Konstrukcija analognog generatora funkcija

[Braca]

Teško je izvući -100dB. -110dB je granica do koje sam ja stigao, dok manje od -120dB, pretpostavljam da bi bio pravi podvig.

Imam već jedan generator na 1kHz sa <-120dB, kupio sam ga pošto sam na diyAudio.com video izmerene rezultate. To mi je referenca i treba još samo da ga ugradim u kutiju i obezbedim čisto napajanje.
Sa svoje strane, kupio sam na eBay jeftin kineski oscilator na bazi SVF topologije i doterao sam ga na ispod -110dB, ali tu sam udario u granicu mogućnosti moje "merne" opreme (audio kartica MOTU Audio Express).
Sada spremam podesivi "notch" filter i niskošumni post-amp da bih mogao izobličenja da prebacim na viši nivo, da bi ih konvertovao u tačnijem delu opsega ADC audio interfejsa.

Trenutno sam prezaposlen radom na razvoju softvera, ali računam da ću uskoro moći da se okrenem merenjima.

Pozdrav

[pinco]

Papak, mada mi je glupo da ti se tako obraćam, tema ti je super. Iako se ne slašem sa tobom
oko onih integrisanih fankšn generatora, ovom temom ustvari ne praviš novi uređaj, već širiš
znanja forumaša.I to na jedan lepi pitki način, samo napred druže ++++

Igron slućaja nabavija diodu i sad iman dva i neman snage prodat jedan.

A ti mi ga pokloni kada ti je teško da ga prodaš

Ako nabavin još jedan, imaću te u vidu, svak ko drži do sebe ima bar dva

[Gosha]

Generator HP8111 koristim svaki dan, to je vrlo korisna sprava, taj generator ima minimum potrebnih funkcija da bi bio funkciski generator, jedine dve mane koje ima su da ne moze da ide duty bolje od 10-90%, fali mi da ide 0-100% ili makar 1-99%, i druga stvar nema output disable nego pritisnem -40dB atenuaciju jer ako se ugasi na power zaboravi izabranu frekvenciju

Ako ti je za utehu ni ovaj PM5134 ne ide duty vise od 10-90%. A moj primerak HP8111A   ide od 7-88%.

[branko tod]

Gošo i Miki, HP8111A je super uređaj izrađen pred smrt HPa.
Ja nemam potrebe za nekom tako ozbiljnom spravom, meni
posao završava i ovaj malac napravljen pe 30 god sa XRom.
Što se vas tiče samo da vam ne umre U1, diskretan deo.
http://www.eevblog.com/forum/reviews/(pi...5665;image
Neće, ne dam ja.

Što se Papkove konstrukcije tiče, i ja vičem da gura napred.

[Gosha]

Gošo i Miki, HP8111A je super uređaj izrađen pred smrt HPa.
Ja nemam potrebe za nekom tako ozbiljnom spravom, meni
posao završava i ovaj malac napravljen pe 30 god sa XRom.
Što se vas tiče samo da vam ne umre U1, diskretan deo.

Pa iako umre, ce ga nadjemo, ima svasta na netu. Nedavno mi je zatrebao jedan HP-ov integralac
custom design 1820-1790. Narucio iz Amerike i stigao ziv i zdrav

[Papak]

*** ISPRAVKA, za sve koji su skinuli pdf. nazvan FGPS. Postoji greška u crtanju. Ispravnjena verzija je FGPS1, koja je data na kraju ovog teksta***

Konačno uhvatih malo vremena, pa reko' da održim dato obećanje. Danas, šema napajanja generatora, sa objašnjenjem rada.

1. Trafo/grec/elektroliti od 1mF/50V... Da li ima potrebe da  ovo objašnjavam? Možda bih samo pomenuo da zapamtite ovo sa otpornikom između dva elektrolita, masama u čvoru i možda čak i dodatkom jednog malog otpornika ispred greca, ka trafou. Ova napomena je od posebnog značaja za gospodu koja jedu leba od mikrokontrolera da vam se ne bi dešavalo da kad nešto istrese naponsku pikčinu u gradsku mrežu dobijete flashovan mikrokontroler i reklamaciju na posao. Dakle ulazni filter na 220V, masan kako bog zapoveda. Pa onda ispred greca otpornik, pa prvi elektrolit, pa otpornik pa drugi elektrolit (elkosi low esr, pa dekapling 1u blok preko svakog), pa onda 7805 ili šta već volite... Možda baš sve ovo nije ptorebno, ali je posledica mog 10 i Macolinog 35 godišnjeg iskustva, pa ako 'oćete verujte, ako nećete naučite na svojoj grbači.  

2. LM317 rade kao stabilizatori +18 i +15V, i tu nema puno da se objašnjava. Trimer potenciometrima od 470R se izlazni napon može podešavati između 17 i 19V za granu od 18V odnosno između 14 i 16V za granu od 15V. Sada vidim veliku manu ovog rešenja, a to je ako vam zariba klizač na trimeru, onda napon na izlazu LM317 ode nebu pod oblake, i popali ostalu elektroniku. Svakako ovo se može prevazići tako što će se mesto tog trimera i redno njemu vezanog otpornika staviti otpornik kome će paralelno biti vezan trimer i redni otpornik. Na taj način se ograničava maksimalni izlazni napon u slučaju kidanja klizača od potenciometra. To tako rade profesionalci, i paranoici. Na celokupnoj šemi koju budem dao će biti ovakva konstrukcija.
 Koga zanima teorija rada LM317, može da pogleda stranu 12. dokumenta iz linka: http://www.ti.com/lit/ds/symlink/lm117.pdf. Takođe pokojni National Semiconductor je imao sjajnu aplikacionu notu sa detaljnim objašnjenjem rada LM317 međutim nisam uspeo da je nađem na netu, ja imam samo 'papirnu' iz jedne njihove divne knjige koja se zove: 'Linear Data Book' iz 1976.god.
Napomenuću (početnicima) da obrate pažnju na kondenzatorčić od 10uF koji ide sa 'adj' pina LM317 na masu. Ovaj kondenzator u sadejstvu sa elektronikom unutar LM317 čini kapacitivni množač, čime se umanjuje brum na izlazu, postiže veći CMRR itd itd. Dakle datasheet i aplikacione note u šake pa da se malo uči elektronika. Toplo preporučujem i profesionalcima da se podsete unutrašnje šeme i teorije rada LM317. Vrlo korisno štivo.  

Pre nego što počnem sa objašnjenjem rada kola za praćenje negativnog napona, samo da se ogradim zašto sam ovoliko komplikovao, pravio se pametan i jeo ----- k'o baba ratluk što Macola ima običaj da kaže. Standardno praćenje napona je relativno nesrećno primeniti na ovom kolu jer radi na poprilično visokom naponu te stoga vrlo lako može da se desi da spalite operacioni pojačavač čije je maksimalno napajanje u praksi oko 34-36V rail to rail. Zato se LM358 napaja između +18V koje drži LM317 i mase.
PNP tranzistori se napajaju sa +15V linije kako bi maksimalni izlaz iz LM358 mogao ne samo da ih ugasi već i reverzno biasuje toliko da kroz njih ne teče ama baš nikakva struja. Ni struja curenja.

3. Praćenje negativnog napona. Ovde je korišćen LM358 jer je jedan od najjeftinijih opampova dostupnih na tržištu pa je zbog toga moralo da se pribegne još nekim doradama kola.  Polovina LM358 formira komparator napona koji poredi virtuelnu masu na razdelniku dva precizna otpornika 'razapeta' između +/-15V odnosno +/-18V sa pravom masom. Ovakva konfiguracija se još naziva i pojačavač greške. Minimalna greška potrebna da izazove dejstvo u ovakvom kolu za automatsko održavanje napona određena je parametrom koji se zove 'OPEN LOOP GAIN'. U prevodu što je OLG veći to će manja greška biti potrebna da izazove dejstvo automatike, i izlazni napon će biti stabilniji. Za ovakve svrhe se stoga koriste opampovi sa velikim OLG, koji su skupi i većina ne može da ih radi sa jednostrukim napajanjem (barem ne sa onim performansama koje su navedene u datasheetu). Izlaz iz komparatora pogoni jedan PNP tranzistor čime je faktički u pojačavač greške osim inverzije uvedeno i dodatno pojačanje odnosno OLG povećan toliko da se jedan običan mali, nikakav LM358 ponaša kao vrlo dobar op-amp, 10ak puta boljih performansi i 3-5x veće cene.
Kondenzatorčići od 22nf odnosno 56nF služe da u određenim uslovima kada se postigne odgovarajući fazni stav između ulaza i izlaza pojačavača greške spreče oscilovanje. Nađene vrednosti su takve da se zadrži pristojno vreme reagovanja a da ipak u svim uslovima u kojima kolo može da se nađe ne dolazi do samoosvilovanja. Oni koji su pratili teme vezane za SMPS i generalno tehniku napajanja su primetili da se postavljanjem ovog kondenzatora u povratnu vezu dobija nešto u automatici poznato kao PI regulator (proporcionalno integralni). Koga budu detaljnije zanimale automatske petlje, fazni uslovi oscilovanja, tipovi automatske regulacije itd, može da me kontaktira na PP, ili pak da otvorimo novu temu, obzirom da je to posebna nauka za sebe i makar i najjednostavnija objašnjenja bi iskasapila priču o generatoru funkcija.
Struja koju daje PNP tranzistor (obratite pažnju da je on faktički strujni izvor, teret mu je u kolektoru), se koristi za pogon relativno snažnog NPN tranzistora koji je vezan i malo nestandardnom režimu. On takođe radi kao strujni izvor. Ovo rešenje se može videti u literaturi u nečemu što se zove LOW DROPOUT REGULATOR odnosno LDO, iz razloga što je regulacija moguća dokle god je razlika između ulaznog i izlaznog napona veća od Uce(sat) (saturacionog napona tranzistora) za datu kolektorsku struju.
Konačno celo kolo koje formiraju polovina LM358, PNP i NPN tranzistor daju naponom kontrolisani strujni izvor, koji će dati struju toliku da na opterećenju povezanom u kolo ostvari napon jednak pozitivnom naponu napajanja, ali suprotnog predznaka. Naravno obzirom da je u pitanju sturjni izvor, on ne sme da radi bez opeterećenja, ali kako već precizni otpornici kojima se vrši poređenje pozitivnih i negativnih grana predstavljaju dovoljno opterećenje, ovo kolo radi perfektno. Precizni otpornici podrazumeva metalfilm otpornike od 0,25W i tolerancijom od 1%. Svakako fino trimovanje, ako vam smeta razlika od 1-2mV, može se izvršiti finom turpijicom... O ovome će biti reči kasnije.

Kako je postignut OLG prilično visok, napon na izlazu negativne grane varira oko 200uV između nultog i punog opterećenja od 400mA za 18V granu odnosno 200mA za 15V granu. Prilično lepo složićete se.
Stabilnst pozitivnog napona je određena internom strukturom LM317 i više je nego dovoljna za ove svrhe.

Konačno, ovo se zove kolo za 'praćenje' napona jer je negativni napon na izlazu savršeno jednak pozitivnom naponu na ulazu (naravno suprotnog predznaka). Stoga jednim potenciometrom (povezanim na LM317) istovremeno podešavate pozitivni i negativni napon.

P.S. Sad primećujem da je i ovaj deo kola mogao da se poboljša dodavanjem jednog otpornika i jednog elektrolita u kolo snažnog NPN tranzistora, čime bi se i ovde formirao kapacitivni množač i ostvarile još bolje performanse po pitanju potiskivanja bruma, no to će svakako promeniti fazni dijagram povratne veze pa će biti potreba PID kompenzacija, čije parametre trenutno nemam. Izvršiću eksperimente u narednih par dana i dobijenu šemu ću predstaviti u okviru krajnje šeme generatora.

P.P.S. Principijelno, ono što sam pisao pod 2. u vezi sa paranojom oko trimer potenciometra za štelovanje napona i ovo što sam napisao u P.S. u vezi sa dodavanjem još jednog kapacitivnog množača je iživljavanje potrebno ako planirate da ovaj generator funkcije koristite u recimo NASA-i pa od njegovog rada zavise životi par astronauta i bruka 3*10^8  debelih Amerikanaca željnih da pobede 'Those damn Commies' u trci na Mesec... Mars. Šta god. Naprava i bez tih dodataka radi perfektno u nekoliko uređaja koje sam napravio i u kojima su mi trebali slični pozitivni i negativni naponi istih vrednosti.
Daleko bilo, sad mi pade na pamet da je jedno ovakvo napajanje i u uređaju za merenje preiode nuklearnog reaktora, i da nikako nije dobro da se onaj klizač na trimeru od LM317 otkači. Hahahahahahahahaa

P.P.P.S. Šalim se naravno, ovo za reaktor, takvi uređaji imaju nešto što se zove go/no go izalz i power good kolo koji služe da u bilo kakvoj hazardnoj situaciji ako izostanu go/no go signal i/ili power good signal istog momenta pokreću sekvencu koja ubija izvršni element.

[Papak]

branko tod:
'Papak, mada mi je glupo da ti se tako obraćam, tema ti je super. Iako se ne slašem sa tobom
oko onih integrisanih fankšn generatora, ovom temom ustvari ne praviš novi uređaj, već širiš
znanja forumaša.I to na jedan lepi pitki način, samo napred druže ++++'

Nema zašto da ti bude glupo hahahahha. Nadimak ko nadimak. Svakako da sam i ja malo preterao sa etiketiranjem integrisanih Fgen, ali stvarno ih ne volim. Bezobrazno su skupi, i u vreme DDS-a od 10-20$ prevaziđeni, kao u ostalom i ova tri generatora koja ću ovde predstaviti. Svakako, i da hoću ne mogu da konstruišem 'nov' analogni generator jer se zna kako se to radi i kraj priče. Postoje tri načina. Ovaj koji koriste HP, Tek, moja malenkost, postoji opcija sa aktivnim integratorom ili emiterski oscilator (kako se to radilo u XR-u). Osnovni cilj ove teme je pre svega učenje i pomoć nekim kolegama koje poseduju analogne generatore, a imaju problema da ih poprave jer im nedostaje service manual, znanje ili nešto treće. Sve je ovo nastalo kao rezultat mog relativno kratkog (za sada 7 godina) ali veoma intenzivnog rada u funkciji spoljnog tehničkog saradnika u nekolicini naučnih institucija gde mi je primarni posao pored konstruisanja opreme bila upravo popravka različitih komada opreme. Od raznih generatora, osciloskopa, analizatora spektra, do mikrotalasne opreme, i vrlo specijalizovanih uređaja poput nuklearne instrumentacije, SQID aparata i magnetne rezonancije (ne, nije REZONANCA na Srpskom, proverio sam...). Imao sam tu sreću da se rodim u vreme kada je znanje i oprema vrlo lako dostupna, te sam igrom slučaja ili nečeg možda malo manje podložnog zakonima slučajnosti učestvovao u izradi jednog od prvih ICRRSA masenih spektrometara u Evropi, i sigurno prvog funkcionalnog Josephsonovg naponskog referenta napravljenog u privatnoj laboratoriji, na čemu se što bi rekao pinco 'tija ne tija' nauči strahovito mnogo elektronike kojoj čovek opterećen sa 8 sati posla, ženom/decom/švalerkom i svim ostalim čarolijama postavljenim tako da mu je ovo hobi, jednostavno nema pristup. Eto, toliko.

pinco,
2013. godine sam drugarici iz Austrije popravljao HP3310, upravo jer je krepala tunel dioda. Tunel dioda je opasna komponenta (da ne ulazimo sada u negativnu otpornost itd itd), koja je elektroničarima 60ih i 70ih omogućavala da sa relatvino lošim pojačavačkim poluprovodnicima postignu brzine koje su u ns ili čak ps režimu. Recimo Tektronix 465/465B i još gomila osciloskopa iz te serije su koristili upravo tunel diode u kolu za trigerovanje i odloženo trigerovanje (trigger/delayed trigger). Možeš pretpostaviti nesreću kad znaš ovo i primetiš da ti Tek 465B koji te 'lebom 'rani prestane da trigeruje kako treba. Hahahahahahah
Elem, da završim digresiju. Kako mi je za taj HP3310 tunel dodia bila nedostupna konstruisao sam sam moj komparator sa histerezom, povadio sve delove iz (+/-5V level detectora kako ga HP zove) ovog kola sem izlaznih emiterskih sledila i moju kreaciju ugradio unutra. Postigao sam dosta bolje performanse samog komparatora od HP-a. Konkretno strminu od 10ns, mada izlazni pojačavač iz HP3310 to ne može verno da prenese (spor je).
Kada budem počeo pisanije o histerezisnom komparatoru, što će biti za neki dan, (iskreno psihički se spremam za to, pošto je potrebno obraditi nekoliko stotina tema, a sve ih izložiti na razumljiv način, od teorije, preko uparivanja tranzistora, i raznih praktičnih zamki koje spremno čekaju u kolu koje radi sa strminom od nekoliko hiljada volti po mikrosekundi) toplo ti preporučujem da obratiš pažnju, i kad to završim da sedneš i (uz par smernica koje ću ti dati) na jednom HP-u izbaciš originalni histerezisni komparator i ona dva nesrećna pojačavača amlitude koje HP uključuje ispred histerezisnog komparatora na frekvenciji iznad 50kHz kako bi neutralisao storage vreme samog komparatora... Onda to lepo uporedi sa originalnim HP3310, da vidiš šta očajniku bez tunel diode padne na pamet. Hahahahahaha

[branko tod]

Papak, ja očekujem ubrzo temu "Josephson voltage standard iz kuhinje"

[Papak]

branko tod,
Nije baš 'iz kuhinje'. Ipak je neophodno posedovati kakvu-takvu vakuumsku opremu, zatim tečni helijum i slično, samo da uređaj proradi. A slojni Josephsonov spoj, tačnije njih 18000 na jednoj peleti je pravljen po mojoj konstrukciji litografskim postupkom. Recimo da je to bila neka naplata duga kolegama koje imaju opremu za izradu IC. Hahahahah
U svakom slučaju, napravljeno je 10 Josephsonovih ćelija (ovde ćelija znači stack od 18000 J. spojeva, nema veze sa elektrohemijskom ćelijom), od kojih je jedna trenutno u Fermilab-u (poklon krštenom kumu), jedna u Zeiss internatilnal (vlasništvo moje bivše drage), četiri su razdeljene prijateljima po Sloveniji i Kroaciji, dok su četiri u mom vlasništvu i dalje.
Ono što bi možda bilo interesantno forumašima, jeste mikrotalasni oscilator sa microstrip rezonatorom, deliteljem i PLL-om. Zatim automatika koja kontroliše DC bafer i eventualno automatika koja kontroliše temperaturu same ćelije.
Naravno kompoenente koje su korišćene su prilično krvavo skupe, jer teško da sa LM324 može da se baferuje 10V stabilnih na 9 decimala. Hahahahahhahahahha Da ne pominjem neutralizaciju šuma, hlađenje elektronike i sve ostale slatke muke koje su me dočekale na nož...

Ipak sjajan naponski standard za lab se ipak može napraviti sa Vestonovom ćelijom (elektrohemijskom) (Weston). O tome ću napraviti posebnu temu, sa uputstvima za izradu ćelije, detaljnom elektronikom itd. Postiže se 1,018636V sa stabilnošću od oko +/-100nV, ako se sve uradi kako treba...

[pinco]

Kada budem počeo pisanije o histerezisnom komparatoru, što će biti za neki dan, (iskreno psihički se spremam za to, pošto je potrebno obraditi nekoliko stotina tema, a sve ih izložiti na razumljiv način, od teorije, preko uparivanja tranzistora, i raznih praktičnih zamki koje spremno čekaju u kolu koje radi sa strminom od nekoliko hiljada volti po mikrosekundi) toplo ti preporučujem da obratiš pažnju, i kad to završim da sedneš i (uz par smernica koje ću ti dati) na jednom HP-u izbaciš originalni histerezisni komparator i ona dva nesrećna pojačavača amlitude koje HP uključuje ispred histerezisnog komparatora na frekvenciji iznad 50kHz kako bi neutralisao storage vreme samog komparatora...  Onda to lepo uporedi sa originalnim HP3310, da vidiš šta očajniku bez tunel diode padne na pamet. Hahahahahaha

Di si bija ima godinu dana, kad san bija u mukama, da san kupija drugi 3310B da me smiri
Kad bi se izbacile tunelske to bi bija vječan uređaj, koji se može servisirat zauvik. Ima san sriću šta san nabavija diodu za neke sitne pare.
Zapravo san se trampija sa jednin Englezon, ja njemu neki Gossen instrument a on meni Fluke 87V koji san tija oduvik imat, i još mi on tamo kupi tunelsku i sve zapakira i posla, sriča je bila dvostruka....
Ovo je stvarno vrh tema.....

[Papak]

E pa gospodo, uhvatih koji minut vremena da se vratim svojoj davno zapocetoj temi...
U magnovenju sam uzeo da rasturim svoj generator funkcija do 5MHz koji sam pravio da bih ga preradio, konkretno da napravim neke posebne funkcije vezane za burst/trigger mode, odnosno delayed trigger/burst. Ujedno shvatim da bi bilo izuzetno znacajno da mu povecam maksimalnu ucestanost na 15MHz.
ovo je zahtevalo prvenstveno neke izmene na izvoru konstantnih struja za punjenje i praznjenje kondenzatora, zatim na preklapanju samih kondenzatora na visokofrekventnim podrucjima i pre svega prepravku histerezisnog switch-a.
E stvari su posebno zapele kod histerezisnog switch-a jer sam udario u zid mogucnosti tranzistora koje imam dostupne.

Skoro sam se mucio sa nekim specificnim AD konverterom gde mi je trebala jako velika brzina, ali za naponski swing od svega 2,5V, te sam sa 2N2369 uspeo da isteram potrebne performanse bez ikakvih problema. Konkretno strmina preklapanja je izasla na oko 4,7ns.

Sto se tice generatora njegov histerezisni switch bi morao da swinguje daleko vise (oko +/-5V), da bi generator radio kako treba na visokim podrucjima. A neophodno je isterati da histerezisni prekidac radi sa oko 5ns uzlaznom ili silaznom ivicom, a sa druge strane ja nisam imao nista brze od 2N3904/2N3906 a da radi na 30-40V, sa njima sam uz sve mere vezane za klamp swinga, zatim za bakerov klamp uspeo da doteram do oko 35ns i brze od toga nema govora.
E sad, postavlja se problem sto su dostupni univerzalni tranzistori jednostavno prespori, odnosno predugacka su im ton/toff i storage vreme.
Idealno bi bilo naci nekakve switch tranzistore u stilu nekada dostupnih BSX.... koji su radili do 30-40V sa ton/toff reda velicine 10ns, no u vezi sa ovim cu otvoriti novu temu.

Do tad, evo sheme histerezisnog switcha koji swinguje za oko 30-35ns. (Uz poprilicno grejanje tranzistora obzirom na to da se radi sa povelikim kolektorskim strujama).

[vladd]

Pomno pratim ovo prebudzivanje 3310

[Dragan100]

Do tad, evo sheme histerezisnog switcha koji swinguje za oko 30-35ns. (Uz poprilicno grejanje tranzistora obzirom na to da se radi sa povelikim kolektorskim strujama).

-kaskodom rastereti diff.parove (oba), pusti jim samo po par volti napona (recimo oko 5-6VDC na diff  U_ce spoju),
kaskodne BJTje možeš upotrebiti iste 3904/3906
-naponsku referencu kaskode napravi tihu, biče dovoljna sa djeliteljem i RC filtrom, ako je več napajanje OK
-rasteretiš napona na više BJTja, tako i njihovu disipaciju
-kaskodom zbog eliminacije Millerovog kapaciteta ubrzavaš znatno željeni swing

BAT42 biče tako izza kaskode, a sad dodaju još i svoj PN kapacitet (iako jim je mali) i opterečuju diff.spoj smanjenjem njegove brzine switchinga
možda dodati strujno ogledalo kao opterečenje umesto 2x 3K0

[Papak]

Dosta sam se mucio sa kaskodom. To je bio Macolin predlog od pre dve godine, i bezuspesno sam se namucio... Naterati je da radi kako treba u ovom spoju je vise nego uzasno, obzirom da ti tranzistori koji se dodaju moraju da budu takodje upareni, zatim muka sa referencom za bazu (ako se razlikuju za 5mV, to ne radi, odnosno ako jedan tranzistor postane trunku topliji od drugog, opet ne radi)... Konacno, kaskoda eliminise kapacitet donekle, ali obzirom da treba da odradi prilicno veliki swing, ostaje problem rise i fall vremena koje za 2N3904/06 nije malo (tr=35ns, tfall=50ns).
U principu posle poprilicno muke sa kaskodom se dobije manje vise isto.

Inace, te BAT42 koje sam stavio dodaju nesto kapaciteta, ali recimo sa 1N4148 kao ogranicavacima kolo swinguje za oko 100ns, a bez tih dioda se vuce ko prebijena macka...
Istina je da sam u pocetku hteo da koristim mesacke sotki diode za mikrotalasne aplikacije, al' mi bi zao da arcim preostalih par komada. BAT48 ima nesto manji kapacitet, i brza je (sa njom sam pravio miksere do oko 500MHz).

U prvobitnoj shemi je takodje mesto 3k0 bilo Vilsonovo strujno ogledalo, medjutim onda nema govora o postizanju manje od 60-70ns.

No, polako... Resicu vec nekako. Spremio sam za sledecu nedelju par eksperimenata pa cu vec videti sta ce biti sa time. Do tad, vrlo sam zahvalan na predlozima! @Dragan100, jos jednom posebno hvala na komentaru!

[Dragan100]

Nema na čemu, :-)
ideje su ideje,
ili, predlozi su tu baš zbog toga, može i Brain storming... na kraju češ sam donjeti validnu odluku...itd.

Diff.spoj mora imati što manju c_ob, i tu nema dileme. Inače neče u GHz.
Razmisli o darlington spoju skupa sa kaskodom,
znam, muka je to uparivati, ali ti se ne šališ sa swingom i brzinom!!!

Strujno ogledalo naravno mora biti iste brzine, tu nema diskusije, ili bolje kao što si upotrebio samo otpornike sa ciljem brzine
a manjom tačnošču raspodjele struja,
neki kompromis uvijek potežemo...

Pokušaj diff.spoj sa paralelovanjem i emiterskom degradacijom ranga par ohma
BJT SMD komponenti koje si odabrao iz iste trake,
tu če naravno i sveukupni c_ob narasti
ali bi ga trebala kaskoda eliminirati, sad dali na kaskodu ili ne?

Uzmeš za prvi(levi) diff.par PNP 50A02 po dva u paraleli sa nekih 3-5R emit.degradacije
stavi u njihovu kaskodu po dva jednaka.
Svi neka su na što manjoj površini na PCBju i ako je moguče term.spregnuti
(recimo Al flaha preko njih na term.neprovodnom silikonu, Al staviti na GND, iako to možda dodaje neki "preveliki" kapacitet...)
neka su kolko-tolko BJTji upareni (na traci ako su jedan pored drugog imamo veliku šansu da su več "upareni")
pusti otpornike umesto strujnog ogledala, Vilsonovo strujno ogledalo jeste vrlo precizno
ali nikad nisam zapazio bilo-koji komentar, kako se ponaša na extremno visokim freq, tako da je možda za probati obično strujno ogledalo.

Tu se možeš poigrati i sa CCSom prvog diff.para
umesto otpornika 3K0 staviti FET kao CCS
(razmisliti tu o experimentisanju sa I_c diff.para naspram brzine t_on-t_off, hladniji če možda raditi brže...)
i tako odvojiti impedantno tu tačku znatno od napajanja, (sada 3K - onda u xM daleko)
tu bi se moglo nešto pridobiti na brzini switchanja
(ako gledaš recimo preko THDja, taj če se znatno smanjiti, znači brži če biti i viši harmonici)
tako (slično ali ne u toj meri) če odvojiti od napajanja i strujno ogledalo kao opterečenje.

Imam utisak da ga tu (taj diff.par) "guši" sama impedantnost napajanja, treba tu "inertnost" napajanja dobro odvojiti.

NPN MMBT6428 uzeti slično za drugi(desni) diff.par

Prvi i drugi diff.par neka su što bliže na PCBju,
drugi(desni) diff.par ima koliko-toliko malu izlaznu impedancu pa nakrcaj FB elemente što bliže ulazu prvog diff.para
onda kratka veza FB prema ulazu prvog diff.para
i naravno za "snagaša" triangla upotrebi takodjer te brze BJTje da nebude i FB (pre)spor

!!!Decoupling svega,
tu je specifika brzina, pa treba sastaviti taj decoupling sa različitim kondovima
od pF do nekoliko stotina nF, različitog materiala, 4-5 kondova
da si poraspodjele svaki svoju freq područje i da barataju strujom i sa višim harmonicima odziva
niže vrednosti kondova stavljati bliže izvoru/ponoru napajanja...

Ako se setim još čega, pišem...

[Dragan100]

Možda BF862 za prvi(levi)diff.par i kaskodu sa onim pomenutim BJTjima

[Papak]

Dragane,
puno hvala! Dao si neke odlicne ideje, no trebace mi vremena da to testiram (znas kako je, placeni poslovi imaju prioritet, ovo sto radim iz ljubavi ide na kraju).
U medjuvremenu sam uspeo da nadjem neku kolicinu BSX20, pa cu danas da porucim one BSX36 da pokusam i sa njima.

[emiSAr]

Pripazi na Ft tog BSX36.-
pOz

[Braca]

BF862 će uskoro biti izbačen iz proizvodnje, treba se na vreme obezbediti.

Pozdrav

[vladd]

Vec je prekinuta proizvodnja, sada je samo panicni otkup zaliha..