Nezahvalno je. a mislim i nemoguće, davati nekom preporuke za izbor konkretnog poziva, koji bi trebalo da važi narednih 40 godina.
Pođimo zato od tvoje trenutne orijentacije i nekih opštih trendova u svetu, uključujući i tvoju aktuelnu lokaciju, tj. Srbiju.
Modernu industriju karakteriše stalno ubrzavajući tempo razvoja i promena, pa ćeš tokom svog radnog veka biti prinuđen da stalno dopunjuješ znanje i menjaš oblasti njegove primene.
To znači da se s uskom specijalizacijom još na studijama ne može očekivati zadovoljavajuća karijera - potrebna je fleksibilnost i sposobnost stalnog prilagođavanja, a to zahteva solidan temelj.
Taj temelj se sastoji od radoznalosti, osnovnog obrazovanja na fakultetu i želje za daljim učenjem.
Završio si gimnaziju i interesuješ se za elektroniku - postoji, dakle, već orijentacija ka tehnici, što znači fizici, što podrazumeva i sklonost ka matematici. To za mene predstavlja solidne početne uslove za eventualnu inženjersku karijeru.
Pod pretpostavkom da imaš želju da se baviš inženjerstvom, preporučujem ti da na početku izabereš smer na kome ćeš dobiti utemeljena znanja fizike, dovoljna znanja matematike, i nadgradnjom u elektrotehnici i softveru. To ti daje mogućnost brzog prilagođavanja u dobrom delu mašinskog inženjerstva.
Neko je već pomenuo strane jezike - meni je to bila jedna od najboljih investicija, ne samo u poslu, već i u životu kao takvom. U školi sam učio nemački, u 4. razredu Tehničke škole počeo autodidaktički da učim engleski, ruski mi je bio prirodan (oba ispita iz matematike sam spremio iz ruskih knjiga), a u zadnjih par godina sam naučio i nešto italijanskog. Ovo ne navodim da bih se hvalio, već kao potvrdu poznatog stava da se posle drugog stranog jezika, treći itd. lakše uči
.
Ovo što sam napisao dolazi iz iskustva: po osnovnom obrazovanju sam mašinac, po sklonosti elektroničar, po interesovanju za jezike prevodilac, a na poslu sam se bavio spektrom od merne tehnike, analize rezultata, dijagnostike, do matematičkog modeliranja fizičkih procesa u raznim mašinama. I sve vreme (od 1974. godine do danas) dobar deo vremena sam proveo na razvoju simulacionog softvera, prateći pri tom promene u toj oblasti - zadnja biblioteka koju sam pred dve godine napisao za firmu u kojoj sam penzionisan, bila je napisana u objektno orijentisanom Fortranu.
Iz pedagoške prakse na fakultetu i inženjerske u industriji, znam da dobar broj inženjera ima samo površinska znanja i teško redukuje konkretan problem na njegove osnovne mehanizme.
Na poslu sam s vremena na vreme morao da procenjujem patentne prijave, a među njima je bilo nekoliko prijava za perpetuum mobile, koje su podneli inženjeri. Jedan od njih mi je rekao da njegovu ideju mogu da shvatim samo ako se odreknem primene Njutnove mehanike
S druge strane, ima ljudi bez formalnog visokog obrazovanja, ali s dubokom logikom i poznavanjem osnovnih principa fizike, kojima je dorastao samo mali broj inženjera, ali to predstavlja izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Tokom karijere u ovoj zemlji imao sam prilke da učestvujem u procesu izbora novih saradnika i predlagao sam samo one koji su ispunjavali gornje kriterijume. Samo jednom sam se prevario, i to u proceni sklonosti jednog saradnika ka sticanju novih znanja. Nikada nisam mislio da ću nekog morati da otpustim, ali sam ipak doneo tu odluku, mada nisam morao da mu je saopštim jer je igrom slučaja firma morala da smanji broj radnika, pa ga je moj šef stavio na vrh liste.
Pomenuo sam i Srbiju: bojim se da ćeš u RS samo nekim sticajem srećnih okolnosti moći da se baviš kreativnim inženjerskim poslom. Našoj zemlji, kao i svim drugim na perieferiji EU, dodeljena je uloga izvora jeftine radne snage i stručnjaka u čije obrazovanje ništa nisu uložili. To nije nikakva teorija zavere, već neoliberalni ekonomski program koji je izdiktiran već prvoj vladi posle Miloševića, i koji su sve dosadašnje vlasti prilježno sprovodile. Za uzvrat su dobili dozvolu da se neograničeno bogate i brutalno suspenduju sve demokratske norme, u koje se Zapad neprestano kune.
Zato ćeš jednog dana verovatno stajati pred odlukom da napustiš zemlju, pa će dobro obrazovanje biti važan faktor.
Nadam se da će ti ovo gore biti od koristi, a na pitanja ću rado odgovoriti.
Pozdrav
P.S. Hteo sam da napišem samo par saveta...
Pođimo zato od tvoje trenutne orijentacije i nekih opštih trendova u svetu, uključujući i tvoju aktuelnu lokaciju, tj. Srbiju.
Modernu industriju karakteriše stalno ubrzavajući tempo razvoja i promena, pa ćeš tokom svog radnog veka biti prinuđen da stalno dopunjuješ znanje i menjaš oblasti njegove primene.
To znači da se s uskom specijalizacijom još na studijama ne može očekivati zadovoljavajuća karijera - potrebna je fleksibilnost i sposobnost stalnog prilagođavanja, a to zahteva solidan temelj.
Taj temelj se sastoji od radoznalosti, osnovnog obrazovanja na fakultetu i želje za daljim učenjem.
Završio si gimnaziju i interesuješ se za elektroniku - postoji, dakle, već orijentacija ka tehnici, što znači fizici, što podrazumeva i sklonost ka matematici. To za mene predstavlja solidne početne uslove za eventualnu inženjersku karijeru.
Pod pretpostavkom da imaš želju da se baviš inženjerstvom, preporučujem ti da na početku izabereš smer na kome ćeš dobiti utemeljena znanja fizike, dovoljna znanja matematike, i nadgradnjom u elektrotehnici i softveru. To ti daje mogućnost brzog prilagođavanja u dobrom delu mašinskog inženjerstva.
Neko je već pomenuo strane jezike - meni je to bila jedna od najboljih investicija, ne samo u poslu, već i u životu kao takvom. U školi sam učio nemački, u 4. razredu Tehničke škole počeo autodidaktički da učim engleski, ruski mi je bio prirodan (oba ispita iz matematike sam spremio iz ruskih knjiga), a u zadnjih par godina sam naučio i nešto italijanskog. Ovo ne navodim da bih se hvalio, već kao potvrdu poznatog stava da se posle drugog stranog jezika, treći itd. lakše uči
.Ovo što sam napisao dolazi iz iskustva: po osnovnom obrazovanju sam mašinac, po sklonosti elektroničar, po interesovanju za jezike prevodilac, a na poslu sam se bavio spektrom od merne tehnike, analize rezultata, dijagnostike, do matematičkog modeliranja fizičkih procesa u raznim mašinama. I sve vreme (od 1974. godine do danas) dobar deo vremena sam proveo na razvoju simulacionog softvera, prateći pri tom promene u toj oblasti - zadnja biblioteka koju sam pred dve godine napisao za firmu u kojoj sam penzionisan, bila je napisana u objektno orijentisanom Fortranu.
Iz pedagoške prakse na fakultetu i inženjerske u industriji, znam da dobar broj inženjera ima samo površinska znanja i teško redukuje konkretan problem na njegove osnovne mehanizme.
Na poslu sam s vremena na vreme morao da procenjujem patentne prijave, a među njima je bilo nekoliko prijava za perpetuum mobile, koje su podneli inženjeri. Jedan od njih mi je rekao da njegovu ideju mogu da shvatim samo ako se odreknem primene Njutnove mehanike
S druge strane, ima ljudi bez formalnog visokog obrazovanja, ali s dubokom logikom i poznavanjem osnovnih principa fizike, kojima je dorastao samo mali broj inženjera, ali to predstavlja izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Tokom karijere u ovoj zemlji imao sam prilke da učestvujem u procesu izbora novih saradnika i predlagao sam samo one koji su ispunjavali gornje kriterijume. Samo jednom sam se prevario, i to u proceni sklonosti jednog saradnika ka sticanju novih znanja. Nikada nisam mislio da ću nekog morati da otpustim, ali sam ipak doneo tu odluku, mada nisam morao da mu je saopštim jer je igrom slučaja firma morala da smanji broj radnika, pa ga je moj šef stavio na vrh liste.
Pomenuo sam i Srbiju: bojim se da ćeš u RS samo nekim sticajem srećnih okolnosti moći da se baviš kreativnim inženjerskim poslom. Našoj zemlji, kao i svim drugim na perieferiji EU, dodeljena je uloga izvora jeftine radne snage i stručnjaka u čije obrazovanje ništa nisu uložili. To nije nikakva teorija zavere, već neoliberalni ekonomski program koji je izdiktiran već prvoj vladi posle Miloševića, i koji su sve dosadašnje vlasti prilježno sprovodile. Za uzvrat su dobili dozvolu da se neograničeno bogate i brutalno suspenduju sve demokratske norme, u koje se Zapad neprestano kune.
Zato ćeš jednog dana verovatno stajati pred odlukom da napustiš zemlju, pa će dobro obrazovanje biti važan faktor.
Nadam se da će ti ovo gore biti od koristi, a na pitanja ću rado odgovoriti.
Pozdrav
P.S. Hteo sam da napišem samo par saveta...