06-02-2020, 09:52 AM
Da sam na mancube-ovom mestu, bio bih posle jednog broja ovde datih "saveta" tek totalno dezorijentisan.
Ovde imamo jednog mladog čoveka koji završava gimnaziju jer je želeo da sakupi neka opšta znanja, a na forum je došao jer želi da nauči još nešto i doživi radost stvaranja.
Dakle, poseduje ono što je tipično za mlade ljude i što je od uvek vuklo čovečanstvo napred.
Ne zaboravimo, ako naši mlađi ne budu bolji od nas, onda je ljudsko društvo u regresiji.
Idealizam je bitna komponenta napretka, ako ga kod mladih ljudi nema, kod kojih ga onda treba tražiti?
Nisu nam ljudi koji po ceo dan udaraju pečate u nadleštvima i celog života rade istu stvar podarili moderne tehnologije i poboljšanje kvaliteta života, već oni koji su bili radoznali, imali tu neodoljivu potrebu da istražuju i otkrivaju i pomeraju granice znanja.
Nikom od njih nije bilo lako - neuspesi i uspesi su podjednaki delovi stvaralačkog procesa.
Sećam se radosti tima koji je pre deset godina u firmi gde sam radio (ABB Turbo Systems) prvi put izmerio stepen korisnosti turbine od 91%, ali se isto tako sećam i kako sam šefa razvoja turbina povremeno sretao u 7 sati uveče kako se posle večere vraća u firmu, kao i rasprava s menadžerima koji nisu shvatali da to ne može da se postigne u jednom kvartalu.
Fakultet nije mesto gde će se naučiti sve što će inženjeru trebati od prvog posla pa do penzije, već mesto gde se uče i nauče osnovne stvari i, pre svega, razviju mehanizmi razmišljanja.
Da su nam u opštoj krizi fakulteti postali loši je trivijalno mesto i tu ne vredi kukati i bacati na njih drvlje i kamenje, već poći od toga da ma kako bili loši, na završetku ćeš ipak znati više nego u prvoj godini. A stepen korisnog dejstva studiranja nije samo zavisan od profesora i asistenata, već najviše od studenta.
Imali i smo i mi pre 40 i li 50 godina po nekog bezvrednog profesora na fakultetu - jedan takav mi je dao šesticu na ispitu iz predmeta koji me je interesovao i u čijoj pripremi sam koristio i sekundarnu literaturu, pa kada sam ga zamolio da mi ukaže na greške (na papiru nije bilo ni jednog crvenog mesta), jednostavno me je isterao iz kabineta. U vatri sam najavio poništenje ispita, tj. objavu rata, ali sam imao mudrog mentora koji me je upitao da li sam zadovoljan znanjem koje sam stekao spremajući taj ispit, pa pošto je dobio potvrdan odgovor, zaključio je da je to najvažnije i da se koncentrišem na budućnost. Tako je i bilo, ali mi je ipak, kako Bajaga peva, na srcu ostao šav, ne zbog šestice, već zbog nepravde.
Da zaključim, pokušajmo da ovom mladom čoveku damo koliko god je moguće objektivne savete, bez nepotrebnog ulepšavanja, ali i bez generalizacije frustracija kao istina o svetu koji nas okružuje.
Pozdrav
Ovde imamo jednog mladog čoveka koji završava gimnaziju jer je želeo da sakupi neka opšta znanja, a na forum je došao jer želi da nauči još nešto i doživi radost stvaranja.
Dakle, poseduje ono što je tipično za mlade ljude i što je od uvek vuklo čovečanstvo napred.
Ne zaboravimo, ako naši mlađi ne budu bolji od nas, onda je ljudsko društvo u regresiji.
Idealizam je bitna komponenta napretka, ako ga kod mladih ljudi nema, kod kojih ga onda treba tražiti?
Nisu nam ljudi koji po ceo dan udaraju pečate u nadleštvima i celog života rade istu stvar podarili moderne tehnologije i poboljšanje kvaliteta života, već oni koji su bili radoznali, imali tu neodoljivu potrebu da istražuju i otkrivaju i pomeraju granice znanja.
Nikom od njih nije bilo lako - neuspesi i uspesi su podjednaki delovi stvaralačkog procesa.
Sećam se radosti tima koji je pre deset godina u firmi gde sam radio (ABB Turbo Systems) prvi put izmerio stepen korisnosti turbine od 91%, ali se isto tako sećam i kako sam šefa razvoja turbina povremeno sretao u 7 sati uveče kako se posle večere vraća u firmu, kao i rasprava s menadžerima koji nisu shvatali da to ne može da se postigne u jednom kvartalu.
Fakultet nije mesto gde će se naučiti sve što će inženjeru trebati od prvog posla pa do penzije, već mesto gde se uče i nauče osnovne stvari i, pre svega, razviju mehanizmi razmišljanja.
Da su nam u opštoj krizi fakulteti postali loši je trivijalno mesto i tu ne vredi kukati i bacati na njih drvlje i kamenje, već poći od toga da ma kako bili loši, na završetku ćeš ipak znati više nego u prvoj godini. A stepen korisnog dejstva studiranja nije samo zavisan od profesora i asistenata, već najviše od studenta.
Imali i smo i mi pre 40 i li 50 godina po nekog bezvrednog profesora na fakultetu - jedan takav mi je dao šesticu na ispitu iz predmeta koji me je interesovao i u čijoj pripremi sam koristio i sekundarnu literaturu, pa kada sam ga zamolio da mi ukaže na greške (na papiru nije bilo ni jednog crvenog mesta), jednostavno me je isterao iz kabineta. U vatri sam najavio poništenje ispita, tj. objavu rata, ali sam imao mudrog mentora koji me je upitao da li sam zadovoljan znanjem koje sam stekao spremajući taj ispit, pa pošto je dobio potvrdan odgovor, zaključio je da je to najvažnije i da se koncentrišem na budućnost. Tako je i bilo, ali mi je ipak, kako Bajaga peva, na srcu ostao šav, ne zbog šestice, već zbog nepravde.
Da zaključim, pokušajmo da ovom mladom čoveku damo koliko god je moguće objektivne savete, bez nepotrebnog ulepšavanja, ali i bez generalizacije frustracija kao istina o svetu koji nas okružuje.
Pozdrav