NX-Amplifier 100W CFA Class AB

[Dragan100]

Sada je to to...SR je po simulaciji 138V/us sa navedenim izmjenama tj. povećanja struje IPS-a i promjena ulaznog kondenzatora na 20Hz fazna margina je +5° što je odlično (naspram prije +41°).

Da, onaj 1uF na ulazu sa malom ulaznom impedancijom dajao je i visok Low-cut, iznad 20Hz
I to nije fazna margina, koja je razlika izmedju faze i 180° gdj voli svaki sklop prooscilovati, 
jer se mu tada (oko te freq) invertira djelovanje.
Fazno pomeranj ili fazna greška.

Oko NFB C6 konda me i zanimalo zašto je amp tako stabilan sa tako malom vrijednošću pa sam stavio 10pF a i 5pF "drma" stabilno bez ikakvog overshoota...stavio sam da vidim kad će kvadrat da počinje da bude iskrivljen i to je vrijednost 1nF (ovo je bilo experimentalno čisto da se vidi dali uopće ima funkciju C6 pošto smanjivati sa 68pF na 10pF pa i na 5pF kvadrat je isti stabilan i pravilnog oblika pa me to bunilo..očekivao sam kao kod drugih topologija LTP i ostalih da će kvadrat da bude overhoot...ali kako se reklo u prošlom postu diamong buffer input stage topologija je stabilna ko daska...sad mi je jasno zašto je APEX A40 dizjanirao baš tu topologju).

Sa 1nF si ga obilato nadkompenzovao, BW i SR si time limitirao, pa se ti tako pokazuje odziv na četvrtku 10KHz.
Diamond buffer ima visok SR i vrlo umiren odziv četvrtke bez Overshoot-a.
SR mu ide i do par 1000V/usec, drivuju Video kablove i slično...

http://hifisonix.com/wordpress/wp-conten...nt-End.pdf

Poznajem taj dokument, vredi ga pročitati....

Na ovoj stranici 4 ima opis topologije i koristi se verzija 4A topologije..vidim da ima i B i C varijanta...C varijanta da se za buffer koristi dioda mi se uopće ne svidja...a B varijanta je viđena kod APEX A40....ono što mi "bode" oči i što bi unaprijedio je sljedeće:

Sve tri verzije rade na vrlo sličan način, one diodice na ulazu uopšte ne menjaju funkciju rada.

- naponsku zener referencu od 10V bih zamjenio sa CCS (Constant Current Source)...dva BJT i tri-četiri otpornika...pa da bude tiše i bolje od zenerice....

Zenerka i onda otpornik je najednostavan CCS pa i podosta šuman.
Naravno da se sa naprednim CCSom postiže vrlo visoka impedancija na tom delu, i bolje performanse PSRR...

- u NFB imamo 5komada otpornika od 2k7 koji daju otpornik od 540R/1,25W (koristimo RN60D koji su 1/4W snage svaki)...i tu mi se dopada jakooo niska vrijednost NFB otpornika koji određuje pojačanje pojačala a i manja vrijednost bolje AC karakteristike pojačala. Dodajmo tome i 5pF silver mica u NFB koji je tu da smiri pojačalo u povratnoj spregi. Sada dali moramo da imamo toliki broj otpornika ili može jedan od 560R 1/4W (RN60D?)...zašto je tu stavljeno 5komada...dali zbog lakšeg dobivanja precizne vrijednosti otpornika koji je potreban za povrtanu spregu ili?

Izlaz ide skoro do RAILova, odokativno uzet čemo da izlaz ide do +/- 50Vpeak
NFB je upotrebljena vrlo niskih vrednosti
-ima se vrlo nizak šum upotrebljenim R_bottom (Johnson noise)
-i zbog traženja "Sweet spot" prave vrednosti R_nfb koja je diktirana ulaznim delom

540R/1,25W nam na 50Vpeak ima peakove struj do skoro 100mA i otpornik/otpornici onda disipiraju do 4,6Wpeak
naravno to je trenutačna disipacija,
ali aproksimativno bi se na konstantnoj izlaznoj punoj snazi
(pogotovo ako bi imali i mali klipping prisutan konstantno-neka žurka recimo)
ti otpornici grijali sa cca 2,3W
Pa se stave nekoliko komada da si podijele term. disipaciju ili u paraleli ili serija otpornika,
pa je onda laže po PCBju preskakati

- VBE sklop ovakav još nisam vidio..na originalnom layoutu su oba tranzistora Q5 i Q6 na PCB...zar ne trebaju oba tranzistora ići u rupice na hladnjaku da po grijanju hladnjaka se i oni griju pa se po tome mjenja i njihov hfe i sprečavaju temp. runaway?

VBE Temp Tracking sklop inače radi na nekom elementu sa znanim temp. koeficientom.
PN spoj ga ima nekih klacičnih -2mV/°C, pa se ga zato stavlja da prati temp hladnjaka
i proporcionalno snizuje VBE napon i time i bias izlaznih. Stavljaju se i nizevi pa se ima veča promena po /°C
zavisi šta čemo od VBEja
Ako nema ništa od elemenata na hladnjaku, onda je čisti spreder, no, ...prati svakako temp u kutiji :-)

- zašto tako visoka struja VAS-a? Ono 23mA je visoka klasa A...viđao sam većinom tu teoriju ne ići ispod 10mA ni preko 15mA da smo u klasi A VAS-a. Pretpostavljam da je tu veća struja zato da se VAS stepen izbori sa kapacitivnom strujnim zalihama izlaznih drivera i tranzistora pa da ima strujne zalihe da ih potjera.

VAS strua se bori sa C_dom u samom VASu koja ponajviše odredjuje SR
male kapacitivnosti, viši bias = visok SR
Recimo caskoda VASa bi poboljšala sliku...itd
U zavisnosti hfe_min izlaznih i drivera može se ocijeniti na max strujnim potrebama izlaza pojačala, koliko zatreba min bias VASa.
Treba pogledati zašto je u originalu tako, i koji su driveri i izlazni upotrebljeni (njihovi DS i kako stoje njihovi hfe/freq/temp...
Ako predvidjimo da izlaz tera i niskoimpedantne zvučnike 2R0, što je blizu kratkog spoja...
zatrebamo i velike izlazne struje, pa može VAS brzo u ovim primerima da izlazi iz Aclasse, time i enormno poskoči THD!!!

- Q9 i Q10 (driveri) sam navikao na shemama na TO220, a ovdje su u TO126...jest da su paramteri u TO126 puuno bolji od TO220...ali nisu li oni tu na granici svojih mogučnosti na punoj snazio kada pojačalo radi (100W/8R)? Tu se većinom stavljaju MJE15030/31...mada su po pitanju Cob-a i FT puuno lošiji od KSC3503/KSA1381

Treba vidjeti njihovu SOA po DS dali odgovaraju primjeni i željenoj max izlaznoj struji
Cob za drivere neka je takodjer mali, ali netreba biti extremno nizak kao za VAS,
10x Cob veči kao kod VASa bit če OK

Evo ovo je što me zanima..a onda po završetku simulacije bih išao na crtanje svog PCB-a da se koriste SANKENI, RN60D, Silver Mica, Nichicon FG..ali otom potom

Ovo pojačalo mi izgleda jako stabilno i jednostavno a daje puno toga..dakle kako još da se usavrši pojačalo da se dobije još manji THD (barem da ga pomaknemo za jednu 0 udesno i da bude to to)...mislio sam kaskadirati VAS...i staviti kompenzaciju na VAS B i C jer tu zna puno puta prooscilirati...mislim da bi to bilo onda to....dali može da se tako usavrši?

Veseli me, da imaš podosta pitanja, vidi se da si zainteresiran u tematiku,
experimentisanja u simulatoru, gdje zadobiješ podosta informacija, promenom neke vrednosti (biasa, kompenzacija...itd)
zapažaš promene...Pohvalno, nema šta!
:-)

Ponovo ti dajem link ka razvijanju jednog takvog naprednijeg projekta CFA topologije,
gdje sam iz diskretne ulazne skalamerije dviju Diamond buffera
ostao onda sa dva Buffera, koji imaju vrhunske karakteristike, netrebaš tražiti nenabavljive BJTje,
ovi su več upareni i skockani! ...itd beneficija tome!
Jeste koštaju malo više ali i daju puno toga više!
Buffere se zapravo mijenja i u neke druge ili postavi i neki opamp u ulozi buffera na to mijesto.
Onda je tu napredni I-to-V konverter (VAS) sa driverima koji su dodatno drivani iz VASa
Izlaz još dodatni Diamond
:-)
Diamond buffer preamp
https://forum.yu3ma.net/thread-1336-post...l#pid62695
CFA amp
https://forum.yu3ma.net/thread-1689-post...l#pid76308
CFA Preamp
https://forum.yu3ma.net/thread-1689-post...l#pid77448
CFA Pojačalo za slušalice u Aclassi
https://forum.yu3ma.net/thread-1689-post...l#pid87650

Takvu CFA topologiju vredjelo bi odraditi projekat,
a ovako napravljenu sa ulaznim opampovima/bufferima nisam još vidjeo,
a ako ima, zahvalan bi bio za link ili shemu!