Sve i svašta

[mikikg]

@Braca
Da tako je, ja sam samo spomenuo onih 0.3V vise kao neku granicu ispod koje se ne sme ici jer ce pregoreti tranzistor.
Mora se sve drzati iznad tih vrednosti i da se gleda kada temperatura postane konstantna.

[Braca]

Zahvaljujem na opisu...sada mi je malo  jasnije kako sistem funkcionira...narucio sam Fisher SK 56 200 SA jedan komad koji ce mi posluziti za sva testiranja...sad me zanima jos jedno...jeli bolje busiti taj fisher hladnjak i nanjega sarafiti izlazne tranzistore ili je bolje uzeti L profil koji se nasarafi na taj SK56 hladnjak i onda samo busim L profil na donjoj strani koja je u zraku i na nju vezem tranzistore...po nekoj logici mi izgleda to ok posto je aluminij tanji od SK56 i trebao bi da odvodi bolje toplinu na SK56 nego da sam usarafio direkt tranzistor na SK56.
A druga prednost je da ne trebam busiti uvijek SK56 za razlicitie pojaciviace kad testiranam na SK56...time se ocuva SK56 i na njemu su samo tri rupe koje drze L profil na koji sarafim i lakse busim L profim kada montiram izlazne tranzisore.

Hladnjak mi treba da dodje oko utorka pa cu staviti sliku kad stigne...mozda sam gore u krivu ali zato pitam da naucim..meni ovo gore nekako izgleda logicno sa L profilom na SK56.

I jos mi nije jasno kad se pusta pojacivac dali trebam taj SK56 fisher uzemljiti? Utičnica u zidu za 220V mi nema uzemljenje ima samo fazu i nulu koje je spojeno na automatski osigurac na razvodnom ormaricu. Pa me zanima cini mi se da sam procitao ovdje da hladnjak treb aobavezno uzemljiti inace neznam sto ce se dogoditi ako se ne uzemlji.

Ronovar,

Princip montaže tranzistora na hladnjak je da se dobije što je moguće manji termalni otpor izmedju kućišta tranzistora i hladnjaka. To znači da i karakteristike paste ili podloške za električnu izolaciju igraju veliku ulogu, a ima ljudi koji površinu hladnjaka i tranzistora pre montaže poliraju.
Cela prethodno izneta teorija važi za idealan slučaj kada izmedju tranzistora i hladnjaka nema toplotnog otpora.

Prema tome, ideja sa L profilom ide u suprotnom pravcu. Taj L profil možeš sebi da predstaviš kao žicu izmedju ispravljača i potrošača - što je žica tanja, tim je veći otpor i neželjeni pad napona. Pored toga, umetanjem L profila unosiš u sistem još jedan kontaktni otpor (izmedju L profila i hladnjaka) i na taj način povećavaš temperaturu unutar tranzistora.
Medjutim, ako je hladnjak dovoljno efikasan, a ovaj sa Rth=0,3K/W za tvoje namene to jeste, u svrhu testiranja možeš se poslužiti i L profilom. Termalni otpor će sigurno biti veći nego kod direktne montaže, ali bez poznavanja detalja teško je reći za koliko će biti veći.
U svakom slučaju, voditi računa da kontakt izmedju L profila i hladnjaka bude što "intimniji" i svakako uzeti puniji profil.

Ne bi bilo loše da pročitaš neki uvodni tekst na ovu temu. Trenutno mi ne pada na pamet konkretan naslov, ali sam siguarn da neko od članova ima neku preporuku.

Pozdrav

[Аритон]

https://www.facebook.com/ArtMediaGroup/?fref=photo

https://www.youtube.com/watch?v=owRjJ-HRvjk

[Macola]

Macola samo da se malo nadovežem na tvoj post i dodam nešto. Mikikg je u temi sa LM10 ili si upravo možda i ti spomenuo da je tranzistor sa diodom u svojem kućištu(npr. NJL3281D ) upravo savršen za testiranje raznih hladnjaka jer je već "senzor" unutar kućišta tranzistora. Treba malo više "egzibicije" oko podešavanja snage koju tranzistor disipira neko kod otpornika ali ovako ne trebaš bušiti dodatnu rupu na hladnjaku za temperaturni senzor.

Tako ćeš testirati termičku otpornost pelete tog tranzistora prema "ostalom svetu", što uključuje ono što je Braca opisao, sve prelazne otpornosti ka okolini: spoj tranzistor-hladnjak sa sve paste, potom otpornost hladnjaka ka okolini, čak i emisiju spoljne strane tranzistora koja ne učestvuje mnogo ali ipak učestvuje.

Ono što sam napisao je merenje Rth samog hladnjaka.

Može se to takođe obaviti i sa dva pomenuta tranzistora, ali tako da jedan koristiš kao generator toplote, i korišćenjem interne merne diode saznaš termalnu otpornost TOG tranzistora prema hladnjaku, usput paste i izolacionog podmetača, a drugi takav koji je odmah pored njega kao merač temperature hladnjaka, ali pri tom moraš uzeti u obzir da se tom meraču pothlađuje ona slobodna strana te će greška u merenju biti stepen-dva možda (mada nije greda od greške).

Tako jednom muvom ubiješ dva udarca, osim što ti treba gomila pomoćnih stvarčica...

Ono što sam predložio sa metalnim otpornikom je sa razlogom.
Prvo taj otpornik može raditi sa 250*C ako treba, i da lagodno preživi pri tom, dok kod upotrebe tranzistora kao grejnog elementa moraš strogo voditi računa da njegov kristal ne pređe 150*C jer je onda gecrkt.

Dalje, da bi mogao emitovati konstantnu količinu toplote ka hladnjaku, taj tranzistor mora spolja imati čitav pomoćni sklop koji će biti dimenzionisan na takav način da U x I bude konstanta, nezavisno od temperature.

U prevodu, moraš imati povratnu vezu po struji i po naponu i njihov produkt držati konstantnim jer se pojačanje tog trandže menja sa temperaturom (bez regulacije će struja biti sve drugo samo ne konstantna (thermal runaway)).

To te automatski "šalje" ka izradi regulatora konstantne snage sa OTA analognim množačem, plus kontrola temperature pelete trandže da ga ne bi "overio" i zaštita koja ga isključuje u takvom slučaju.

Rekao bih da je malo komplikovano u odnosu na glupavi žičani metalni otpornik koji ima unutra žicu od konstantana i termičku zavisnost otpora u petoj decimali iza zapete.

Jednostavan je za montažu, ima veliku površinu prema hladnjaku i merenje unete snage je krajnje jednostavno (U x I).
Kada mu napraviš kućicu od stiropora okolo sa one slobodne strane, onda možeš računati da će najveći deo njegove toplote završiti upravo u hladnjaku a napolje "iscureti" baš malecki deo toga.
Rupe probušene za vezivanje takvog se mogu pozicionirati da nimalo ne smetaju posle kod montaže tranzistora, jer imaju povelliki raspon.

Kada zabušiš sondu u "srce" tela hladnjaka, onda meriš temperaturu hladnjaka a ne i drugih stvari.

Merenje temperature ni malo nije naivno i uz malo nepažnje se načini strahovita merna greška koja odvede na stranputicu.
Toplota je poput prosute vode na suvu zemlju. Cureće ka mestima gde je niža temperaura tamo gde je manji otpor, i to više tamo gde je otpor manji i gde je niža temperatura, ali to ne isključuje ostala "curenja". Eto tako laički da to opišem.
U nekom homogenom medijumu će izvor toplote emitovati toplotu zrakasto na sve strane poput zvezde u kosmičkom prostoru, međutim tamo gde je medijum nehomogene strukture vladaju zakoni trodimenzionalnog širenja toplote u zavisnosti  od svih termičkih otpornosti koje učestvuju.  
Kada se na takvoj strukturi nađe i još koji izvor toplote (više tranzistora na istom hladnjaku) onda situacija postaje veoma složena (pitaj Bracu koliko to može da bude zamršeno jer je eminencija upravo u oblasti termodinamike).

Na primer, nekom telu od metala treba meriti temperaturu. Ni malo nije sve jedno da li je sonda unutar tog tela ili spolja prislonjena, takođe da li su joj dovodne žice debele ili tanke i da li su žice odmah do sonde izložene okolini.
Sve putanje sa kojih toplota može da "curi" ka okolini uneće mernu grešku, a to u nekim slučajevima može biti promašaj od možda pola mernog opsega čak:
-slobodna površina sonde,
-dovodni kablovi
Toplota ne ide putevima koje mi želimo već tamo gde joj je manji otpor.


Ovde ne smemo pomešati babe i žabe:

-Kada se meri Rth hladnjaka, onda se temperatura meri u jezgru hladnjaka, i temeratura okoline mora biti konstanta ili neprestano uneta u kalkulaciju, izvor toplote mora biti konstanta ili neprestano biti unet u kalkulaciju.

-Kada se meri Rth kućišta poluprovodnika, zbirno sa pastom i izolacijom prema hladnjaku, onda se temperatura meri na peleti, i temperatura hladnjaka mora biti konstanta ili neprestano uneta u kalkulaciju.
Rth hladnjaka za takvo merenje bi valjalo da bude << od Rth koji se meri.
Tu su već u maksimalnoj prednosti vodeni hladnjaci jer su veoma kompaktni za ogromne snage i može se računati da obična "česmovača" ima prilično konstantnu temperaturu u nekom ne predugom periodu.
Kada se na njima pametno zabuši kanal za vodu, može se računati na dosta konstantnu temperaturu na celoj površini takvog hladnjaka.
 

To bi otprilike bilo to.

Pozz

[Macola]

Da se nadovežem na malopređašnji post.

Na primer, kod merenja temperature okoline u nekoj prostoriji, od poda do plafona te prostorije može se temperatura razlikovati nekoliko stepeni ili još više od toga.
Zato na primer kažem da se temperatura u prostoriji meri na istoj visini od poda, na kojoj se nalazi eksperimentalno merenje, dovoljno daleko od eksperimenta da njegova toplota ne utiče na merenje temperature okoline, a dovoljno daleko od zida gde je snažno strujanje i odvođenje toplote iz prostorije, promaju i slične stvari da ne pominjem :-).

Kada je relativno mala razlika temperature hladnjaka od teperature okoline (na primer hladnjak 35*C a okolina 25*C) onda će greška u merenju temperature okoline od svega par stepeni uneti katastrofalnu grešku u obračunu Rth eksperimentalnog objekta.

Merenja su nezgodne stvarčice...

[Braca]

Tako je, Maki. To bi zaista bilo to.

Posle skoro 40 godina bavljenja merenjima (1969. sam prvi put zalepio merne trake na strugarski nož i merio sile pri obradi na strugu), mogu da kažem da je temperatura jedna od najteže merljivih veličina u tehnici. Temperatura zapravo i nije fundamentalna fizička veličina, već samo manifestacija unutrašnje energije nekog objekta ili sistema. Pošto ova poslednja nije merljiva, merimo temperaturu kao njen efekat.

Suština toplote je takodje kompleksna, ma koliko nam se na prvi pogled činilo da je toplota poznat fenomen.

Što reče jednom Nelson Pass: "Vreme prolazi, a ima još mnogo toga što treba naučiti".

Pozdrav

[Dragan83]

Interesuje me kako da sacuvam layout fajl iz sprinta u pdf format, kopam po forumu vec duze vreme al nenadjoh nista o tome, secam se da sam negde video da je neko postavio slicno pitanje al neznam tacno gde, gledao sam neka dva klipa na youtube al nema konkretno nista o tome..

[TDA]

Instaliraš Cute PDF Writer i koristiš ga kao štampač.
http://www.cutepdf.com/Products/CutePDF/writer.asp
Naravno, izabereš maksimalnu rezoluciju.

[Dragan83]

Instaliraš Cute PDF Writer i koristiš ga kao štampač.
http://www.cutepdf.com/Products/CutePDF/writer.asp
Naravno, izabereš maksimalnu rezoluciju.

Ok, sacu da probam, hvala...

[Dual]

Instaliraš Cute PDF Writer i koristiš ga kao štampač.  ...

Ok, sacu da probam, hvala...

Evo ti i ovo što ja koristim, free je i ima samo 4mb doPDF-7: link (našao na internetu, inače nova verzija ima 49mb! )

[Bocko]

Dual, na tom linku prijavljuje virus ili malware...

[Dragan83]

Ja sam skinuo doPDF-7  ali ni kaspersky ni nod nejavljaju nista, e sad to nije bitno bitno je da i na Cute pdf i na DO PDF nece da mi prepozna fajl .

U ovom doPDF mi kaze   ''ne postoji aplikacija povezana sa zadatom ekstenzijom dokumenta''
U CutePdf mi kaze  ''boja tona  is not valid PDF  or image file''
ili ja na pogresan nacin pokusavam to da odradim , evo dole i fajla koji bi zeleo da konvertujem u pdf..

[Milan94]

Kod mene to prolazi bez ikakvih problema u Cute pdf ova tvoja plocica.

Prati uputstava sa ove teme sve je detaljno opisano kako se konvertuje u PDF.


  boja tona.pdf (Size: 20,21 KB / Downloads: 8)

[Dragan83]

Ok, pa ja sam ukucavao ''sprint'' u pretrazi na forumu al nikako da me dovede na pravo mesto , hvala ti..

[Dual]

Dual, na tom linku prijavljuje virus ili malware...

Moram da priznam da nemam nikakav antivirus već godinama i ništa mi ne fali... (Jednom mi je neki avast ili tako nešto toliko zabrljao windows, da sam rešio - nikad više!) Povremeno pregledam nekim anti-malware softverom i to je to...

Možda je lažna uzbuna? Ako nešto stvarno nije u redu, da obrišemo...

[TDA]

Dragane, u Sprintu izabereš PDF štampač umesto hardverskog i štampaš.
Na taj način dobiješ PDF fajl umesto papira.

[TDA]

https://www.youtube.com/watch?v=IP1jMc4C1_s

[ronovar]

Stigao Fisher SK56 200SA...narucio u petak..stiglo danas (pon)...ovom prigodom bi htio pohvaliti firmu Elektrokem d.o.o. koja je brzinski procesuirala narudzbu i poslala hladnjak...

A evo i slika...

[Dragan83]

Dragane, u Sprintu izabereš PDF štampač umesto hardverskog i štampaš.
Na taj način dobiješ PDF fajl umesto papira.

Ok provalio sam , tamo sad u onoj temi polako sve citam ispocetka, imam neku boju tona sa dva tranzistora pa reko ajd da se vezbam na njoj ....

[TDA]