumaše ipak najpre zanimati oblasti direktnog grejanja solarnim sistemom i direktne proizvodnje struje istim, pa otud predlog razdvajanja na dve pod teme.
-------------------------------
Inače, o sistemima sa grejanjem pomoću solarne energije bih imao šta da kažem pošto sam učestvovao u jednom vrlo složenom solarnom projektu koji je započeo 1988. i koji je pušten u funkciju posle oko dve godine, a naknadnih oko 10 godina su potrajali razni eksperimenti i dogradnje, poboljšanja čitavog sistema, koji i dan danas efikasno radi.
U projektu smo učestvovali dr Lambić, naš muzički doajen Bora Dugić (vlasnik solarne kuće i inače prof. matematike) i moja malenkost.
Sistem je snabdeven sa 80 kvadratnih metara hidrauličnih, selektivno anodiranih kolektora (40 jug, 40 zapad) i sa oko 20 kvadratnih metara vazdušnih kolektora sa orijentacijom približno jug. Akumulatori (baferi) su 1300L glavni i 300L sanitarni.
Čitav sistem ima spregnute: električni kotao, kotao na lož-ulje, kamin sa kotlom, dimne radijatore, vazdušni i hidraulični sistem, konvektorske izmenjivače sa određenom internom termo regulacijom, a u poslednjih desetak godina i gasnim bojlerom.
Sve je spregnuto metodom ponuda-potražnja, sa mnogo diferencijalnih termostata i dosta servo-motornih ventila i ima selektor prioritetnog izbora goriva.
Svakako da je '88. MCU bio teško dostupan mnogima na našem terenu, pa je sistem tada urađen CMOS i analognom elektronikom, što se tiče kontrole.
Našem velikom muzičaru je to bio jako zanimljiv i vrlo koristan hobi, gde je on sopstvenim (i vrlo veštim) rukama napravio pozamašan deo celog sistema i pri tom se sjajno zabavljao istraživanjem te oblasti.
Takođe je i meni poslužio kao odličan poligon za sticanje raznih iskustava, znanja i snalaženja u raznim izmenama sistema.
Po meni je, kod toplotnih solarnih kolektora, za kuću (i DIY) najinteresantniji (i najjednostavniji, kao i najjevtiniji) vazdušni solarni sistem, koji je se pokazao jako efikasan u prelaznim periodima (proleće jesen). Naravno kada postoje uslovi za smeštaj kolektora.
Praksa je pokazala da presvlačenje apsorbera samolepljivom selektivnom folijom veoma povećava efikasnost.
Takođe je i bojenje apsorbera crnom mat bojom u koju je pomešana gvozdena rđa (gvožđe oksid) pokazalo odličnu selektivnost, te su i takvi vazdušni kolektori samo malo manje efikasni od onih koji su presvučeni skupom folijom.
Naime, gvozdena rđa (je jevtina) ima kristalnu strukturu nalik inju i ima visoku selektivnost sunčevog zračenja.
Selektivnost je inače sposobnost da se apsorbovano zračenje reemituje u drastično manjoj meri (unutra ulazi mnogo a izlazi malo).
To je inače razlog zašto se inje odmah istopi po prvim zracima sunca. Upadni zrak se izlomljeno izreflektuje od mnogih kristalića u inju te maltene skoro ništa ne izađe napolje, već se skoro sve oslobodi kao toplota unutar pahuljice.
Tako funkcioniše i selektivno anodiran aluminijum, razne selektivne folije, gvožđe oksid i slične kristalne strukture.
Takođe su jako pomogli jednostavni sistemi za otklanjanje turbulencija u kolektoru, gde sam iskoristio štos iz avijacije sa ugradnjom više končića na izlaznim ivicama gde preti turbulentno kretanje, kao i kontrolom apsolutne brzine vazduha u sistemu...
U JNA 1984-5. sam bio avio mehaničar na klipno elisnom avionu Utva 66 (čitaj kopija Pajpera koji vozi mr No iz stripova :-) i pošto sam od onih ljudi koji retko šta vidi a da ne nauči nešto o tome, imao sam prilike da naučim mnogo jako korisnih stvari koje sam na puno mesta kasnije primenio.
Sistem je se odavno potpuno (i dooobro) isplatio i danas je jako efikasan jer je prošlo već preko 4 decenije korišćenja.
Mislim, imena su simbolična (nazovite podgrane kako želite). Samo sam hteo napomenuti ključne pravce razdvajanja oblasti na dve grane koje se bave: direktnim korišćenjem toplote, direktnog porekla od zračenja Sunca i direktnim generisanjem električne energije, direktnog porekla od zračenja Sunca.
Svakako da i elektro paneli generišu toplotu (koja se može iskoristiti), a stoji da se i toplotnim dejstvom indirektno može proizvesti električna energija, tj. postoje sistemi koji i na taj način "prave struju".
Verujem da će forumaše ipak najpre zanimati oblasti direktnog grejanja solarnim sistemom i direktne proizvodnje struje istim, pa otud predlog razdvajanja na dve pod teme.
-------------------------------
Inače, o sistemima sa grejanjem pomoću solarne energije bih imao šta da kažem pošto sam učestvovao u jednom vrlo složenom solarnom projektu koji je započeo 1988. i koji je pušten u funkciju posle oko dve godine, a naknadnih oko 10 godina su potrajali razni eksperimenti i dogradnje, poboljšanja čitavog sistema, koji i dan danas efikasno radi.
U projektu smo učestvovali dr Lambić, naš muzički doajen Bora Dugić (vlasnik solarne kuće i inače prof. matematike) i moja malenkost.
Sistem je snabdeven sa 80 kvadratnih metara hidrauličnih, selektivno anodiranih kolektora (40 jug, 40 zapad) i sa oko 20 kvadratnih metara vazdušnih kolektora sa orijentacijom približno jug. Akumulatori (baferi) su 1300L glavni i 300L sanitarni.
Čitav sistem ima spregnute: električni kotao, kotao na lož-ulje, kamin sa kotlom, dimne radijatore, vazdušni i hidraulični sistem, konvektorske izmenjivače sa određenom internom termo regulacijom, a u poslednjih desetak godina i gasnim bojlerom.
Sve je spregnuto metodom ponuda-potražnja, sa mnogo diferencijalnih termostata i dosta servo-motornih ventila i ima selektor prioritetnog izbora goriva.
Svakako da je '88. MCU bio teško dostupan mnogima na našem terenu, pa je sistem tada urađen CMOS i analognom elektronikom, što se tiče kontrole.
Našem velikom muzičaru je to bio jako zanimljiv i vrlo koristan hobi, gde je on sopstvenim (i vrlo veštim) rukama napravio pozamašan deo celog sistema i pri tom se sjajno zabavljao istraživanjem te oblasti.
Takođe je i meni poslužio kao odličan poligon za sticanje raznih iskustava, znanja i snalaženja u raznim izmenama sistema.
Po meni je, kod toplotnih solarnih kolektora, za kuću (i DIY) najinteresantniji (i najjednostavniji, kao i najjevtiniji) vazdušni solarni sistem, koji je se pokazao jako efikasan u prelaznim periodima (proleće jesen). Naravno kada postoje uslovi za smeštaj kolektora.
Praksa je pokazala da presvlačenje apsorbera samolepljivom selektivnom folijom veoma povećava efikasnost.
Takođe je i bojenje apsorbera crnom mat bojom u koju je pomešana gvozdena rđa (gvožđe oksid) pokazalo odličnu selektivnost, te su i takvi vazdušni kolektori samo malo manje efikasni od onih koji su presvučeni skupom folijom.
Naime, gvozdena rđa (je jevtina) ima kristalnu strukturu nalik inju i ima visoku selektivnost sunčevog zračenja.
Selektivnost je inače sposobnost da se apsorbovano zračenje reemituje u drastično manjoj meri (unutra ulazi mnogo a izlazi malo).
To je inače razlog zašto se inje odmah istopi po prvim zracima sunca. Upadni zrak se izlomljeno izreflektuje od mnogih kristalića u inju te maltene skoro ništa ne izađe napolje, već se skoro sve oslobodi kao toplota unutar pahuljice.
Tako funkcioniše i selektivno anodiran aluminijum, razne selektivne folije, gvožđe oksid i slične kristalne strukture.
Takođe su jako pomogli jednostavni sistemi za otklanjanje turbulencija u kolektoru, gde sam iskoristio štos iz avijacije sa ugradnjom više končića na izlaznim ivicama gde preti turbulentno kretanje, kao i kontrolom apsolutne brzine vazduha u sistemu...
U JNA 1984-5. sam bio avio mehaničar na klipno elisnom avionu Utva 66 (čitaj kopija Pajpera koji vozi mr No iz stripova :-) i pošto sam od onih ljudi koji retko šta vidi a da ne nauči nešto o tome, imao sam prilike da naučim mnogo jako korisnih stvari koje sam na puno mesta kasnije primenio.
Sistem je se odavno potpuno (i dooobro) isplatio i danas je jako efikasan jer je prošlo već preko 4 decenije korišćenja.