Verujem da ovaj sklop zavrsava posao i vrlo je jednostavan ali iskreno mislim da bi to moglo malo bolje da se napravi a i dodatno tu imamo neke suprostavljene zahteve i vrlo su "nezahvalni" za projektovanje ovakvi sklopovi.
Glavnu smetnju koju ja tu vidm je redni otpronik za detekciju struje.
Prvo on nam obara drasticno impedancu izvora napajanja (a mi stavili zicu dva-tri kvadrata za povezivanje
).
Dalje bice na njemu fine discipacije pri vecem opterecenju.
Predlog 1: strujni HAL senzori!
Predlog 2: meriti pad napona (struju) na samim provodnicima koji povezuju ispavljac sa amp
Predlog 3: smanjiti otpronik za merenje struje za jednu dekadu (~ 10 - 20mOhm, ili cak deo PCB voda umesto otpornika) i koristiti specificne OP-ove za te namene, Current Shunt Monitors http://www.ti.com/lit/ml/slyb194a/slyb194a.pdf
Drugi problem sa ovakvom vrstom zastite je taj sto moze "lazno" da okine / iskljuci ako se pojavi neki malo jaci bass-kick u audio signalu.
Dalje imamo problem sa elektrolitima koji su na samoj plocici pojacavaca (a u interesu nam je da budu sto manjeg ESR), obicno par stotina ili hiljda uF koji mogu da "cimnu" struju prilikom ukljucivanja i opet lazno da aktiviraju ovaj sklop.
Ovde se vide ti suporstavljeni zahtevi, hocemo da imamo vecu toleranciju na strujne pikove ali tako onda rizikujemo da nam izlazni tranzistori budu duze vremena pod preopterecenjem.
Ljudi da se razumemo, klasicni topljivi osiguraci nisu tu da bi spasili izlazne tranzistore (ako ih spasu tim bolje) nego da sprece da se ne zapali uredjaj!!!
Tehnicki, tranzistore ne spaljuje preterana struja vec temperatura koja se na njima stvori zbog discipacije. I klasican BC-jac bi mogao desetine ili stotine ampera da izdrzi ako bi mogli da ga hladimo na 0K
Zato se izmislja "rupa na saksiji" i na sve moguce nacine gledaju da te senzing metode sto je moguce fizicki vise priblize samom izvrsnom elementu tj izlaznom tranzistoru.
O tome je Macola jako puno pisao oko LM3886 i njegove SPIKe zastite koja na nivou silikonskog chipa meri struju i temperaturu. Tu se radi o mikrosekundama vremenu reagovanja zastite!!!
Drugi vrlo dobar pristup su oni tranzistori sa integrisanom senzorskom diodom koji isto mogu ekstremno brzo da odreaguju na nenormalne uslove izlaznih tranzistora i dalje da preko kontrolnih sklopova odreaguju da se crkavanje istih izbegne.
Sto smo "dalje" sa senzorima od izlaznih tranzistora (sporija zastita) to moramo vise da pravimo kompromis i da degradiramo neke druge karakteristike!
Ako hocemo "lep i tvrd bass" da ima nas amp pa nakrcamo brdo decoupling elektrolita na plocici to ce reagovanje spoljnjih zastita biti sporije i tu nazalost nema pomoci!
Zato je izmedju ostalog SMPS napajanje mnogo bolji pristup po pitanu zastite jer je vreme reagovanja daleko brze, brza je FB (naravno kada se to sve ispojektuje i napravi kako treba), npr za "Nas LLC", projekat koji je u izradi, to je nekoliko desetina hiljada puta brze nego klasican mrezni trafo + osigurac!
Glavnu smetnju koju ja tu vidm je redni otpronik za detekciju struje.
Prvo on nam obara drasticno impedancu izvora napajanja (a mi stavili zicu dva-tri kvadrata za povezivanje
).Dalje bice na njemu fine discipacije pri vecem opterecenju.
Predlog 1: strujni HAL senzori!
Predlog 2: meriti pad napona (struju) na samim provodnicima koji povezuju ispavljac sa amp
Predlog 3: smanjiti otpronik za merenje struje za jednu dekadu (~ 10 - 20mOhm, ili cak deo PCB voda umesto otpornika) i koristiti specificne OP-ove za te namene, Current Shunt Monitors http://www.ti.com/lit/ml/slyb194a/slyb194a.pdf
Drugi problem sa ovakvom vrstom zastite je taj sto moze "lazno" da okine / iskljuci ako se pojavi neki malo jaci bass-kick u audio signalu.
Dalje imamo problem sa elektrolitima koji su na samoj plocici pojacavaca (a u interesu nam je da budu sto manjeg ESR), obicno par stotina ili hiljda uF koji mogu da "cimnu" struju prilikom ukljucivanja i opet lazno da aktiviraju ovaj sklop.
Ovde se vide ti suporstavljeni zahtevi, hocemo da imamo vecu toleranciju na strujne pikove ali tako onda rizikujemo da nam izlazni tranzistori budu duze vremena pod preopterecenjem.
Ljudi da se razumemo, klasicni topljivi osiguraci nisu tu da bi spasili izlazne tranzistore (ako ih spasu tim bolje) nego da sprece da se ne zapali uredjaj!!!
Tehnicki, tranzistore ne spaljuje preterana struja vec temperatura koja se na njima stvori zbog discipacije. I klasican BC-jac bi mogao desetine ili stotine ampera da izdrzi ako bi mogli da ga hladimo na 0K
Zato se izmislja "rupa na saksiji" i na sve moguce nacine gledaju da te senzing metode sto je moguce fizicki vise priblize samom izvrsnom elementu tj izlaznom tranzistoru.
O tome je Macola jako puno pisao oko LM3886 i njegove SPIKe zastite koja na nivou silikonskog chipa meri struju i temperaturu. Tu se radi o mikrosekundama vremenu reagovanja zastite!!!
Quote:The performance of the LM3886, utilizing its Self Peak Instantaneous Temperature (°Ke) (SPiKe™) protection circuitry, puts it in a class above discrete and hybrid amplifiers by providing an inherently, dynamically protected Safe Operating Area (SOA). SPiKe protection means that these parts are completely safeguarded at the output against overvoltage, undervoltage, overloads, including shorts to the supplies, thermal runaway, and instantaneous temperature peaks.
Drugi vrlo dobar pristup su oni tranzistori sa integrisanom senzorskom diodom koji isto mogu ekstremno brzo da odreaguju na nenormalne uslove izlaznih tranzistora i dalje da preko kontrolnih sklopova odreaguju da se crkavanje istih izbegne.
Sto smo "dalje" sa senzorima od izlaznih tranzistora (sporija zastita) to moramo vise da pravimo kompromis i da degradiramo neke druge karakteristike!
Ako hocemo "lep i tvrd bass" da ima nas amp pa nakrcamo brdo decoupling elektrolita na plocici to ce reagovanje spoljnjih zastita biti sporije i tu nazalost nema pomoci!
Zato je izmedju ostalog SMPS napajanje mnogo bolji pristup po pitanu zastite jer je vreme reagovanja daleko brze, brza je FB (naravno kada se to sve ispojektuje i napravi kako treba), npr za "Nas LLC", projekat koji je u izradi, to je nekoliko desetina hiljada puta brze nego klasican mrezni trafo + osigurac!