01-14-2020, 08:36 PM
"Укинути „безбедносну операцију” мала матура
Постоји ризик да потенцијалног Теслу, који је још бебаст и/или кога дрмају хормони, пошаљемо у средњу кожарску и са 14 година га бесповратно усмеримо у струку за коју није рођен
Аутор: Проф. др Бранко М. Ракићпонедељак, 13.01.2020. у 18:00
(Срђан Печеничић)
На крају сваке школске године у Србији се одвија велика безбедносна драма. Ангажују се озбиљне полицијске снаге и Безбедносно-информативна агенција. Надлежно министарство и још неколико државних институција, одговарајуће установе широм Србије, као и сви електронски и писани медији у стању су потпуне мобилизације. Државом круже блиндирана возила с ротационим светлима. Ако ствари, како се дешавало, крену по злу, следе хапшења. Падају министарске функције. Човеку се чини да је само питање тренутка када ће се у то драматично дешавање укључити и војска, када ће, можда, бити подигнута и авијација.
Та велика безбедносна драма зове се полагање мале матуре, тзв. испита зрелости за децу од 13 до 14 година.
Али, нажалост, много већа драма од описане дешава се сваке године у душама осмака. Месеци и месеци протичу у мучним припремама, стрепњи, страху од неуспеха. Улог је велики. Од тог испита требало би да зависи које дете ће моћи да се упише у коју средњу школу, а то, опет, одређује даљи живот и каријеру. Оно што је из перспективе детета још горе је чињеница да постоји ризик да буде „лузер”, у сопственим очима и у очима окружења. Притисак амбициозних родитеља је несносан. Али треба их разумети, ни њима није лако.
Да ли и зашто све ово мора да се дешава? Кажу да је мала матура уведена због неуједначености у квалитету школа, критеријумима, нивоу знања и оценама с којима деца излазе из осмолетки. Да ли су деца крива за то? Нису. Не креирају она систем. Не праве она школе, нити их контролишу. Па да ли треба преко дечије грбаче да се исправљају последице системске мањкавости коју одрасли, надлежни за организацију школског система, нису успели да избегну или отклоне? Не би требало, наравно. Али управо се то дешава.
Корист од мале матуре је прилична ограничена. Она се ваљда састоји у томе што се помало исправе резултати поменуте неуједначености, ако уопште једнократна провера „знања”, са свим пратећим ограничавајућим својствима такве провере, може да буде поуздан показатељ знања. А и та таква корист је присутна само у већим градовима. У мањим местима, с неколико основних и средњих школа, мање-више се унапред зна у коју школу ће које дете да иде и ту мала матура нема већег значаја. За разлику од користи, ограничења и штетни ефекти мале матуре су бројни.
На првом месту је стрес и његов штетан утицај на квалитет живота ђака, а и њихових породица. Неко ће рећи: „Нема везе, ништа им неће фалити да се мало помуче.” Па није баш тако. Најпре, мука није мала. А деца која полажу малу матуру јесу. И мала и, у том узрасту, веома рањива. И та мука се сасвим сигурно одражава и на здравље деце. Да ли ми одрасли имамо право да им то чинимо само зато што ми нисмо способни да направимо добар и уједначен школски систем? Непоштено је то и ружно, зар не? И то према онима које ваљда највише волимо и о којима би требало највише да бринемо.
Такође, треба имати у виду и то да су у том узрасту нека деца зрелија, нека мање зрела. Те разлике у зрелости могу у значајној мери да утичу на то да дете које заправо има велики потенцијал, али камуфлиран недовољном зрелошћу, покаже мање добар резултат од детета чији је потенцијал заправо мањи, али које је брже сазрело од свог вршњака. Када се томе дода пубертет, чија је доња временска граница знатно померена наниже у односу на раније генерације, онда постаје још јасније да на малој матури у знатној мери меримо нешто друго, а не оно што мислимо да меримо. И да због тога постоји ризик да потенцијалног Теслу, који је још бебаст и/или кога дрмају хормони, пошаљемо у средњу кожарску и са 14 година га бесповратно усмеримо у струку за коју није рођен.
Мањкавост инхерентна сваком виду тестирања, а посебно једнократног тестирања, састоји се и у томе што на резултате на тесту утичу и фактори попут треме, тренутног мањка концентрације, збуњености и слично. Коначно, мала матура подстиче ривалитет међу децом. Неко ће рећи да је добро да се деца уче конкуренцији јер је и живот утакмица. Можда јесте, али та утакмица свакако живот не чини лепшим, чак ни ономе ко је у њој успешан. Већ напротив. А развијати код деце доживљај школског другара као конкурента, па чак и противника, повлачи далекосежне штетне последице. Многе касније ружне особине и појаве, попут нелојалности, зависти, подвајања, подметања, клеветања, корупције и слично, део свог основа имају у том односу ривалитета и нездраве амбициозности изграђених у детињству.
Дакле, малу матуру треба укинути. Генерације и генерације, укључујући и моју, живеле су без ње. И ништа нам није фалило, односно, ако нам и јесте фалило, то малом матуром није отклоњено. А такође, треба под хитно порадити на томе да се отклоне оне аномалије у образовном систему за које се тврди да су биле разлог за увођење мале матуре. Да се отклоне аномалије, а не да се компензују контрааномалијом, што мала матура сасвим извесно јесте. Јер тешка аномалија сасвим сигурно постоји тамо где државне безбедносне снаге морају да штите ђачки тест од преплашених родитеља, који су спремни да се изложе ризику одласка у затвор да би олакшали муку свом детету и помогли му да буде успешније на испиту који живот значи.
Редовни професор Правног факултета и универзитетски омбудсман Универзитета у Београду
Прилози објављени у рубрици „Погледи”
одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa"
Постоји ризик да потенцијалног Теслу, који је још бебаст и/или кога дрмају хормони, пошаљемо у средњу кожарску и са 14 година га бесповратно усмеримо у струку за коју није рођен
Аутор: Проф. др Бранко М. Ракићпонедељак, 13.01.2020. у 18:00
(Срђан Печеничић)
На крају сваке школске године у Србији се одвија велика безбедносна драма. Ангажују се озбиљне полицијске снаге и Безбедносно-информативна агенција. Надлежно министарство и још неколико државних институција, одговарајуће установе широм Србије, као и сви електронски и писани медији у стању су потпуне мобилизације. Државом круже блиндирана возила с ротационим светлима. Ако ствари, како се дешавало, крену по злу, следе хапшења. Падају министарске функције. Човеку се чини да је само питање тренутка када ће се у то драматично дешавање укључити и војска, када ће, можда, бити подигнута и авијација.
Та велика безбедносна драма зове се полагање мале матуре, тзв. испита зрелости за децу од 13 до 14 година.
Али, нажалост, много већа драма од описане дешава се сваке године у душама осмака. Месеци и месеци протичу у мучним припремама, стрепњи, страху од неуспеха. Улог је велики. Од тог испита требало би да зависи које дете ће моћи да се упише у коју средњу школу, а то, опет, одређује даљи живот и каријеру. Оно што је из перспективе детета још горе је чињеница да постоји ризик да буде „лузер”, у сопственим очима и у очима окружења. Притисак амбициозних родитеља је несносан. Али треба их разумети, ни њима није лако.
Да ли и зашто све ово мора да се дешава? Кажу да је мала матура уведена због неуједначености у квалитету школа, критеријумима, нивоу знања и оценама с којима деца излазе из осмолетки. Да ли су деца крива за то? Нису. Не креирају она систем. Не праве она школе, нити их контролишу. Па да ли треба преко дечије грбаче да се исправљају последице системске мањкавости коју одрасли, надлежни за организацију школског система, нису успели да избегну или отклоне? Не би требало, наравно. Али управо се то дешава.
Корист од мале матуре је прилична ограничена. Она се ваљда састоји у томе што се помало исправе резултати поменуте неуједначености, ако уопште једнократна провера „знања”, са свим пратећим ограничавајућим својствима такве провере, може да буде поуздан показатељ знања. А и та таква корист је присутна само у већим градовима. У мањим местима, с неколико основних и средњих школа, мање-више се унапред зна у коју школу ће које дете да иде и ту мала матура нема већег значаја. За разлику од користи, ограничења и штетни ефекти мале матуре су бројни.
На првом месту је стрес и његов штетан утицај на квалитет живота ђака, а и њихових породица. Неко ће рећи: „Нема везе, ништа им неће фалити да се мало помуче.” Па није баш тако. Најпре, мука није мала. А деца која полажу малу матуру јесу. И мала и, у том узрасту, веома рањива. И та мука се сасвим сигурно одражава и на здравље деце. Да ли ми одрасли имамо право да им то чинимо само зато што ми нисмо способни да направимо добар и уједначен школски систем? Непоштено је то и ружно, зар не? И то према онима које ваљда највише волимо и о којима би требало највише да бринемо.
Такође, треба имати у виду и то да су у том узрасту нека деца зрелија, нека мање зрела. Те разлике у зрелости могу у значајној мери да утичу на то да дете које заправо има велики потенцијал, али камуфлиран недовољном зрелошћу, покаже мање добар резултат од детета чији је потенцијал заправо мањи, али које је брже сазрело од свог вршњака. Када се томе дода пубертет, чија је доња временска граница знатно померена наниже у односу на раније генерације, онда постаје још јасније да на малој матури у знатној мери меримо нешто друго, а не оно што мислимо да меримо. И да због тога постоји ризик да потенцијалног Теслу, који је још бебаст и/или кога дрмају хормони, пошаљемо у средњу кожарску и са 14 година га бесповратно усмеримо у струку за коју није рођен.
Мањкавост инхерентна сваком виду тестирања, а посебно једнократног тестирања, састоји се и у томе што на резултате на тесту утичу и фактори попут треме, тренутног мањка концентрације, збуњености и слично. Коначно, мала матура подстиче ривалитет међу децом. Неко ће рећи да је добро да се деца уче конкуренцији јер је и живот утакмица. Можда јесте, али та утакмица свакако живот не чини лепшим, чак ни ономе ко је у њој успешан. Већ напротив. А развијати код деце доживљај школског другара као конкурента, па чак и противника, повлачи далекосежне штетне последице. Многе касније ружне особине и појаве, попут нелојалности, зависти, подвајања, подметања, клеветања, корупције и слично, део свог основа имају у том односу ривалитета и нездраве амбициозности изграђених у детињству.
Дакле, малу матуру треба укинути. Генерације и генерације, укључујући и моју, живеле су без ње. И ништа нам није фалило, односно, ако нам и јесте фалило, то малом матуром није отклоњено. А такође, треба под хитно порадити на томе да се отклоне оне аномалије у образовном систему за које се тврди да су биле разлог за увођење мале матуре. Да се отклоне аномалије, а не да се компензују контрааномалијом, што мала матура сасвим извесно јесте. Јер тешка аномалија сасвим сигурно постоји тамо где државне безбедносне снаге морају да штите ђачки тест од преплашених родитеља, који су спремни да се изложе ризику одласка у затвор да би олакшали муку свом детету и помогли му да буде успешније на испиту који живот значи.
Редовни професор Правног факултета и универзитетски омбудсман Универзитета у Београду
Прилози објављени у рубрици „Погледи”
одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa"
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...