01-23-2021, 09:00 AM
Kod mostne veze, struja kroz opterećenje se dobija kao količnik razlike napona na njegovim krajevima i impedanse.
Pretpostavljajući čistu omsku impedansu, i pošto su naponi na krajevima otpornika u protivfazi, na opterećenju dobijamo dvostruki napon, odn. zbir apsolutnih vrednosti.
To važi i za sve spektralne komponente, tj. harmonike. Međutim, pošto harmonike imaju i sopstvenu fazu, teorijski može da dođe čak i do njihovog poništavanja.
S druge strane, pošto sam u konkretnom slučaju merio dva identična sklopa ("slave" kanal je imao isto pojačanje kao i "master" i dobijao je signal sa ulaza, pa imamo klasičnu paralelnu vezu dve grane), očekuju se praktično istovetne harmonike po amplitudi i fazi, pa mi nije jasno zašto je kod treće došlo do poništavanja.
U prilogu su spektri pojedinačnih kanala, izmereni tako što je svaki izlaz bio opterećen sa po jednim otpornikom od 4R čiji je drugi kraj bio vezan na masu.
Očekivani rezultat sabiranja spektralnih komponenti pri pojedinačno istoj fazi je da će amplituda zbira biti veća od najveće pojedinačne amplitude, napr. amplituda drugog harmonika celog sklopa bi trebalo da bude nešto iznad -100dB, a amplituda trećeg na oko -115dB, što kod ovog poslednjeg nije bio slučaj (v. treći prilog). Primećuje se takođe i da je peti harmonik zbira manji od većeg od dva činioca (trebalo bi da bude -129dB, a izmereno je -131,8), što znači da je i tu došlo do delimičnog poništavanja.
Međutim, pošto sam isti rezultat dobio i kod standardne topologije ("slave" s pojačanjem od 0dB), ali pri pojačanju od 33dB kod oba LM3886 (prilog od juče), nameće se zaključak da se ne radi o slučaju.
Za sada, jedino moguće objašnjenje je da kod ulaznog op-ampa (kod mene je to OPA1656) faza neparnih harmonika na invertovanom i neinvertovanom ulazu nije ista. Poznato je da su amplitude harmonika u ta dva slučaja različlite (Groner je to istražio do detalja), ali o njihovim pojedinačnim faznim razlikama do sada nisam ništa čuo.
Merenjem bi to moglo da se ispita, ali je za to potrebna tzv. sinhrona diskretizacija jer se tada pri spektralnoj analizi dobija i faza svake komponente, što moja skromna tehnika nije u stanju da izvede.
Pozdrav
Pretpostavljajući čistu omsku impedansu, i pošto su naponi na krajevima otpornika u protivfazi, na opterećenju dobijamo dvostruki napon, odn. zbir apsolutnih vrednosti.
To važi i za sve spektralne komponente, tj. harmonike. Međutim, pošto harmonike imaju i sopstvenu fazu, teorijski može da dođe čak i do njihovog poništavanja.
S druge strane, pošto sam u konkretnom slučaju merio dva identična sklopa ("slave" kanal je imao isto pojačanje kao i "master" i dobijao je signal sa ulaza, pa imamo klasičnu paralelnu vezu dve grane), očekuju se praktično istovetne harmonike po amplitudi i fazi, pa mi nije jasno zašto je kod treće došlo do poništavanja.
U prilogu su spektri pojedinačnih kanala, izmereni tako što je svaki izlaz bio opterećen sa po jednim otpornikom od 4R čiji je drugi kraj bio vezan na masu.
Očekivani rezultat sabiranja spektralnih komponenti pri pojedinačno istoj fazi je da će amplituda zbira biti veća od najveće pojedinačne amplitude, napr. amplituda drugog harmonika celog sklopa bi trebalo da bude nešto iznad -100dB, a amplituda trećeg na oko -115dB, što kod ovog poslednjeg nije bio slučaj (v. treći prilog). Primećuje se takođe i da je peti harmonik zbira manji od većeg od dva činioca (trebalo bi da bude -129dB, a izmereno je -131,8), što znači da je i tu došlo do delimičnog poništavanja.
Međutim, pošto sam isti rezultat dobio i kod standardne topologije ("slave" s pojačanjem od 0dB), ali pri pojačanju od 33dB kod oba LM3886 (prilog od juče), nameće se zaključak da se ne radi o slučaju.
Za sada, jedino moguće objašnjenje je da kod ulaznog op-ampa (kod mene je to OPA1656) faza neparnih harmonika na invertovanom i neinvertovanom ulazu nije ista. Poznato je da su amplitude harmonika u ta dva slučaja različlite (Groner je to istražio do detalja), ali o njihovim pojedinačnim faznim razlikama do sada nisam ništa čuo.
Merenjem bi to moglo da se ispita, ali je za to potrebna tzv. sinhrona diskretizacija jer se tada pri spektralnoj analizi dobija i faza svake komponente, što moja skromna tehnika nije u stanju da izvede.
Pozdrav