...a što činiš?!

[branko tod]

Milane interensantno. Hajde kači malo testiranja, neopterećena i opterećena struja ...
Kako ide sa strujom rotora ...

[Milan94]

Milane interensantno. Hajde kači malo testiranja, neopterećena  i opterećena struja ...
Kako ide sa strujom rotora ...

Bice testiranja kada bude stigao ovaj drajver .

[branko tod]

Slab ti je taj drajver!

[mikikg]

@Milan94
Vec si pravio sa 2 x Si8233 drajvere, to potpuno isto napravis i sad samo sa 3 komada, sa druge strane digitalije ti je vec jasno kako treba odraditi pogon.
Moze i neki drugi drajver ali sa Si8233 si vec radio i poznato ti je kako taj malac dobro radi, nema razloga da menjas tim koji dobro igra.
Za digitalu mozes uzeti dsPIC ili TI Piccolo plocicu, sa tim HW prakticno mozes da teras koji god hoces motor i kojom god hoces brzinom ;-)

[Macola]

Koliko se sećam, negde na ovom forumu sam opisao osnovne karakteristike alternatora.

Alternator (kao generator) za automobile nema strujni limit u regulatoru (regleru) i stoga ima padajuću strujno-naponsku karakteristiku, poput REL aparata za zavarivanje.
Prosečan alernator će u kratkom spoju proizvesti tek možda dvostruku sruju od nominalne.

To je dimenzionisano znatno uvećanim zazorom stator-rotor i ograničenim presekom jezgra statora.

Posle startovanja motora, alternator obično prvih minut dva puni sa svojom maksimalnom strujom, koja piše na njemu i pri tom padajuća karakteristika stvori strujni limit, tj. uravnoteži se na jednoj tački krive.
Potom struja opada kako raste napon akumulatora...

Kada se koristi kao elektromotor onda moment ima padajuću karakteristiku na sličan način.

Iz tog razloga, alternatori u ulozi BLDC motora, neće biti posebno efikasne mašine (pri većim opterećenjima) u odnosu na pravi BLDC sa malim zazorom stator-rotor.
Dodatno je neophodna i solidna potrošnja za generisanje statičkog magnetskog polja rotora koja takođe umanjuje KKD i to nimalo beznačajno.

Obzirom da se često može polovan komad alternatora nabaviti skoro besplatno, možda to i nije tako loše i ako ima osetno manju efikasnost...

[Dackotronic]

Sad meni nesto pada na pamet ... koliko dobro bi se alternator pokazao u opciji aparata za varenje ? pokretan elektromotorom naravno i 12v naponom za rotor a posto je stator trofazni stavio bih na svaku fazu po jednu snaznu diodu... ???

[Macola]

Bio bi ti potreban trofazni grec (6 dioda) i to za oko 500V radnog napona i minimalno 1/3 od maksimalne struje, po diodi.

To bi se pokazalo odlično pod uslovom da alternator ima dovoljno visok broj obrtaja, da zadovolji funkciju hlađenja sopstvenim ventilatorom pri maksimalnom opterećenju.
Dakle, verovatno bi ti bio potreban multiplikator na možda 5-6000RPM (remenice 2:1).

Inače, sa strujama reda 60-90A se može zavarivati elektrodom 2.5, naravno ako je alternator za 24V (neophodan napon za održavanje luka) i može bar 70A ili više, kontinualno (alternator od autobusa, kamiona i slično).
Možeš istim kajišem pogoniti dva 12V alternatora pa im ispravljače vezati serijski za 24V, ako nemaš jedan kamionski.

Regulacija struje bi bila jako jednostavna, strujom pobude, a napon otvorenog kola takvih mašina (kod pune pobude) može biti preko 50V-100V i više čak.
Zavarivanje tako dobro filttriranom jednosmernom strujom  (6 pulse ispravljanje, talasnost 5,7%) je milina jedna.

Ima smisla ako sve to imaš na nekoj gomili koja stoji i ne koristi se za druge svrhe, a treba ti aparat za zavarivanje koji retko koristiš a nemaš ga...

Može se napraviti regulator pobude sa povratnim vezom po struji, da bi se dobila strmo padajuća karakteristika, i sa 50-70A zavarivati tanki CrNi limovi TIG postupkom.

Šta da ti kažem, to je mini imitacija starih rotacionih zavarivačkih mašina, koje odlično zavaruju, ali troše dosta struje u praznom hodu  i prave veliku galamu.

Može od svačeg biti svašta, no pitanje je isplativosti i ostalih elemenata oko praktičnosti upotrebe i slično...

Pozdrav drugar,
Macola

[BeliNinja]

Hmmm, TIG. Ja bih neki REL da prepravim u TIG DC. Imam neki Rade Končar aparat koji jos nisam video jer ga je cale skoro nabavio. Zamisao mi je da mu napravim tiristorski ispravljac sa regulacijpm i HF startovanje luka.
Ima li to smisla?

[Macola]

Ninja,

Nije problem napraviti regulaciju struje sa povratnom vezom po struji i strmo padajućom karakteristikom za TIG.
Veći je problem što je DC TIG postupku potrebna dobro filtrirana DC struja, a za to ti treba prigušnica velika otprilike kao pola tafoa, sa procepom dimenzionisanim za maksimalnu struju zavarivanja.

Tu su daleko povoljnije SMPS mašine zbog visoke frekvencije rada i male potrebne prigušnice, ili trofazne (sve tri faze, tj. trofazni trafo) sa 6 pulse ispravljanjem, kome je takođe potrebna mala prigušnica.
Monofazne transformatorske mašine su problem jer im treba velika prigušnica.

[BeliNinja]

Sad je pitanje da li je jeftinije prepraviti ono sto se ima ili ici u izradu novog smps.

[Dackotronic]

Sad je pitanje da li je jeftinije prepraviti ono sto se ima ili ici u izradu novog smps.

Slabo se razumem u smps napajanja , do sada nisam uradio ni jedno uspesno smps napajanje , doduse nisam se ni trudio.
No bez obzira , mislim da je jeftinije i lakse uraditi smps inverter za varenje nego motati ogromne transformatore i t d  , naravno neko znanje oko smpsa mora da se savlada ...

Evo ovo npr 

Sa sajta http://danyk.cz/svar_en.html

Jeste , na semi izgleda relativno prosto ali izrada mu nije bas kao kad bismo pravili audio pojacalo nasta smo navikli , malko je drugacije bar meni.

To su 100A verujem da se uz neke modifikacije moze postici i veca snaga i naravno uz dodavanje potrebnih komponenata moze da radi i kao MIG TIG ...

[BeliNinja]

Ne znam Dacko.
MIG i TIG su dva razlicita sveta. Blago padajuca naspram strmopadajuce IU karakteristike. Jedan ne CV a drugi CC izvor.
Sa druge strane ako ja imam REL aparat na koji moram da dodam ispravljac, prigusnicu i kondenzatore (koje imam, 11000uF 150Vdc) onda mi je bolje da iskoristim to sto imam nego da krecem od niceg.
Ostaje da vidim samo da li je trafo sa pokretnim gvozdjem ili sa izborom napona.

[Macola]

@Ninja,

Nisu ti potrebni nikakvi kondenzatori za DC TIG. Filtrira se talasnost struje pošto je strujni izvor u pitanju.
Dovoljna je samo dobra prigušnica.

-----------------------

@Dackotronik,

To tako lepo i lako izgleda na papiru :-)

Ukoliko postoje pcb na tom sajtu i osvedočeno to radi, onda pravi.
Ukoliko nema gotovih pcb, to onda bude prilično skupa igranka za neiskusnog.

Taj gospodin Danyk je za poštovanje. Prvenstveno zato što nesebično deli svoje projekte.
Na žalost, mnogi su mu projekti poprilično nesavršeni i nedovršeni.

Na primer, tom aparatiću na šemi nedostaje kontrola struje na sekundaru (zbog staircase saturation kod kratkog spoja) onda anti-stick, onda UVP i OVP makar na drajverskom delu ako ništa drugo, i tako dalje i tako dalje.

Ti sitni nedostaci u određenim situacijama adresiraju napravu direktno u večna lovišta za manje od 100uS :-)
Minimalna šteta je 2 komada IGBT, mrežni grec i sve u drajveru na strani IGBT.

Međutim, ta ista šema se da lako obogatiti sa par podsklopova u pomenutom cilju i od toga napraviti dobar aparat, naravno uz jako dobru termiku uređaja i vrlo pravilno rutovanje veza...
To je 2sw forward koji je vrlo robustan i jednostavan pretvarač kad se lepo sklopi i zaštiti.
Nema neki specijalni KKD ali zato se pravi dosta lakše od mnogih drugih topologija.

Uostalom ima kinezića skoro potpuno istih kao taj (vrlo slična šema) za stotinak+ evra, pa se i takvom može poboljšati termika i dodati par sigurnosnih mera (ko ima vremena) i bude pristojan amaterski aparatić.
Možda je to lakša i jevtinija putanja...

[BeliNinja]

@Ninja,

Nisu ti potrebni nikakvi kondenzatori za DC TIG. Filtrira se talasnost struje pošto je strujni izvor u pitanju.
Dovoljna je samo dobra prigušnica.

Dakle samo prigusnica. 

Da li imamo nekog ko moze da smota takvu prigusnicu i ima potreban materijal?

[Macola]

Možda ti Milisav iz KG može nabaviti neku polovnu, gotovu, možda može dati na motanje, pošto on inače servisira zavarivačke mašine. Šaljem ti njegov broj na PP.

[emiSAr]

Na ES forumu, pod @darko zed se javljao, ovdje imaš telefone i kontaktiraj ga, ali prije svega moras znati sa cime raspolazes, pa onda zovi:
http://www.companywall.rs/firma/darko-zi...18/1776082

pOz

[BeliNinja]

Hvala svima. Videcemo na sta ce da ispadne sve ovo

[Macola]

Na ES forumu, pod @darko zed se javljao, ovdje imaš telefone i kontaktiraj ga, ali prije svega moras znati sa cime raspolazes, pa onda zovi:
http://www.companywall.rs/firma/darko-zi...18/1776082

pOz

Bravo EmiSar! Ja sam na njega zaboravio :-(

[Bocko]

Darko Web

[Khadgar2007]

Ovih dana malo crtam neki PCB za jednu ideju koja mi se oduvijek mota po glavi ali nikako da nađem voljnog momenta da ju pretočim u layout. Preklopnik je dizajniran kao "dual mono", znači svaki kanal ima masu i releje za svaki kanal posebno. PCB je predviđen da se koristi kao samostalni preklopnik gdje se zbrikaju dva solpada između PRE-L/R i OUT-L/R ili kao u nekom pretpojačalu koje ima više ulaza pa se onda signal u ulaz pretpojačala vodi iz PRE-L/R a iz njegovog izlaza u OUT-L/R. Na izlazu je također i mute relej.

Već sam prije negog vremena postavio pitanje za nekakve minijaturne releje za preklapanje audio signala. Ništa od tih mehaničkih mi se nije dopalo pa sam pogledao što se nudi od reed releja i ima svašta. Kupio sam na aliexpressu https://www.aliexpress.com/item/Free-shi...4c4dHY51V2 . Veličina 20x5mm, raster 5.08mm. Nakon što sam te kupio gledam malo po mouseru da li imaju na lageru u istom pakiranju od nekog poznatog proizvođača i imaju sve i svašta, Littlefuse,Meder,Coto,... i taman pašu na PCB koji sam nacrtao pa nije da se nema izbora.

Uglavnom, poanta ovog PCBa je ono što oduvijek imam u glavi,a to je da se PCB montira na stražnju ploču uređaja direktno na činčeve( inače ove činčeve imam u planu koristiti https://www.aliexpress.com/item/Mayitr-8...4c4di9xx9j ) a ne kao uobičajeno da PCB stoji negdje u kutiji pa idu do njega žice sa činčeva. Dvije prednosti po meni su manji put signala i manje zauzeće prostora u kutiji. Prvotno sam mislio staviti i tranzistore za drajvanje releja,ali ih nisam uspio ugurati na PCB veličine 100x50mm, 100mm zbog jeftinoće izrade kod kineza(preko 100mm cijena ide gore nekih 3-4 puta), a 50mm visine da stane u neku relativno nisku kutiju. Sve u svemu konektor za spojiti neki vanjski mozak koji će upravljati preklopnikom je tu pa svatko može izmisliti nešto svoje. 

Za sada ću samo okačiti sliku PCBa pa ako netko ima kakav prijedlog, a da PCB ostane u dimenziji 100x50mm razmotriti će se.