12-16-2014, 08:31 PM
Sada sam pogledao čemu se radi HMAP.
Nekada se ta osobina materijala nazivala dielektričnom konstantom,a kasnije kada je utvrđeno da je mnogo složenija osobina u pitanju, ta se osobina zove permitivnost.
Permitivnost, kao jedna od osobina nekog izolacionog materijala, kazuje koliko će puta biti uvećan kapacitet nekog (ma na koji način formiranog) kondenzatora, kada je dielektrik taj materijal, u odnosu na istu figuru gde je dielektrik vakuum ili približno vazduh (vakuum=1, vazduh=1.0006).
Kada neki materijal ima na primer permitivnost u nekim uslovima =3 to znači da će trostruko uvećati kapacitivnost neke figure ako se koristi kao dielektrik, pri tim uslovima (frekvencija, vlažnost, temperatura, napon, bla bla).
Kao što rekoh, u novije vreme je utvrđeno da je permitivnost zavisna od dosta faktora, kao na primer: temperature, vlažnosti, frekvencije i td... Zato se odustalo od naziva dielektrična konstanta jer nije konstanta.
Evo ovde postoji neka nevelika lista materijala, i na sreću ima sva tri nama potrebna materijala na listi: poliamid (kapton traka), mica (liskun), silikon (silikonsko platno):
http://en.wikipedia.org/wiki/Relative_permittivity
Pretpostavićemo da nam je permitivnost termo paste uvek ista, i neka bude takva kakva jeste, jer moramo je mazati (mada sam ubeđen da se i kod nje značajno razlikuje od paste do paste, prema rastvaraču kog je proizvođač upotrebio), onda nam ostaje da uporedimo ostala tri materijala.
Dakle:
-poliamid (kapton traka) 3.4
-liskun, pošto je prirodni materijal varira od 3-6
-silikon 11.68
Ispada da će silikon veoma značajno uvećati kapacitivnost, odnosno čitavih 11.68 puta, što će reći najgori je po tom pitanju.
E sad, po pitanju termičke provodnosti rekao bih da je najbolji.
Zaključak je da kada nam je bitna minimalna parazitna kapacitivnost nekog neželjenog kondenzatora formiranog od komponentei rashladnog tela, onda je bolje birati liskun ili kapton traku.
Što se tiče termičke provodnosti, treba ispitati razliku između liskuna i kapton trake, takođe i izdržljivosti kapton trake u dužem periodu a na višim temperaturama, pa onda je upotrebiti umesto proverenog liskuna, ako položi test.
----------------------------
Emiter foloweri sa komplementarnim parom, kada su u izlazu, ukoliko je zadovoljen solidan decoupling napajanja, neće praviti problem jer "vrući" kraj su emiteri i baze, koji imaju minimalnu kapacitivnost prema hladnjaku, a interni kapaciteti prema kolektorima bivaju uzemljeni preko oba napajanja.
Takav problem se može pre očekivati od topologija gde su emiteri na napajanjima (stvarno ne znam kako je građena Sigma, ali pretpostavljam da su kolektori "vrući". Recite mi gde je šema i pogledaću link).
Najverovatnije je da se radi o tipičnom strujnom pojačavaču koji je veoma veoma brz, i uz malo nesrećnih okolnosti se formira induktivna petlja od hladnjaka, kutije i tih parazitnih kapaciteta, koji nisu naivni, posebno ako ima dosta izlaznih tranzistora, i dobili smo oscilator na srednjem ili kratkom talasu. Na sreću, pojačanje svih tranzistora veoma opadne pri tako visokim frekvencijama pa su amplitude male, inače bi pojačavač pregoreo.
No, prisustvo bilo kakvog neželjenog signala definitivno će narušiti koristan signal, tj. zvuk u našem slučaju.
Posebno napominjem da takav efekat lako može izazvati sama sonda osciloskopa, pogotovo na x 1, gde je značajna njena kapacitivnost, a masa može biti zakačena na nepoželjnom mestu!
Takođe se može pojaviti interakcija tog kapaciteta kroz Y kondenzator neuzemljenog osciloskopa!
Provera postojanja potencijalnih oscilacija, a pomoću osciloskopa, se vrši isključivo sondom x 10 (10-tak pF) i to na sam vrh sonde se namesti otpornik reda nekoliko desetina do nekoliko stotina oma, zavisno od impendanse mesta koje pipamo.
Taj će otpornik umanjiti Q faktor novostvorene figure i struja kroz tu figuru neće biti velika, pa je šansa za provociranje oscilacija minimalna. Što veći otpornik to bolje (stotine oma), mada se formira niskopropusni filter sa kapacitetom sonde. Signal je umanjen ali se ipak jasno vidi ako ima oscilacija.
Ne treba zaboraviti da je reaktivna otpornost kondenzatora od svega na primer 1nF na 10MHz svega oko 16 oma!
100pF će imati oko 160 oma, ali ako mu se na putu nađe zgodna induktivnost od na primer svega oko 2,5uH, formiraće se serijsko oscilatorno kolo na oko 10MHz, gde se reaktivni otpori oba elementa poništavaju i preostanu samo mali termogeni otpori. Na rezonantnoj frekvenciji kroz takvo kolo može poteći nekoliko desetina ampera pri tpičnim naponima napajanja veoma brzog pojačala, i izazvati veoma primetne razlike napona na "štangli" od mase. Naravno, eto nam nove i vrlo neželjene pozitivne povratne sprege i simpatičnog oscilatora potpuno nove konstrukcije koja se može i patentirati :-)
Najbolji način prevencije je strogo vođenje računa o fizičkoj građi veoma brzog pojačala. Treba ga tretirati kao predajnik ili linearac, već u samom startu gradnje.
Nekada nije bilo tih problema jer su korišćeni "lenji" tranzistori i "lenje" topologije, dok sada već pola pojačavača može raditi kao predajnik na dugom ili srednjem talasu.
Kako rešavati problem ukoliko smo sigurni da postoje parazitne HF oscilacije?
Najprostiji način je da se izoluju hladnjaci, potom uzemlje kroz otpornik od par oma (tako se umetne serijska otpornost koja umanjuje Q, a hladnjakje ipak uzemljen i ne smeta ulazima).
Međutim kada je to neizvodljivo, onda se može pokušati sa premestanjem centralnog zvezdišta mase upravo na hladnjak, i to birati mesto gde ga zašrafiti.
Ukoliko i to ne ide, onda ostaje da se izvrši kompenzacija pojačavača upravo na učestanosti na kojoj je sklon oscilovanju, i to je najlakše uraditi na VAS stepenu gde je najveće pojačanje. Problem može rešiti kalemče otpornik i kondenzator, ponekad i strogo neinduktivni još jedan "lakši" Zobel smešten na različito mesto, tj. da se masa tog drugog Zobel od nekoliko oma i nekoliko stotina pF veže na neku drugu tačku mase, zavisno od građe naprave (najpametnije je eksperimentalno, jer je nemoguće sve nijanse događaja predvideti).
Pozdrav prijatelju HMAP
Nekada se ta osobina materijala nazivala dielektričnom konstantom,a kasnije kada je utvrđeno da je mnogo složenija osobina u pitanju, ta se osobina zove permitivnost.
Permitivnost, kao jedna od osobina nekog izolacionog materijala, kazuje koliko će puta biti uvećan kapacitet nekog (ma na koji način formiranog) kondenzatora, kada je dielektrik taj materijal, u odnosu na istu figuru gde je dielektrik vakuum ili približno vazduh (vakuum=1, vazduh=1.0006).
Kada neki materijal ima na primer permitivnost u nekim uslovima =3 to znači da će trostruko uvećati kapacitivnost neke figure ako se koristi kao dielektrik, pri tim uslovima (frekvencija, vlažnost, temperatura, napon, bla bla).
Kao što rekoh, u novije vreme je utvrđeno da je permitivnost zavisna od dosta faktora, kao na primer: temperature, vlažnosti, frekvencije i td... Zato se odustalo od naziva dielektrična konstanta jer nije konstanta.
Evo ovde postoji neka nevelika lista materijala, i na sreću ima sva tri nama potrebna materijala na listi: poliamid (kapton traka), mica (liskun), silikon (silikonsko platno):
http://en.wikipedia.org/wiki/Relative_permittivity
Pretpostavićemo da nam je permitivnost termo paste uvek ista, i neka bude takva kakva jeste, jer moramo je mazati (mada sam ubeđen da se i kod nje značajno razlikuje od paste do paste, prema rastvaraču kog je proizvođač upotrebio), onda nam ostaje da uporedimo ostala tri materijala.
Dakle:
-poliamid (kapton traka) 3.4
-liskun, pošto je prirodni materijal varira od 3-6
-silikon 11.68
Ispada da će silikon veoma značajno uvećati kapacitivnost, odnosno čitavih 11.68 puta, što će reći najgori je po tom pitanju.
E sad, po pitanju termičke provodnosti rekao bih da je najbolji.
Zaključak je da kada nam je bitna minimalna parazitna kapacitivnost nekog neželjenog kondenzatora formiranog od komponentei rashladnog tela, onda je bolje birati liskun ili kapton traku.
Što se tiče termičke provodnosti, treba ispitati razliku između liskuna i kapton trake, takođe i izdržljivosti kapton trake u dužem periodu a na višim temperaturama, pa onda je upotrebiti umesto proverenog liskuna, ako položi test.
----------------------------
Emiter foloweri sa komplementarnim parom, kada su u izlazu, ukoliko je zadovoljen solidan decoupling napajanja, neće praviti problem jer "vrući" kraj su emiteri i baze, koji imaju minimalnu kapacitivnost prema hladnjaku, a interni kapaciteti prema kolektorima bivaju uzemljeni preko oba napajanja.
Takav problem se može pre očekivati od topologija gde su emiteri na napajanjima (stvarno ne znam kako je građena Sigma, ali pretpostavljam da su kolektori "vrući". Recite mi gde je šema i pogledaću link).
Najverovatnije je da se radi o tipičnom strujnom pojačavaču koji je veoma veoma brz, i uz malo nesrećnih okolnosti se formira induktivna petlja od hladnjaka, kutije i tih parazitnih kapaciteta, koji nisu naivni, posebno ako ima dosta izlaznih tranzistora, i dobili smo oscilator na srednjem ili kratkom talasu. Na sreću, pojačanje svih tranzistora veoma opadne pri tako visokim frekvencijama pa su amplitude male, inače bi pojačavač pregoreo.
No, prisustvo bilo kakvog neželjenog signala definitivno će narušiti koristan signal, tj. zvuk u našem slučaju.
Posebno napominjem da takav efekat lako može izazvati sama sonda osciloskopa, pogotovo na x 1, gde je značajna njena kapacitivnost, a masa može biti zakačena na nepoželjnom mestu!
Takođe se može pojaviti interakcija tog kapaciteta kroz Y kondenzator neuzemljenog osciloskopa!
Provera postojanja potencijalnih oscilacija, a pomoću osciloskopa, se vrši isključivo sondom x 10 (10-tak pF) i to na sam vrh sonde se namesti otpornik reda nekoliko desetina do nekoliko stotina oma, zavisno od impendanse mesta koje pipamo.
Taj će otpornik umanjiti Q faktor novostvorene figure i struja kroz tu figuru neće biti velika, pa je šansa za provociranje oscilacija minimalna. Što veći otpornik to bolje (stotine oma), mada se formira niskopropusni filter sa kapacitetom sonde. Signal je umanjen ali se ipak jasno vidi ako ima oscilacija.
Ne treba zaboraviti da je reaktivna otpornost kondenzatora od svega na primer 1nF na 10MHz svega oko 16 oma!
100pF će imati oko 160 oma, ali ako mu se na putu nađe zgodna induktivnost od na primer svega oko 2,5uH, formiraće se serijsko oscilatorno kolo na oko 10MHz, gde se reaktivni otpori oba elementa poništavaju i preostanu samo mali termogeni otpori. Na rezonantnoj frekvenciji kroz takvo kolo može poteći nekoliko desetina ampera pri tpičnim naponima napajanja veoma brzog pojačala, i izazvati veoma primetne razlike napona na "štangli" od mase. Naravno, eto nam nove i vrlo neželjene pozitivne povratne sprege i simpatičnog oscilatora potpuno nove konstrukcije koja se može i patentirati :-)
Najbolji način prevencije je strogo vođenje računa o fizičkoj građi veoma brzog pojačala. Treba ga tretirati kao predajnik ili linearac, već u samom startu gradnje.
Nekada nije bilo tih problema jer su korišćeni "lenji" tranzistori i "lenje" topologije, dok sada već pola pojačavača može raditi kao predajnik na dugom ili srednjem talasu.
Kako rešavati problem ukoliko smo sigurni da postoje parazitne HF oscilacije?
Najprostiji način je da se izoluju hladnjaci, potom uzemlje kroz otpornik od par oma (tako se umetne serijska otpornost koja umanjuje Q, a hladnjakje ipak uzemljen i ne smeta ulazima).
Međutim kada je to neizvodljivo, onda se može pokušati sa premestanjem centralnog zvezdišta mase upravo na hladnjak, i to birati mesto gde ga zašrafiti.
Ukoliko i to ne ide, onda ostaje da se izvrši kompenzacija pojačavača upravo na učestanosti na kojoj je sklon oscilovanju, i to je najlakše uraditi na VAS stepenu gde je najveće pojačanje. Problem može rešiti kalemče otpornik i kondenzator, ponekad i strogo neinduktivni još jedan "lakši" Zobel smešten na različito mesto, tj. da se masa tog drugog Zobel od nekoliko oma i nekoliko stotina pF veže na neku drugu tačku mase, zavisno od građe naprave (najpametnije je eksperimentalno, jer je nemoguće sve nijanse događaja predvideti).
Pozdrav prijatelju HMAP
