Kada sam ja bio klinac trola 11 je okretala na Crvenom Krstu, 12 kod Železničke bolnice a 13
na Dušanovcu u Šumici. Išla je neka za Zemun, ali se ne sećam baš najbolje. Do Ade koja je
tada bila ostrvo, išao je tramvaj i okretao kod Gospodarske mehane, a posle kod pumpe. Kod
crpne stanice šećerane držali smo čamac i ta obala je bila gusto naseljena.
Stanovali smo praktično na obodu grada, kod Karađorđevog parka. Ulica u kojoj sam i sada
prosečena je oko 1930. Prema Autokomandi se nalazio Grmeč i vojni otpad. Kada su tetkama
srušili kućicu u Južnom bulevaru, nudili su im stanove u Braće Jerkovića. Bile su šokirane, ali je
ona koja je bila u braku morala da prihvati nedođiju zbog porodice, dok se druga izborila za stan
na lokaciji i živela kao podstanar dok nije bio gotov.
Kod ujaka u Zemun se išlo isključivo na dva dana, jer je trebalo mnogo vremena da se stigne do
njega.
Banjica je bila selo koje je imalo svoje groblje, kao i Višnjička Banja. Uz Dunav je bio red otpada
sve do Rospi ćuprije. Kažu da se tako zove jer je u 19. veku bila tu neka kućica u kojoj su radile
rospije, što je tada drugo značilo.
Kada sam postao momak imao sa devojku na Banovom Brdu kod doma zdravlja. Bila je u nekoj
kućici ispod koje su bile bašte prema Makiškom polju.
Onaj glupi trafo između Banovog Brda i Žarkova nije postojao, a Žarovo je bilo selo sa česmom
i NOB spomenikom uz sam put i u njega je nekada moglo da se dođe samo onom uzbrdicom.
Na Karaburmi je bio akvarijum pun dobrih ženskih. Bila su to deca dođoša u Beograd koji su uz
posao krajem pesestih dobijali i stanove. Ne bih da spominjem da su imali pridev seljanci.
Dosta je prošlosti
I još evo slike Čuburskog potoka gde je danas elitni deo Begiša okupiran od strane bosanaca,
crnogoraca i političara ...
![[Image: 1706_1_cuburski_potok.jpg]](http://turizam.bg-info.org/images/reke/1706_1_cuburski_potok.jpg)
na Dušanovcu u Šumici. Išla je neka za Zemun, ali se ne sećam baš najbolje. Do Ade koja je
tada bila ostrvo, išao je tramvaj i okretao kod Gospodarske mehane, a posle kod pumpe. Kod
crpne stanice šećerane držali smo čamac i ta obala je bila gusto naseljena.
Stanovali smo praktično na obodu grada, kod Karađorđevog parka. Ulica u kojoj sam i sada
prosečena je oko 1930. Prema Autokomandi se nalazio Grmeč i vojni otpad. Kada su tetkama
srušili kućicu u Južnom bulevaru, nudili su im stanove u Braće Jerkovića. Bile su šokirane, ali je
ona koja je bila u braku morala da prihvati nedođiju zbog porodice, dok se druga izborila za stan
na lokaciji i živela kao podstanar dok nije bio gotov.
Kod ujaka u Zemun se išlo isključivo na dva dana, jer je trebalo mnogo vremena da se stigne do
njega.
Banjica je bila selo koje je imalo svoje groblje, kao i Višnjička Banja. Uz Dunav je bio red otpada
sve do Rospi ćuprije. Kažu da se tako zove jer je u 19. veku bila tu neka kućica u kojoj su radile
rospije, što je tada drugo značilo.
Kada sam postao momak imao sa devojku na Banovom Brdu kod doma zdravlja. Bila je u nekoj
kućici ispod koje su bile bašte prema Makiškom polju.
Onaj glupi trafo između Banovog Brda i Žarkova nije postojao, a Žarovo je bilo selo sa česmom
i NOB spomenikom uz sam put i u njega je nekada moglo da se dođe samo onom uzbrdicom.
Na Karaburmi je bio akvarijum pun dobrih ženskih. Bila su to deca dođoša u Beograd koji su uz
posao krajem pesestih dobijali i stanove. Ne bih da spominjem da su imali pridev seljanci.
Dosta je prošlosti
I još evo slike Čuburskog potoka gde je danas elitni deo Begiša okupiran od strane bosanaca,
crnogoraca i političara ...