Sve i svašta

[TDA]

https://www.youtube.com/watch?v=4BdRilxKxFs

[tesla017]

Predobroooo

Klik OVDEEEE

[TDA]

Ahahaha!

[Аритон]

https://scontent.xx.fbcdn.net/hphotos-xa...e=56980AA8

[tesla017]

Sta je ovo majko mila

[Želja]

Sta je ovo majko mila

Auuuu, Rusi su čudo ..

[tesla017]

[tesla017]

[tesla017]

Neprocenjivo...

[ronovar]

Neznam u koju temu da stavim pitanje pa cu ovdje da pitam....trebam da kupim LOG potenciometar koji se spaja na ulaz pojacala (koliko vidim 100K je nekvi optimum) pa sam nasao na ebayu ovaj potenciometar:

http://www.ebay.com/itm/100K-OHM-C100K-1...0844076232

Sad posto treba da bude logaritamski buni me ovo Anti Log Taper Potentiometer sto to znaci? Jeli to to za audio pojacalo sto meni treba? Dakle za stisiti i pojacati zvuk.

[Braca]

Neznam u koju temu da stavim pitanje pa cu ovdje da pitam....trebam da kupim LOG potenciometar koji se spaja na ulaz pojacala (koliko vidim 100K je nekvi optimum) pa sam nasao na ebayu ovaj potenciometar:

http://www.ebay.com/itm/100K-OHM-C100K-1...0844076232

Sad posto treba da bude logaritamski  buni me ovo Anti Log Taper Potentiometer sto to znaci? Jeli to to za audio pojacalo sto meni treba? Dakle za stisiti i pojacati zvuk.

Ovaj potenciometar ima obratnu karakteristiku u odnosu na standardni logaritamski pot i nije dobro rešenje za tvoju svrhu (morao bi da ga povežeš obratno i okrećeš na levo da bi dobio logaritamsku promenu ). Zato potraži standardni logaritamski potenciometar, kao što je napr. ovaj:
http://www.ebay.com/itm/6pcs-ALPHA-C100K...SweW5U95kr
Što se vrednosti tiče, to je pitanje kompromisa izmedju šuma (veća vrednost = veći šum) i opterećenja izvora zvuka za tvoj amp (veća vrednost = manje opterećenje). Ako se potenciometar nalazi izmedju dva opampa (prvi je buffer koji ga izoluje od izvora, a drugi je ulaz u poj. snage), onda je 10K uobičajena vrednost, u suprotnom je to 50 do 100K. Medjutim, vezivanje potenciometra direktno na ulaz poj. snage (bez buffer-a) se ne preporučuje, osim u jednostavnim uredjajima.

Pozdrav

[Аритон]

https://www.youtube.com/watch?v=dMHrfu3awjk

[ronovar]

Evo dok cekam potenciometar treba mi jos hladnjak koji cu imati za testiranje audio pojačala cca 50-100W/8R pa me zanima dali ce mi ovaj hladnjak biti dovoljan (dakle nece se ugradjivati u kutiju nego se biti na iverici i na njega cu sarafiti izlazne tranzistore) spajati prvi put na estiranje pojacala...pa me zanima dali je hladnjak dovoljan za tu svrhu?

http://www.ebay.com/itm/1pcs-aluminum-E-...1661323962

Heatsink size:

Length:300mm

Height:70mm

Thickness:40mm

Substrate thickness：7.5mm

Weight:about 1.3kg

Ako nije onda cu kupiti jedan komad fisher SK56 150.

[Braca]

Evo dok cekam potenciometar treba mi jos hladnjak koji cu imati za testiranje audio pojačala cca 50-100W/8R pa me zanima dali ce mi ovaj hladnjak biti dovoljan (dakle nece se ugradjivati u kutiju nego se biti na iverici i na njega cu sarafiti izlazne tranzistore) spajati prvi put na estiranje pojacala...pa me zanima dali je hladnjak dovoljan za tu svrhu?

http://www.ebay.com/itm/1pcs-aluminum-E-...1661323962

Biće ti dovoljan ovaj hladnjak za testiranje.

Medjutim, da ovo ne bi ostalo na goloj tvrdnji, a i da bi se nešto naučilo, evo i aproksimativne analize tvoje situacije.

Prvi podatak koji nam je potreban je toplotni otpor hladnjaka Rth, koji se izražava u K/W (K = jedinica za temperaturu, numerički odgovara 1 stepenu C). Taj broj nam pokazuje koja je razlika temperature izmedju hladnjaka i okolnog vazduha potrebna za prenos toplotne snage od 1W. Pošto nam taj podatak ovde nije poznat, procenićemo ga poredjenjem sa sličnim hladnjakom. Za tu svrhu odlično će poslužiti hladnjak koji si naveo kao alternativu, tj. Fischer SK56 150. Taj hladnjak ima istu dužinu i debljinu (300 x 40 mm) i širinu od 100mm, pri čemu Fischer navodi Rth=0,35K/W. Pošto je tvoj hladnjak za nešto više od dva puta uži, a površina ide recipročno u formulu za Rth, tvoj hladnjak će imati minimalni otpor od 0,7K/W, koji ćemo još radi sigurnosti povećati na 1K/W.
Prema tome, ako na hladnjak dovedeš toplotnu snagu od 100W, njegova temperatura će biti za 100K viša od temp. okolnog vazduha, ali to još nije kraj priče jer postoji i toplotni otpor izmedju peleta tranzistora i hladnjaka, za koji ćemo za potrebe diskusije uzeti vrednost od 1K/W. Ovde je lako videti da ako imamo jedan tranzistor koji na hladnjak šalje 100W, temperatura na peletu će biti za 100K viša od temp. hladnjaka, dakle 200K iznad temperature ambijenta, što već odgovara temperaturi na kojoj teflon u tiganju počinje da se topi . Ako imamo četiri trazistora za istu ukupnu toplotnu snagu, svaki od njih će se zagrejati za 25K izand hladnjaka, od. 125K iznad ambijenta, što je već vrlo blizu opasne zone (150 C na peletu).
Medjutim, disipacija od 25W po tranzistoru sama za sebe ne znači ništa ako ne znamo radnu tačku tranzistora. Pretpostavljajući klasu AB i stepen korisnosti izlaznog para od 70% pri sinusnom signalu (testiranje), takav par bi imao snagu na priključku zvučnika od oko 116W, odn. 232W za oba kanala. To odgovara maksimalnoj vrednosti snage u tvom slučaju (2 x 100W).
Za ilustraciju, evo i poredjenja sa jednom verifikovanom konstrukcijom. Za pojačavač Q-Watt, Elektor zahteva hladnjak sa Rth=0,7K/W pri max. sinusnoj snazi od oko 220W. Vidimo da je taj proračun konzervativniji od našeg jer mora da uzme u obzir da se hladnjak nalazi u kutiji, a tada se više ne može računati sa 0,7K/W.
Preporučujem da pri testiranju hladnjak malo odigneš od iverice kako bi se dobili uslovi za formiranje tzv. prirodne konvekcije, odn. spontanog protoka vazduha kroz rebarske medjuprostore.

Želim ti puno uspeha pri testiranju pojačavača.

Pozdrav

[Macola]

Ronovar,

Možeš se poslužiti uvek i jednostavnom empirijskom metodom da približno izmeriš performanse nekog hladnjaka.(zadovoljavjuća tačnost za neprofesionalnu upotrebu, pogotovo ako ga predimenzionišeš sa izvesnim stepenom sigurnosti)

Kao što ti reče Braca, ispravna orijentacija rebara hladnjaka je kada su rebra vertikalno i hladnjak se mora distancirati od podloge da bi se omogućilo ispravno opstrujavanje vazduha.
Zagrejan vazduh će se panjati na gore u svakom slučaju, ali efekat hlađenja značajno opadne kada je hladnjak donjim delom rebara "zalepljen" za podlogu.

Namontiraš ga upravo po toj preporuci na neku podlogu.
Nađeš neki od onih žičanih otpornika u metalnom kućištu, koji su predviđeni za montažu na hladnjak, namažeš ga uredno pastom i poput tranzistora  stegneš približno u centar hladnjaka.
Oko otpornika napraviš "kućicu" od tankog stiropora da bi umanjio gubitke sa njega ka okolini, već da najveći mogući deo toplote bude unešen u hladnjak.
U centru sa suprotne strane napraviš kanal gde ćeš smestiti neku temperaturnu sondu, ali ne probušiš tako da stigne do otpornika (ja na primer ako mi debljina tela hladnjaka to dozvoljava, probušim poprečno rupu kroz sredinu "mesa" hladnjaka, iz kog izlaze rebra, i to odozgo da mi ne curi pasta).
Sondu treba tako smestiti da glava sonde i jedno par cm njenih žica budu "potopljeni" u telo hladnjaka (ako treba na glodalici se odradi kanal za polaganje sonde i dela žice).
Glavu sonde i taj deo njenog kabla naliješ termoprovodnom pastom.
To se radi zato da bi se maksimizovao prenos toplote na mernu sondu, a pri tom minimizovalo "curenje" iste kroz dovodne kablove.
Za takva merenja su tu u velikoj prednosti sonde čije dovodne žice su veoma tanke.
Staviš sve to lepo na neki sto na kom ćeš vršiti eksperiment (koji može potrajati koji sat) i u toj prostoriji, bar metar daleko od eksperimenta, ali obavezno na istoj visini od poda, i ne tik do zida, postaviš obični sobni termometar da bi bio svestan temperature okoline na kojoj je eksperimentalni set.

Potom napojiš otpornik iz nekog DC lab ispravljača de možeš meriti struju i napon i tako imati podatak o snazi koja je uneta u sistem.
"Nadoziraš" neku snagu, potom dugo čekaš dok temperatura hladnjaka ne prestane da raste.
Snagu postepeno povećavaš dok ne dostigneš neku maksimalnu željenu temperaturu hladnjaka (ja obično idem do 80*C), i da ti u veoma dugom periodu temertura hladnjaka ostane nepromenjena.

Poznata uneta snaga, poznata temperatura okoline, poznata temperatura hladnjaka, poznat položaj hladnjaka, i Rth se izračuna sasvim lako...

Pozz

[Khadgar2007]

Macola samo da se malo nadovežem na tvoj post i dodam nešto. Mikikg je u temi sa LM10 ili si upravo možda i ti spomenuo da je tranzistor sa diodom u svojem kućištu(npr. NJL3281D ) upravo savršen za testiranje raznih hladnjaka jer je već "senzor" unutar kućišta tranzistora. Treba malo više "egzibicije" oko podešavanja snage koju tranzistor disipira neko kod otpornika ali ovako ne trebaš bušiti dodatnu rupu na hladnjaku za temperaturni senzor.

[mikikg]

Da, NJL3281D moze da posluzi kao odlican "heating" element sa integrisanim temp senzorom i da se skoro perfektno prati ponasanje nekog hladnjaka na koji je montiran.
Unosimo konstatnu snagu u tranzistor a didoda prati promenu temperature u vremenu, sto sporije raste temperatura to je bolji hladnjak …

Cak sa ovim tranzistorom i ne moramo da se bavimo temperaturom, mozemo to merenje bazirati na promeni napona na diodi, pratimo sa unimerom prebacenim na DIODE opsegu koji pokazuje napon, recimo nesto oko 0.455V na sobnoj temperaturu pa do nekih 0.300V na skoro 100*C.

Test se krece sa jednom istom pocetnom temperaturom (sobnom ili 0 sa ledom), i pratimo koliko vremena treba da stigne na ovih 0.3V dok u tranzistor guramo neku konstatnu snagu (odrzavamo U i I).
Onaj koji bude imao najduze vreme taj je pobednik

[ronovar]

Zahvaljujem na opisu...sada mi je malo jasnije kako sistem funkcionira...narucio sam Fisher SK 56 200 SA jedan komad koji ce mi posluziti za sva testiranja...sad me zanima jos jedno...jeli bolje busiti taj fisher hladnjak i nanjega sarafiti izlazne tranzistore ili je bolje uzeti L profil koji se nasarafi na taj SK56 hladnjak i onda samo busim L profil na donjoj strani koja je u zraku i na nju vezem tranzistore...po nekoj logici mi izgleda to ok posto je aluminij tanji od SK56 i trebao bi da odvodi bolje toplinu na SK56 nego da sam usarafio direkt tranzistor na SK56.
A druga prednost je da ne trebam busiti uvijek SK56 za razlicitie pojaciviace kad testiranam na SK56...time se ocuva SK56 i na njemu su samo tri rupe koje drze L profil na koji sarafim i lakse busim L profim kada montiram izlazne tranzisore.

Hladnjak mi treba da dodje oko utorka pa cu staviti sliku kad stigne...mozda sam gore u krivu ali zato pitam da naucim..meni ovo gore nekako izgleda logicno sa L profilom na SK56.

I jos mi nije jasno kad se pusta pojacivac dali trebam taj SK56 fisher uzemljiti? Utičnica u zidu za 220V mi nema uzemljenje ima samo fazu i nulu koje je spojeno na automatski osigurac na razvodnom ormaricu. Pa me zanima cini mi se da sam procitao ovdje da hladnjak treb aobavezno uzemljiti inace neznam sto ce se dogoditi ako se ne uzemlji.

[Braca]

@Mikikg:

Miki, nisi potpuno u pravu.
Tranzijentnim merenjem se odredjuje vreme dostizanja stacionarnog stanja sistema, a na njega utiču dva procesa: širenje toplote po masi hladnjaka, odn. uravnoteženje temperature po masi, i njeno odvodjenje sa površine istog. Od interesa za primenu u pojačavačima je samo ovaj drugi proces i zato se mora čekati sve dok temperatura hladnjaka ne postane konstantna.

Još par napomena u vezi merenja i proračuna.
Merenje je neophodno kod nestandardnih geometrija, a pre svega u cilju odredjivanja performansi hladnjaka ugradjenog u kutiju pojačavača. Vrednosti Rth koje dobijamo od proizvodjača hladnjaka važe za idealizovan slučaj (neometano strujanje oko hladnjaka, pretpostavka homogenog temperaturskog polja, odsustvo makro strujanja u prostoriji gde se izvodi eksperiment, itd.) koji u ugradjenom stanju ne važi. Ako se želi optimalni dizajn (priprema serijske proizvodnje), merenje je jedini mogući pristup.

Medjutim, danas na tržištu ima toliko dokumentovanih hladnjaka da postoji velika verovatnoća da se nadje neki koji je geometrijski sličan hladnjaku kojim neko raspolaže, kao što je u mom prilogu bio sluičaj. Tada se jednostavnim skaliranjem površine dolazi do dovoljno pouzdane vrednosti Rth.

Bez direktne veze sa prethodnim prilozima, još jedna napomena opšteg karaktera: imam utisak da se sticanje veštine procene reda veličine nekog fenomena na osnovu nekoliko osnovnih podataka polako ali sigurno gubi iz obrazovnog procesa tehničkih disciplina. Često je moguće dostići 80% tačnosti nekog rezultata samo uzimanjem u obzir osnovnih podataka i procesa.
U jednoj diskusiji na diyAudio forumu primetio sam da i vrlo kompetentni ljudi ne vladaju tom disciplinom.

Pozdrav

[mikikg]

Ovaj tranzistor NJL3281D je vrlo zanimljiv u vise pogleda, moze da posluzi kako za merenje tako i kao izvrsni element istovremeno.
Na njegovoj povrsini mozemo da dobijemo i da odrzavamo koju hocemo temperaturu, vrlo brzo i u vrlo velikoj dinamici.
Recimo jedna od ideja koju kanim da probam je grejac za OCXO, taj tranzistor se postavi preko silikonskog izolatora, direktno na plocicu gde je quarz i oscilatorski IC (Si5351) i tako mogu da drzim te komponente na relativno konstatnoj temperaturi, podgrevam ih u okvirima boljim od +/-1*C.
Cim se stabilise temperatura tih komponenti, posebno kristala, dobije se za klasu bolje perfomanse, stabilnost generisane frekvencije se povecava za jednu ili vise dekada!
Isto tako moze da posluzi kao "owen" (pecnica) za bilo koju drugu vrstu reference, razne zenerice ili IC. Kada se stabilise temperatura gde one rade dobija se drasticno stabilnije ponasanje sprave.
Cak se pravi i dupli owen, kutija u kutiji i to koriste u oscilatorima za GSM i GPRS primene.
Dakle ovaj tranzistor i LM10 kao mali regulator i moze da posluzi kao programibilni grejac