Muzika koju slušamo

[BeliNinja]

Debelo istinito. Cast izuzecima.

[Zvu]

Ja nisam naleteo na studio vredan pomena - daj bar jedan izuzetak da me manje boli što znam kako može, a kako jeste.

[Braca]

Glavni razlog za ovako loš rad su producenti i radio stanice, a kompresija i sl. su rezultat onoga što se naziva "Loudness war" i što su napred rečeni oduševljeno prihvatili. Danas skoro ni jedna stanica u Srbiji neće da prihvati nekomprimovanu muziku jer se ona "slabije čuje".
Može tonska tehnika da odradi svoj posao perfektno, ali na kraju procesa iza ledja mastering inženjera stoji producent i zahteva da se ide na 0 VU i dalje. Jedan od tužnih rezultata i prava ironija je da se na trostrukom CD albumu Merime Njegomir, koja je odgovorni urednik narodnih redakcija Muzičke produkcije i PGP nalaze neki od najgorih primera tog pristupa, napr. pesma "Sejdefu majka budjaše" - tužna pesma, koja zbog LRA (Loudness Ratio) od 1,7 u verziji M. Njegomir predstavlja agresiju na sluh i zdrav razum.

PGP RTB je nekada dobro radio - uporedimo gornji primer sa snimkom pesme "Beli lice Prizrenka devojka" Mare Djordjević iz kasnih 70-tih, čiji je LRA 9,1 i gde nema ni traga "majstorskih" zahvata.

Pozdrav

[progster]

To je verovatno tačno. Mada, ko nije, neka posluša nešto emisija Tri Boje Zvuka (ima na YT kanalu RTS-a), odličan rad tonaca...

[Braca]

Ja nisam naleteo na studio vredan pomena - daj bar jedan izuzetak da me manje boli što znam kako može, a kako jeste.

Ni ja.
Najnoviji primer:
Kupljeno na Zelenom vencu pre pet dana - Duško Jovanović (violina), "Povratak ognjištu", izdanje PGP RTS, snimljeno u jednom privatnom studiju u Bgd. Prva pomisao pri slušanju: "Ovaj svira kao Carevac ili Žarko Milanović". Ali glasno, preglasno!
Uporedite sami: prvi prilog je njegova verzija "Marša na Drinu", a u drugom je Carevac, početkom 60-tih.

Nema nade!

Pozdrav

[Zvu]

Hvala ti na ovome Braco. Bar ima neko da dokumentuje i vizuelno prikaže ono što se čuje.

[neoframe]

Sem klipinga , na opšti utisak kvaliteta zvuka utiče i bazna frekvencija note 'Mi' (setite se Nikole Simića kao dirigenta), koja je pomerena sa 432 Hz na 440 Hz tamo daleke `50 i neke godine. O ovome nisam ništa znao dok sam imao sprave High-end kategorije koje su mi ukrali (Pass 5, Krell HDCD disk i Miadowlark [scanspeak] zvučnike), ali sam primetio da neke snimke mogu bez problema da slušam duže vreme (i do sat vremena) na 80-90db a neke jedva 10 minuta i moram da ustanem i da smanjim.
Moguće da je to zbog ovog odsecanja vrhova sinusoide, ali skorije su se na netu počeli pojavljivati prerađeni snimci na 432 Hz, koji zvuče lepo uvetu u odnosu na njihove originale na 440Hz. Doduše nisu to snimci koji su snimljeni sa instrumentima podešenim na 432 Hz, već su nekako softverski usporavani da zvuče kao 432. Naravno to nije to... ali zvuči drugačije. Ja bih to opisao kao nenaporno.
Dok skoro nisam naišao na nešto što izgleda da je izvedeno na orkestru podešenom na 432Hz:
https://www.youtube.com/watch?v=83JIoHbDK9U&t=905s
Na lošoj zvučnoj kartici i svemu ostalom niže klase ovo mi fantastično zvuči.
Braco pozabavi se ako imaš vremena tvojim softverima malo ovim snimkom, a i uopšte tom tematikom... Ovo je ujedno i poziv ostalima da obrate pažnju na ovaj fenomen zvani "432 protiv 440 Hz".
A meni je Bocko skockao jedan komplet BatoMM i jedva čekam da ga sastavim i da polako ponovo sebi sastavim jedan komplet snova, ovoga puta nadam se ceo u samogradnji .

[Braca]

@neoframe:
Ovo pitanje leži u domenu psihoakustike, odn. primarno je od značaja osobama koje poseduju apsolutni sluh.
Ja nisam obdaren apsolutnim sluhom i ne verujem da bih u slepom testu mogao da razlikujem dve verzije iste muzike, snimljene pod identičnim uslovima, a koje se u štimovanju instrumenata razlikuju za manje od pola tona.
Što se tehničke strane tiče, mislim da je frekvencija osnovnog tona instrumenta manje važna od strukture njegovih harmonika.

Prelsušao sam na svom sistemu snimak koji je priložen i nije me oduševio, pre svega zbog izobličenja koja su karakteristična za MP3 kompresiju.
Inače, moji programi prijavljuju bit rate od 192 kbps, a ne 512, kako u stoji u naslovu. Snimak ima DR16, što ukazuje na odsustvo kompresije, a svidja mi se i što su pikovi udaljeni od 0dB (nema rizika da se pojave tzv. intersample peaks), ali su mirno mogli da idu nekoliko dB više i dobiju bolji odnos signal/šum.

Pozdrav
P.S. U snimku nema meta podataka - imaš li informacije o izvornoj verziji?

[progster]

Braco, YouTube podržava maksimalno 192kbps, i to samo od 720p pa na više, ranije je bio veći bitrate za 720p+, 256 ili 320kbps, ali su vremenom to smanjili da bi uštedeli na protoku, tako da ne vredi, može neko da okači lossless, on to kompresuje na 192kbps.

[Braca]

Braco, YouTube podržava maksimalno 192kbps, i to samo od 720p pa na više, ranije je bio veći bitrate za 720p+, 256 ili 320kbps, ali su vremenom to smanjili da bi uštedeli na protoku, tako da ne vredi, može neko da okači lossless, on to kompresuje na 192kbps.

Ok, hvala, to mi nije bilo poznato.

[neoframe]

[quote pid='81540' dateline='1517865294']
Ja nisam obdaren apsolutnim sluhom i ne verujem da bih u slepom testu mogao da razlikujem dve verzije iste muzike, snimljene pod identičnim uslovima, a koje se u štimovanju instrumenata razlikuju za manje od pola tona.

P.S. U snimku nema meta podataka - imaš li informacije o izvornoj verziji?
[/quote]

Potpuno drugačije zvuči! Potraži po YT pod pojmom 432hz ima jedan tip što je sebe snimio sa najobičnijim mikrofonom kako svira na gitari (akustičnoj a posle i električnoj) odlomke iste pesme. Nema šanse da ne primetiš. Ako budem našao to postaviću link.

Nemam imformacije o ovom snimku, jednostavno mi je iskočio kao preporuka s desne strane...

[neoframe]

Eve vi, pa sami prosudite

https://www.youtube.com/watch?v=bx7fogg-84Q

[Braca]

Eve vi, pa sami prosudite

Preslušao sam ovu "kontrolisanu studiju" i pri prvom slušanju mi je bilo prilično teško da se opredelim šta mi više leži. Razlog za to je što se pojedinačni snimci (432 vs. 440Hz) unutar tri primera razlikuju i to ne baš samo u detaljima. Na primer, u trećem primeru je verzija sa 440Hz upadljivo tiša od one sa 432Hz, što automatski otežava poredjenje. Poznato je da se u strogo kontolisanim A/B testovima nivo snimaka ne razlikuje za više od 0,1 do 0,2dB.

Analiza muzičkog dela signala, izvučenog iz video snimka pomoću Cockos Reaper DAW, programom MusicScope jasno pokazuje razlike izmedju snimaka (v sliku). Žuta linija u polarnom dijagramu prikazuje tok efektivne (rms) vrednosti signala, a zelena vršne, u funkciji vremena predstavljenog uglom u smeru kazaljke na satu. Jasno su vidljive razlike u rms nivoima, kao i struktura vršnih vrednosti, što je naročito upečatljivo u trećem primeru.

Kombinacija ezoterike i teorije zavere u argumentaciji za i protiv ovih dveju frekvencija je u najmanju ruku neozbiljna.

Za mene ova dilema i dalje ostaje na nivou ukusa slušalaca.

Pozdrav

[neoframe]

[quote pid='81679' dateline='1518268455']
Za mene ova dilema i dalje ostaje na nivou ukusa slušalaca.
[/quote]
Hm, da. Aparati tu ne mogu ništa...  Ostaje sve na subjektivnom 'dojmu'.
U suštini zagovornici ove 'zavere' tvrde da se milenijumima skala štelovala na 432Hz (stari grci i sumerci valjda) a onda je 1950 i neke neko to (ameri - RSA) pomerio to na 440!
Pa još potkrepljuju slikom nekih gvozdenih opiljaka u magnetnom polju na obe frekvencije, pa kristalima vode u ledu itd... a sve protiv 440hz. Kao to loše utiče i na vibraciju samog lanca DNK u čoveku - čini ga razdražljivim.

Da ne gnjavim, slažem se da je sve u domenu subjektivnog, jedino kao ljubitelju klasike to sam zapazio da na nekim snimcima violine previše 'škripe' a na nekim sviraju pitko. To sam mislio da je do kvaliteta violina (Stradivarijus...), ali nemoguće da baš toliko kvalitetnih instrumenata ima, a sad kad slušam istu gitaru u obe izvedbe tačno mi smeta ona na 440hz.

[Braca]

Da ne gnjavim, slažem se da je sve u domenu subjektivnog, jedino kao ljubitelju klasike to sam zapazio da na nekim snimcima violine previše 'škripe' a na nekim sviraju pitko. To sam mislio da je do kvaliteta violina (Stradivarijus...), ali nemoguće da baš toliko kvalitetnih instrumenata ima, a sad kad slušam istu gitaru u obe izvedbe tačno mi smeta ona na 440hz.

Kada po prvi put slušam neki digitalni snimak klasike, prvo obratim pažnju na violine, posebno kada sviraju "tutti", odn. "crescendo". Ako sam s tim zadovoljan - što je vrlo retko - onda mogu da očekujem da je i ostatak snimka dobar.
Ima nekoliko razloga za loš zvuk violina u snimcima. Na primer, B. Putzeys u jednom master kursu koji je držao na AES konvenciji komentariše da loš tajming u ASRC čipovima "razmazuje" violine preko celog čujnog opsega.
Moj utisak je da snimci klasike na pločama manje pate od tih izobličenja. LP ima drugih problema, ali svakako manje izobličenih orkestarskih partija sa violinama.

Pozdrav

[Zvu]

Озбиљно предавање:

https://www.youtube.com/watch?v=Z5S_DI99wd8

[neoframe]

@Braca
Moguce da elektronika u studiju i u obradi menja zvuk, ali ja ti skrecem paznju bas na ovaj video koji sam okacio malo vislje. Obrati paznju samo na prva dva odlomka na akusticnoj gitari. Zanemari ostatak. Preslusaj vise puta odlomke na ISTOJ gitari drugacije nastelovano.
Kakav god da sluh imas nemoguce da ne 'osetis' drugaciju muziku! A isti instrument, ista oprema za snimanje, ista podesavanja opreme - samo je gitara nastelana 8 Hz drugacije.
Kad mislim drugacije, mislim prijatnije/neprijatnije.

[TDA]

Mislim da je Braca mislio na nešto drugo.
Probaj da pronađeš na forumu njegovo predavanje o ovome koje je održao na prethodnom skupu u KG.

[neoframe]

Da ne umisljam da ja cujem nesto posebno, isti segment muzike sam pustio jos trojici prijatelja (ne govoreci im unapred na sta treba da obrate paznju) i pitao ih koji im deo vise prija. Svi su ko iz topa odgovorili da je to onaj na 432 hz.

[Braca]

Озбиљно предавање:

Pogledaj moj prilog (#17) na prethodnoj stranici .

Pozdrav