01-29-2021, 04:19 PM
(This post was last modified: 01-29-2021, 04:24 PM by branko tod.)
Osnovna rada kućnog jonizatora nije da jonizuje kiseonik i azot već druge
čestice koje lebde u vazduhu. Svaki element ima prvi jonizacioni nivo koji
je potreban da se izbaci jedan elektron iz spoljne staze elektrona. Jako je
važno da ovaj nivo ne bude dovoljan za jonizaciju kiseonika. Isto tako je
važno znati da za elemente sa nižim atomskim brojem treba veća energija
da se dostigne prvi jonizacioni nivo. Kod kiseonika je potrebna vrednost
13,6 eV , azota 14,5, kod ugljenika 11,2, a recimo kod gvožđa 7,9. Prema
tome teće se jonizuju gasovi
Ako se dosegne nivo jonizacije kisonika, onda skače varnica, pravi se ozon
i obično udara grom. Šalu na stranu, treba izbalansirati taj nivo da se samo
naektriše prašina, a ne i kiseonik. Kako, baš i nemam puno pojma
![[Image: langsr-640px-First_Ionization_Energy.svg.png]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/First_Ionization_Energy.svg/langsr-640px-First_Ionization_Energy.svg.png)
čestice koje lebde u vazduhu. Svaki element ima prvi jonizacioni nivo koji
je potreban da se izbaci jedan elektron iz spoljne staze elektrona. Jako je
važno da ovaj nivo ne bude dovoljan za jonizaciju kiseonika. Isto tako je
važno znati da za elemente sa nižim atomskim brojem treba veća energija
da se dostigne prvi jonizacioni nivo. Kod kiseonika je potrebna vrednost
13,6 eV , azota 14,5, kod ugljenika 11,2, a recimo kod gvožđa 7,9. Prema
tome teće se jonizuju gasovi
Ako se dosegne nivo jonizacije kisonika, onda skače varnica, pravi se ozon
i obično udara grom. Šalu na stranu, treba izbalansirati taj nivo da se samo
naektriše prašina, a ne i kiseonik. Kako, baš i nemam puno pojma