Sve i svašta

[acivoj]

Prva asocijacija na nešto čemu se u toku rada menja/doliva voda oduvek mi je:

[Macola]

Verujem da ne bi bilo preterano teško dimenzionisati malenu dovodnu diznicu, koja bi u isparivać(naš hladnjak) pri nekom potpritisku dovodila poznatu količinu vode .

---

Neka vakuum pumpa koja može raditi sa medijumom na 70-tak stepeni, litar vode po kilovatu na čas i vozi Miško :-).

Para napolje za efekte na bini, a inače prosečan koncert traje svega sat ipo :-)

[Braca]

@Macola:
Maki, može to da se napravi kako predlažeš. Povećanje zapremine nije odlučujuće za podpritisak pošto njega obezbedjuje vakuum pumpa. Glavna stvar je obezbediti površinu za isparavanje i dobru raspodelu vode po njoj.

Medjutim, nema jednostavnije i jeftinije sprave od toplotne cevi, pogotovo otkad su Kinezi krenuli da ih prave (v. link):

http://www.ebay.ch/itm/SilenX-EFZ-80HA3-...2593a553a4

Pozdrav

Zaboravih: Bilo je pitanje o uticaju pritiska odn. temperature isparavanja na entalpiju isparavanja. Što je niža temperature isparavanja, tim je veća entalpija isparavanja, tj. kapacitet rashladjivanja sprave bazirane na ovom principu.

[Macola]

Ma naravno Braco, ovo kinesko je stvarno džabaka.

Malo sam razgazio temu hlađenja vodom sa česme ,na komplikovaqniju varijantu isparavanjem, znajući da je teško ostvariti dobro pokrivanje površine isparivača.

Međutim, ostaje veoma interesantna upotreba vode iz česme za snabdevanje manjeg aluminijumskog bloka na koji možemo kačiti razne stvari u cilju testova većih snaga, gde možemo imati male gabarite toga i izuzetnu rashladnu moć.

Obično merenja i testovi na uređajima ne traju dugo pa se i malo vode potroši. Pa za pranje ruku se već potroši koji litar.

Za indukcionu peć od 10KW mi je trebalo svega nekoliko litara za čitav sat merenja i podešavanja.
Vrlo korisna stvar kod velikih snaga

Prva korist je što je malih gabarita, a druga što ne zagreva prostoriju u kojoj radimo.
Uštede se veliki komadi aluminijuma sa rebrima i silni ventilatori. Osim toga se pomoću delta t na poznatoj količini vode može doći do veoma dobrog zaključka o unetoj snazi u hladnjak ili o gubicima naprave.

Pozdrav

[mikikg]

Ok, ajd onda malo da smanjimo te gubitke da ne mora bas tako drasticno hladjenje
Evo jedna nova tema oko sinhronih ispravljaca:
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=597&pid=27147#pid27147

[Ubledeli]

ajd ovde da pitam
sta bi sa onim LLC najavljivanim SMPS-om

[Braca]

@Macola:

Ponovo mi je nešto bilo iskrslo, tako da tek sad imam vremena da ovu temu malo detaljnije opišem sa termodinamičke tačke gledišta.

U poredjenju sa toplotnom cevi, tvoje rešenje sa podpritiskom i izbacivanjem pare je efikasnije jer ima samo jednu razmenu toplote - onu na hladnjaku pojačala. Usko grlo toplotne cevi je vazdušna strana, jer se tu mora upotrebiti ili kondenzator velike spoljašnje površine, ili prinudna cirkulacija vazduha (ventilator). Kao analogija ovde može da posluži hladjenje motora u vozilu: površina hladnjaka je znatno veća od zbira svih površina motora u kontajktu s vodom, a pri radu motora u mestu nužan je ventilator.

Toplotna cev je atraktivnija zbog niske cene (ako se može upotrebiti neki standardni proizvod) i jednostavnosti konstrukcije.

Zajedničko kod oba rešenja je da rade na delimičnom vakuumu, čime se istovremeno postižu dva korisna efekta: smanjenje temperature isparavanja i povećanje količine odvedene toplote po kg medijuma.

Što se, pak, hladenja vodom tiče pri testiranju, tu nema dileme - nema boljeg rešenja u odnosu na uloženi trud i materijal. Pored toga, korišćenje vazduha, odn. gasova uopšte, u kalorimetrijske svrhe je skopčano i sa ozbiljnim mernim poteškoćama. Malo ljudi zna da je merenje statičke temperature u strujećim gasovima jedan od većih problema merne tehnike uopšte, pa je tačnost takvih kalorimetara u odnosu na one sa vodom uvek niža.

Pozdrav

[Macola]

ajd ovde da pitam
sta bi sa onim LLC najavljivanim SMPS-om

Jedan sih od retkih koji je imao prilike da me poseti tamo gde sam uglavnom, na terenu.

Na žalost, u poslednje vreme idem bukvalno sa jednog puta na drugi, nemam pauzu.

Da bih okončao taj LLC treba mi bar jedan efrektivni radni dan, ali ceo, a nikako da dođem do njega...

P.S:

Kada sam pisao posledni post tada sam legao da spavam posle neprespavane noći. Evo za pola sata opet idem na put.
Saberi-oduzmi, biće ti jasnije...

[BeliNinja]

Ma kakav LLC pravimo trofazni ispravljac za BatoMM

[Ubledeli]

samo polako i opusteno
meni je jedino vazno da se od toga nije odustalo
i treba da ti bude zadnja rupa na svirali jer nemas bas neke koristi od njega

[HomeMadeAudioProject]

@Macola:

Ponovo mi je nešto bilo iskrslo, tako da tek sad imam vremena da ovu temu malo detaljnije opišem sa termodinamičke tačke gledišta.

U poredjenju sa toplotnom cevi, tvoje rešenje sa podpritiskom i izbacivanjem pare je efikasnije jer ima samo jednu razmenu toplote - onu na hladnjaku pojačala. Usko grlo toplotne cevi je vazdušna strana, jer se tu mora upotrebiti ili kondenzator velike spoljašnje površine, ili prinudna cirkulacija vazduha (ventilator). Kao analogija ovde može da posluži hladjenje motora u vozilu: površina hladnjaka je znatno veća od zbira svih površina motora u kontajktu s vodom, a pri radu motora u mestu nužan je ventilator.

Toplotna cev je atraktivnija zbog niske cene (ako se može upotrebiti neki standardni proizvod) i jednostavnosti konstrukcije.

Zajedničko kod oba rešenja je da rade na delimičnom vakuumu, čime se istovremeno postižu dva korisna efekta: smanjenje temperature isparavanja i povećanje količine odvedene toplote po kg medijuma.

Što se, pak, hladenja vodom tiče pri testiranju, tu nema dileme - nema boljeg rešenja u odnosu na uloženi trud i materijal. Pored toga, korišćenje vazduha, odn. gasova uopšte, u kalorimetrijske svrhe je skopčano i sa ozbiljnim mernim poteškoćama. Malo ljudi zna da je merenje statičke temperature u strujećim gasovima jedan od većih problema merne tehnike uopšte, pa je tačnost takvih kalorimetara u odnosu na one sa vodom uvek niža.

Pozdrav

ako voda u sistemu podpritiska (djelimičnog vakuuma) vri recimo na 50°C da li onda na toj temperaturi i isparava? ako da,onda je ovakav sistem moguć:

pretpostavka je da je podpritisak takav da voda vri i isparava na 50°C. voda se u al-bloku zagrijava do te temperature i kreće da isparava. svaka para ide gore pa bi tako i ova trebala a preko cijevi bi se odvela do rebrastog hladnjaka gdje bi je hladio prislni protok vazduha. kako se hladi tako joj gustina raste pa se ponovo pretvara u teže kaplice vode koja opet po gravitaciji teži na dole i skuplja se na dnu al-bloka gdje je opet grije tranzistor kojeg hladimo i time se zatvara krug. zapravo bi samo iskopirali tok vode u prirodi,ali u dosta manjem ali takođe zatvorenom sistemu,i koristili identične prirodne sile i zakone.

iz nekog razloga sam siguran da ovo moje razmišljanje ima rupetinu veličine Teksas države,sad samo očekujem da mi se na to i ukaže...

[Braca]

@11277:

Razmišljaš korektno i ovo tvoje može da radi. U suštini, to predstavlja jedan tzv. termosifonski sistem, odn. neku vrstu toplotne cevi. Sistem je svuda pod približno istim pritiskom, ali zbog razlike u nivou izmedju isparivača i kondenzatora tečna voda će se vraćati u isparivač.

Inače, za temperaturu ključanja od 50°C u prostoru mora da vlada pritisak od 0,1235 bar.

Pozdrav

[HomeMadeAudioProject]

smislio sam mjesto rupi veličine Teksasa: kako održati u zatvorenom sistemu podpritisak kas isparavanjem voda značajno mijenja zapreminu... Aco sjedi - Jedan!
-
to bi ipak realno moglo raditi samo pod normalnim pritiskom i sa dodatnim dilatacionim sudom,pitanje je samo brzine protoka i veličine sistema,da li bi to uopšte bilo praktično.

[Leonardo]

Šta biva ako se u zatvorenom sistemu umesto vode koristi drugi fluid, na primer alkohol?

[Braca]

smislio sam mjesto rupi veličine Teksasa: kako održati u zatvorenom sistemu podpritisak kas isparavanjem voda značajno mijenja zapreminu... Aco sjedi - Jedan!
-
to bi ipak realno moglo raditi samo pod normalnim pritiskom i sa dodatnim dilatacionim sudom,pitanje je samo brzine protoka i veličine sistema,da li bi to uopšte bilo praktično.

Aco, ipak nije za jedinicu. Pritisak (i temperatura) u sistemu će se menjati u skladu sa proporcijom tečne i gasne (parne) faze, odn. sa toplotnim opterećenjem. Postoji i razlika u gustini i nivou izmedju parnog i tečnog trakta koja, u principu, obezbedjuje cirkulaciju. Ono što bi mu trebalo je jedan nepovratni ventil u vodenom traktu (kao Teslin koji bi obezbedio dodatni otpor u smeru od isparivača prema kondenzatoru i time garantovao cirkulaciju fluida u smeru kazaljke na satu.

Medjutim, nema dileme: toplotne cevi, koje rade na ovom principu, nemaju nikakve dodatne delove, osim fitilja koji kanališe protok tečnosti od kondenzatora prema isparivaču. Toplotne cevi rade u svakom položaju i veoma su efikasne.

Pozdrav

---

Šta biva ako se u zatvorenom sistemu umesto vode koristi drugi fluid, na primer alkohol?

Leo, sa alkoholom se dobija niža temperatura isparavanja pri višem pritisku u sistemu. Za primenu u toplotnim cevima je ispitano dosta fluida i konkretan fluid se bira u zavisnosti od temperature objekta koji se hladi, uslova u okolini itd.

[mikikg]

A ako moze jedno zamiljivo "sve i svasta" pitanje kada ste kod "pritiska" i objasnjenje za laika poput mene, u cemu je caka i kako to funkcionise sa onim "sumanutim" pritiscima u motoru poput RD-180?

[Braca]

A ako moze jedno zamiljivo "sve i svasta" pitanje kada ste kod "pritiska", ako moze jedno objasnjenje za laika poput mene, u cemu je caka i kako to funkcionise sa onim "sumanutim" pritiscima u motoru poput RD-180?

Visok pritisak u RD-180 se obezbedjuje turbo pumpama za gorivo i oksidant. Kroz pretkomoru prolazi svo gorivo i deo oksidanta, tako da u njoj sagori samo deo goriva, čime se obezbedjuje energija za pogon turbo pumpi. Inače, u pretkomori vlada nešto viši pritisak od glavne komore za sagorevanje jer se tako obezbedjuje protok goriva u glavni gorionik.

U suštini, sve je rešeno tim visokim pritiskom u pretkomori. U glavnom gorioniku se samo ostvaruje visoka temperatura gasova za narednu ekspanziju u mlazniku. Pre ubrizgavanja u pretkomoru i glavni gorionik, gorivo teče oko mlaznika, postižući dva pozitivna efekta: hladjenje mlaznika i zagrevanje goriva.

Genijalan motor, ali zahtevan u smislu komponenata (korozija) i automatike.

[HomeMadeAudioProject]

he he ova tema uz par ljudi (sad konkretno Braca) sve više liči na "1000 zašto 1000 zato",ili za starije generacije "Od pešaka do rakete" I i II

[acivoj]

Meni su švapski motori zabavniji, a može ga uraditi svaki limar .

[Macola]

:-) Zanimljiva naprava koja pravi tako strašnu buku da se to teško zamišlja dok se ne čuje uživo...

Evo malo "domaće" literature o tome:

http://www.pulse-jets.com/valveless/