Milane,
Da li si proverio sondom isključivo izlaze op-amps?
Kad pipneš sondom osciloskopa invertujući pin nekog op-amp koji nije jedinični buffer već ima neko pojačanje, ti bukvalno postavljaš par desetina pF parazitnog kapaciteta sonde (i manje bitnih 1M ili 10M otpornosti) pravo sa inv. pina na masu.
Pošto se negativna povratna sprega vraća kroz nekakve otpornosti na taj inv. pin, sa kondenzatorom ka masi to vrši kašnjenje NFB.
To automatski formira diferencijator od tog op-amp, sa visokopropusnom karakteristikom.
Ukoliko ta nova "kompenzacija", poreklom od sonde, nadvlada internu kompenzaciju op-amp, pri određenoj frekvenciji će fazni stav NFB preći granicu i pretvoriti je u pozitivnu povratnu vezu, tj. taj op-amp u oscilator.
Dakle:
- sa sondom se ne pipa inv. pin zato što jako poremeti internu kompenzaciju,
- postojanje oscilacija se dokazuje ISKLJUČIVO pipanjem izlaznog pina op-amp i to direktno tek pod uslovom da isti op-amp podnosi kapacitativo opterećenje veće od kapaciteta sonde,
- kod brzih op-amps, granica kapacitativnog opterećenja izlaza može biti prilično mala te se onda preduzima i dodatna mera protiv destabilizacije nekog op-amp: otpornik reda veličine 1K na red(serijski) sa vrhom sonde.
To je zaštita od destabilizacije bilo kog op-amp i preporučujem ti kao bazno sredstvo za testiranje postojanja oscilacija na nekom op-amp. Tako nećeš destabilizovati ni jedan.
- 1K ispred sonde x10 će delimično redukovati njen propusni opseg, ali ne koliko misliš, već na reda veličine 100MHz, što je kod audio aplikacija teško dostižna cifra.
- smanjenje BW NEĆE ukinuti vidljivost za iznad 100MHz, već će samo polako smanjivati amplitudu viđenog, ali će postojanje oscilacija i te kako biti vidljivo i do preko 300MHz (ukoliko osciloskop dohvata to).
- predrasuda je da osciloskop sa deklarisanim BW "ne vidi" iznad te tačke. Vidi bez problema sa manjom amplitudom, samo ima garantovan određen pad amplitude na deklarisanoj tački gornjeg dometa BW.
P.S.
I dodatno za sve mlade "pravitelje" pojačavača bilo koje vrste: inv. pin nekog op-amp je veoma osetljiva tačka, kojoj treba obezbediti što minimalniji parazitni kapacitet ka masi ili ka noinv. pinu.
Dakle: što kraće veze svih komponenti koje se vezuju direktno na inv pin, a drugi krajevi tih komponenti mogu biti vođeni dužim vodovima sa više "parazita".
Da li si proverio sondom isključivo izlaze op-amps?
Kad pipneš sondom osciloskopa invertujući pin nekog op-amp koji nije jedinični buffer već ima neko pojačanje, ti bukvalno postavljaš par desetina pF parazitnog kapaciteta sonde (i manje bitnih 1M ili 10M otpornosti) pravo sa inv. pina na masu.
Pošto se negativna povratna sprega vraća kroz nekakve otpornosti na taj inv. pin, sa kondenzatorom ka masi to vrši kašnjenje NFB.
To automatski formira diferencijator od tog op-amp, sa visokopropusnom karakteristikom.
Ukoliko ta nova "kompenzacija", poreklom od sonde, nadvlada internu kompenzaciju op-amp, pri određenoj frekvenciji će fazni stav NFB preći granicu i pretvoriti je u pozitivnu povratnu vezu, tj. taj op-amp u oscilator.
Dakle:
- sa sondom se ne pipa inv. pin zato što jako poremeti internu kompenzaciju,
- postojanje oscilacija se dokazuje ISKLJUČIVO pipanjem izlaznog pina op-amp i to direktno tek pod uslovom da isti op-amp podnosi kapacitativo opterećenje veće od kapaciteta sonde,
- kod brzih op-amps, granica kapacitativnog opterećenja izlaza može biti prilično mala te se onda preduzima i dodatna mera protiv destabilizacije nekog op-amp: otpornik reda veličine 1K na red(serijski) sa vrhom sonde.
To je zaštita od destabilizacije bilo kog op-amp i preporučujem ti kao bazno sredstvo za testiranje postojanja oscilacija na nekom op-amp. Tako nećeš destabilizovati ni jedan.
- 1K ispred sonde x10 će delimično redukovati njen propusni opseg, ali ne koliko misliš, već na reda veličine 100MHz, što je kod audio aplikacija teško dostižna cifra.
- smanjenje BW NEĆE ukinuti vidljivost za iznad 100MHz, već će samo polako smanjivati amplitudu viđenog, ali će postojanje oscilacija i te kako biti vidljivo i do preko 300MHz (ukoliko osciloskop dohvata to).
- predrasuda je da osciloskop sa deklarisanim BW "ne vidi" iznad te tačke. Vidi bez problema sa manjom amplitudom, samo ima garantovan određen pad amplitude na deklarisanoj tački gornjeg dometa BW.
P.S.
I dodatno za sve mlade "pravitelje" pojačavača bilo koje vrste: inv. pin nekog op-amp je veoma osetljiva tačka, kojoj treba obezbediti što minimalniji parazitni kapacitet ka masi ili ka noinv. pinu.
Dakle: što kraće veze svih komponenti koje se vezuju direktno na inv pin, a drugi krajevi tih komponenti mogu biti vođeni dužim vodovima sa više "parazita".