Potrebna donacija za malog lampaša :-)

[samuki]

Nesjecam se vise , mozda je bila i Iskra grijala je kao sporet i imala veliki zvucnik , kad je na dobroj stanici Oko bi se skupilo , Poz Macola

[Macola]

Cevna pojačala se mogu napraviti i neuporedivo bolje.

Izlazni trafo je jedina "koska". Zahteva što tanje limove, najbollje od hipersila, sa visokim Bsat.
Veoma jakom globalnom NFB se to može dovesti do blizu rada tranzistorskih pojačavača (što se preciznosti tiče) a da ipak ostane ono umiljato od lampaša...

Ono gde veliki broj konstruktora (verovatno potpuno namerno iz ekonomskih razloga) greši, je upotreba izlaznih cevi sa visokom impendansom.
To su najčešće veoma raritetne triode ili pentode vezane kao triode iz 30-tih godina 20-tog veka.

Jedina prednost takvih cevi da se opasno skupo prodaju, ali zato sasvim prosečno sviraju.

Kod velikih izlaznih impendansi je neophodan ogroman broj navoja u primaru, što ima vrlo velike distribuirane parazitne kapacitete, a to ograničava gornji opseg i što je još gore, strahovito "zavrće" fazni stav na oba kraja opsega. To svira jednom rečju "zamazano".

Paralelovnjem niskoimpendansnih cevi, dobija se potreba za malim brojem navoja u primaru, gde se sa većim jezgrom od potrebnog lako izvodi "krstasto" motanje, još ako je 2C ili 4C jezgro od nekog vojnog uređaja (hipersil sa tankim limovima od 0,1mm, koji je radio na 400Hz), to stvarno može izuzetno dobro svirati.

Npr. mnogi ne znaju da PL84 ima izlaznu impendansu od svega 2K (za razliku od EL84 koja ima 5K2)!

To je impendansa koju imaju EL34 ili 6L6, EL39, mnogo veće i snažnije cevi.

Sa 4 PL84 paralelno se dobija prelepih 16W po kanalu u SE A-class izvedbi, gde trafo ima primar od svega 500 ohm.
To stvarno izuzetno lepo radi.

Sa velikim 4C jezgrima od hipersila, to je imalo moćan bas i sjajne visoke, i odličnu prostornu sliku, jer je primar motan krstasto. Prosto čovek da ne poveruje da je lampaš u pitanju.
Jeste da se čovek razbije motajući primar (mora ručno), ali rezultat opravdava muku.

Dobar kandidat za odlično SE pojačalo od oko 25-30W je cev PL519/EL519, koja ima nisku izlaznu impendansu (nešto oko 600 ohm).
Bez obzira što je u pitanju cev za switching namene, u sadašnjoj eri izuzetnih op-amps, hibridnim spojem je moguće tu cev linearizovati do te mere da da bude linearnija od najlinearnije cevi na svetu.
U "sirovom" obliku najlinearnije cevi imaju linearnost sa greškom od par posto čitavih.
Linearizacijom uz pomoć dobrog op-amp to se može doterati iza treće decimale posle zapete.

Primena op-amp proširuje mogućnst na: autobias, merenje istrošenosti cevi, soft start itd itd...

Inače, čuvena cev KT90, koju je razvila Ei Niš industrija, a koja se po svetu proslavila kvalitetom zvuka, je u stvari modifikacija cevi EL519, tj. KT90 je izrađena na bazi EL519.

Cevi su neuporedivo brže od standardnih poluprovodnika uporedivih snaga, i prosto je šteta što imaju visoku izlaznu impendansu pa moraju koristiti izlazni trafo...
Na primer malena EL84 kao od šale radi kao predajna cev za 144MHz, a EL519 sa lakoćom dohvata >30MHz.

Da su nastavili sa razvojem viskoomskih (800 ohm) zvučnika, sada bi audio svet još uvek bio preplavljen cevnim pojačavačima, bez obzira na neekonomičnost u potrošnji struje...

Pozz

Da imam nešto više vremena, uživao bih da sebi sklopim sistem od lampaša koji bi direktno drajvovao srednjetonske i visokotonske elektrostatičke ribone, a bas bih vukao BJT ili IC pojačavačem i naravno dinamičkim zvučnicima, sve to sa aktivnom skretnicom.

Ko zna, možda nekad taj san i ispunim? :-)

[Marshall]

Sa 800R zvucnik podrazumeva se da ne treba izlazni trafo za SE . i to je nesto fantasticno .. pre nekoliko nedelja radio sam SE sa PCL86, Anodni napon 360V katodni otpornik 330R i ostao sam podzinut ( koristio sam plus trafo za grejanje jer za nju je potrebno 13V ).. odlicno je sve to prosviralo ,, dal sa ili bez povratne jednostavno stabilna i dobra konstrukcija .. koristio sam tesla mrezni koji je predvidjen za AZ1 i je sa simetrican napon ali ja sam koristio jednu polovinu namotaja u sek i sa grecom napon je dosao negde na 360V, moze i sve namotaje da se koriste preko greca iz trafoa ali tad je napon 600V, odlicno za SE sa PL504..semu od ovo pojacalo sa PCL86 dobio sam od jednog prijatelja jer ja ne kupujem onaj nas "famozni" casopis, i zbog to nisam hteo na ovim nasim forumima da ovjavljujem seme ..P.S izlazni iz nekog Iskrino radio. Objektivno gledano SE sa PCL86 bolje svira nego Push - Pull sa EL84 , imam i takvo i uporedjivao sam..

Evo semicu kolko da se zna informativno

[Macola]

Nekada davno su neki modeli lampaških televizora imali jedan veoma interesantan kaskodni audio pojačavač bez transformatora (Ei Niš, šasija E4).

Dole je bila pentoda od PCL86, a gore PL84. Zvučnik je bio 800 oma. To je imalo prelep, topao zvuk.

Taj pojačavač je bio veoma dobro iskorišćen. Kroz isti amp je pojačavana i međufrekvencija za ton od 5,5Mhz.
To je bilo baš zanimljivo rešeje... Ko ima šemu neka pogleda. Lik koji je to smislio (Philipsov konstruktor) je stvarno bio veoma dovitljiv. Samo rešenje je jedan od bisera tog vremena.

(bilo bi lepo da neko sa foruma, ako ima šemu E4 postavi istu u edukativne svrhe, a ja ću se potruditi da rastumsačim tu genijalnu kaskodu)
-----------------------
Zvučnici od 800 oma su problematični za motanje jer imaju mnogo navoja veoma tanke žice.
Osim toga imaju i značajan induktivitet koji umanjuje brzinu narastanja struje u namotaju, samim tim i visoke tonove.
Suštinski problem je kvadratno narastanje induktiviteta sa brojem navoja.

Zato su visokoomski zvučnici "izgubili trku".

Pozz

[Marshall]

Mislim da je ova ta sema

PHILIPS I20T603 UDINE SPECIAL ovo je orginalni naslov ovog TV-a, a mislim da su Ei "pozajmljivali" dosta philipsove seme ..

[Macola]

He he, legendo. Baš ta.

To je taj genijalan spoj.
------------------------
Dekodovan NF signal se dovodi na potenciometar i pojačava triodnim delom PCL86 (cev V1).
Povratna veza za audio signal je pokupljena "strujno" sa R147 i vraćena na donji kraj potenciometra.
E sada ćemo na ono zanimljivo... Primetićete da se u prvu rešetku pentodnog dela cevi V1 ECL86, kroz C25 od 10 pF, ubrizgava signal međufrekvencije od 5,5MHz.
Katoda pentode ECL86 je dikaplovana sa 4n7 ka masi. Dva razloga su za to: prvo, signal od 5,5MHz se neće pojaviti na liniji NF povratne veze, drugo, pentoda će imati maksimalno pojačanje za 5,5MHz.
Dakle, kroz pentodu ECL86 se pojačavaju i audio signal, kao i VF signal od 5,5MHz, sa različitim pojačanjem :-), i oba će se "umiksovana" pojaviti na anodi petode ECL86.
To što su 5,5MHz i audio signal pomešani, ni malo ne smeta, jer je 5,5MHz totalno van audio opsega, ujedno signal od 5,5 MHz ima i veoma malenu amplitudu.

Gornja cev PL84 (V2) takođe ima višestruku ulogu:
-sa aspekta pentode iz ECL86 za audio signal je ona strujni izvor i anodno opterećenje,
-sa aspekta zvučnika katodni folower,
-a sa aspekta MF signala od 5,5MHz pojačavač sa značajnim pojačanjem.

MF od 5,5Mhz ulazi u prvu rešetku PL84 (V2) kroz R140 i pošto je katoda PL84 dikaplovana sa malenim C27 (koji uopšte ne afektuje audio signal), PL84 ima veliko pojačanje za 5,5MHz, dok za audio ima jedinično pojačanje.
Sada se mora preći na levi deo šeme, gde odlazi anoda PL84. Da vidimo šta ona traži tamo? :-)
Anoda V2 (PL84) se napaja kroz oscilatorno kolo od C31 i S1. To oscilatorno kolo ima samo nekoliko navoja na kalemu, i za audio signal predstavlja kratak spoj.
Za 5,5MHz već predstavlja dovoljno veliku impendansu, pa se signal od 5,5MHz, veoma pojačan kaskodom pentode ECL86 i PL84, transformatorskom vezom prenosi ka S2, potom vodi u limiter i pojačavač sa tranzistorom TS3, odatle ide na FM detektor.

Detektor to dekoduje u audio signal i... ponovo smo na onom potenciometru sa početka priče, molim lepo :-).

Osim ovog genijalnog načina za dvostruko iskorišćavanje dve cevi, imamo još koji biser...

Druga rešetka PL84 se napaja direktno kroz zvučnik od 800 oma. Struja druge rešetke je mala pa neće unositi značajan DC bias zvučnika.
Uostalom, ne bi me čudilo da taj zvučnik nije bio "predbiasovan" u suprotnom smeru, samim mehaničkim vešajem namotaja. Obzirom da su to sjajni Philipsovi inženjeri smišljali, ne bi me čudilo...
U vreme kada je to postojalo, nisam bio dovoljno iskusan da zapazim takav detalj, a sada bih ga zapazio sa sekundu.

Audio signal ka zvučniku (izlaz) biva prenešen kroz C26 od 8uF, sa katode PL84, tačnije sa spoja R143 i R144.
R143 je praktično katodni otpor za VF od 5,5MHz, ujedno formira niskopropusni filter kroz C26 sa C158 i čisti ostatke tih 5,5MHz ka zvučniku.
Zbir R143 i R144 određuje radnu tačku cevi, tj. njenu struju.

Katodni folower sa PL84 (koja je inače, u svakom smislu, niskoimpendansna cev) ima tih željenih 800 oma kao i zvučnik.

Taj C26 takođe ima dvojaku ulogu: predstavlja izlazni elko za audio pojačavač i kroz njega se snabdeva zvučnik, takođe predstavlja boostrap kondenzator za drugu rešetku PL84, održavajući joj napon konstantnim u odnosu na katodu iste cevi.
Tako PL84 ima stabilan bias druge rešetke bez obzira što joj katoda "skače" gore-dole u ritmu audio signala. Osim toga, kroz zvučnik je taj 8uF uvek polarizovan (pošto je elko).
Paralelno zvučniku je mali kondenzator C158, koji kratkospaja ostatke od 5,5MHz, dikapluje drugu rešetku od MF obezbeđujući puno pojačanje cevi za 5,5MHz i srečava da 5,5Mhz prođe kroz zvučnik, dodatno povećava stabilnost NF sekcije pojačavača.

Otpornik ka kućištu zvučnika (čak i on ima važnu ulogu :-) štiti njegov namotaj od potencijalnog elektrostatičkog proboja (pošto je katodna cev sa 15KV blizu), dovodeći kućište na sličan potencijal sa namotajem.

Ima tu još detalja oko "loudnes" funkcije na izvodu potenciometra, kao i dvostrepenog izbora boje tona sa prekidačem SM3, ali sam već umoran, a ovo je dovoljno za shvatanje suštine ovog ingeniozno konstruisanog, dualnog VF/NF pojačavača.

Tako to radilo i stvarno je imalo perfektan zvuk.

Tako se nekada i razmišljalo, sa mozgom na "punom gasu" jer su komponente bile veoma skupe.

Danas su sve to "lego kockice"...

Ovo je divan primer obuke oko načina razmišljanja.
Shvatanjem ovog sklopa povećavate svoje kreativne potencijale.
Treba izučavati stare šeme.
Mnogo toga je već odavno rečeno, mnogo toga se već zaboravlja.
Reći ćete: "što će meni ovo kada se više ne koristi".
Tačno je.
Ovaj spoj se više ne koristi, ali način razmišljanja je bezvremen.
Uvek se može translirati na nešto drugo što i ne liči na ovaj spoj.

Takvi spojevi uvek pomere oblast krupnim skokom napred.
Na primer, takav se žestok skok dogodio kada je neko izmislio diferencijalni pojačavač i slično tome.
Danas je diferencijalni pojačavač osnovna gradivna "cigla" za bilo koji iole ozbiljniji pojačavač, od diskretnih pa do integrisanih.

Pozz

[Macola]

@Gosha

Gošo,

Stigle su lampe.

Obe su nove i rade punim sjajem (konačno jedan par koji radi), ali naravno da mene uobičajeno neće sreća .

Jedna je EM80 a druga je EM81 :-).

Na njima nema oznaka jer verovatno nisu ni odštampane.

Bez obzira na nepostojanje oznaka, ja ih poznajem po građi unutra.

EM80 ima dve šipčice levo i desno od katode, i ona širi osvetljenu zonu od uske trake ka široj, sa povećanjem negativnog napona na gejtu.

EM81 ima jednu šipčicu ispred katode, i ona ima praktično invertovan prikaz u odnosu na EM80, tj. skuplja osvetljenu zonu od široke ka uskoj, sa povećanjem negativnog napona gejta.

Obe cevi su električno kompatibilne i isti im je raspored priključaka, a jedino ih razlikuje način prikaza i svaki je lep na svoj način.

Kada su bez oznaka, jedini način da se razlikuju je fizička građa pomoćne anode ili da se uključe pa se onda i vidi kako rade.

Evo fotke gde sam uslikao tvoje lampe i potrudio se da se vide šipčice pomoćne anode i napisao na fotki gde su, takođe i oznake cevi.
Te šipčice se jasno vide i kada cev nije uključena.
Jbg, dosta sitno sam napisao pa treba zumirati fotku.

Tako će ti ljudi koji imaju njih na lageru umeti da ih razlikuju (pošalješ im fotku).

Sad jedino preostaje da od tih ljudi naručimo još jedan takav asimetričan par, tj. jednu EM80 i jednu EM81, i tako kompletiramo jedan par jedne vrste i jedan par druge vrste.

Pošto su obe cevi koje si mi poslao u perfektnom stanju, ako je moguće, naruči opet od tih ljudi jednu EM80 i jednu EM81 (mogu videti na fotki kako da ih razlikuju).

Nema nikavih problema oko cene, samo mi na mail pošalji cifru.
(nemoj ništa ti kompenzovati, dovoljno lepih stvari si mi poklonio na susretu u Kg)

U principu sam više zainteresovan za EM80, pošto mi više odgovara zbog dosta malih izlaznih napona na mom pojačalu (ovoj drugoj treba nešto jači signal), a što se tiče EM81, ako mi stigne još jedna onda taj par EM81 mogu nekom pokloniti (ko hoće da pravi VU indikatore sa njom), ili ako to tim ljudima više odgovara, onda im vratiti ovu jednu EM81, a oni da mi pošalju jednu EM80.
Kako god njima odgovara...

Veoma sam zahvalan što si uspeo pronaći nove cevi.

Inače, evo kako radi EM81, i kako se njena "invertovana" slika razlikuje od EM80:

http://www.youtube.com/watch?v=hI196zWQjb4

Svaka je lepa na svoj način.

Pozz

[Gosha]

Eto ti ga sad. Bas se nema srece sa tim lampama.
Zao mi je sto je doslo do takve greske ali ja na to stvarno nisam mogao nikako da uticem.
Ja sam samo ugovorio telefonom, "mali" Aca je preuzeo i poslao Mikiju, lampe nisam ni video a i da jesam ne verujem da bih uocio razliku.
Verujem da covek od koga seu nabavljene lampe nije to namerno uradio, verovatno je i on pogresio.
Kontaktiracu ga i videti kako da resimo ovaj problem.
Nadam se da ce napokon tvoj mali lampas progledati i to jednako na obadva oka.

Poz.

[azecevic]

Steta. Ja sam ih preuzeo ali nije mi bilo ni na kraj pameti da mogu da budu razlicite. Sad se na slici jasno vidi razlika, siguran sam da je i prodavac prevideo. Ako se nadje neko resenje nije problem da opet odem i posaljem.

[Macola]

Ma nema veze drugari.
Ta razlika je na oko toliko sićušna da se mora baš pažljivo zagledati u unutrašnjost cevi.

Ubeđen sam da taj čovek koji ima ove cevi i nije znao koja je razlika.
To je nehotično siguran sam.

Postavio sam sličicu koja je će pomoći ljudima da uoče razliku kada su ovi tipovi cevi neobeleženi.

Još kao dečak sam popravljao preostale cevne uređaje, koji su još uvek bili u upotrebi (77-78. godina pa na dalje) i tada sam još naučio da razlikujem mnogo vrsta cevi koje imaju izbrisane oznake (po mehaničkoj konstrukciji i otporu-naponu grejanja).
Za divno čudo, mnogo toga mi je se vratilo u sećanje, mada sam bio ubeđen da sam sve to pozaboravljao.

Nema frke drugari. Sada je vanredno i stresno stanje u zemlji. Ne moramo nigde žuriti oko lampi. Ima prečih stvari...

Kada stignete i kada vam se pruži prilika, stojim otvoren za bilo koju opciju iz prethodnog posta, uz punu materijalnu nadoknadu naravno.

Bitno je da postoji neko kod nas ko ima na lageru NOS cevi.

Veliki pozdrav

[BeliNinja]

Nego, skinuo sam šemu od svog maleckog lampaša.

Nije mi bilo lako pošto sam ga pravio ovako:



Napakovao sam ga za jednu noć, pre par decenija..
Sastavio sam ga od onog što sam imao tada pri ruci, sutradan natrimovao da solidno svira, i to je to.

Evo šemice:



Komponente nisu kritične. Moj komad ima izlazne trafoe od starih radija, mrežni trafo takođe od starog radija. Čak trafoi nisu od istih modela radija i nešto se malo fizički razlikuju, no tu je jaka povratna veza sredila te malene razlike.

Neki od vas su čuli da to i ne svira tako loše, mada nismo imali odgovarajuće zvučnike za tu vrstu pojačala...
Ono što ga razlikuje od priličnog broja lampaša je da ima sasvim solidan i čvrst bas, sasvim solidne visoke, vrlo pristojnu prostornu sliku.
Sve je to zbog jake globalne NFB i trimovanja iste, samo to.
Zbog oporavka krajeva opsega i boljeg faznog stava, žrtvovana je čitava 1/5 moguće izlazne snage.

Veza je skoro klasična, osim Zobel na primaru (koji i nije uobičajen na tim trafoima od radija) i što ima "tvrdu" globalnu povratnu vezu sa HF kompenzacijom i dosta nisku ulaznu impendansu za lampaša (47K) jer sam ga pravio za CD plejer, i to je tada bio neki Kenwood koji je imao baš veliki izlazni nivo.
Posle me je mrzelo da ga otvaram i bilo šta menjam.

Stabilizatori su sa par Mosfet-a. U njemu je 2SK685, ali ne mora taj, može i neki IRF za bar 400V i bar par ampera. Uopšte nije kritično.

Ukoliko bi neko hteo da ga proba bez globalne NFB, dovoljno je samo da se ukloni R12. Tada će razviti svih 5W i imati mnogo veće pojačanje.
Naravno, zvučaće tada kao i svaki obični SE sa EL84 od 5W.
Onda kada sam ga napravio, bio sam stavio dupli prekidačić, kojim sam po želji ukidao globalnu NFB, radi demonstracije njene moći.

Naravno, svi do jednog koji su slušali taj eksperiment, a bilo ih je poprilično i to sa veoma različitim ukusima, složili su se na keca da globalna NFB izuzetno ispravlja stvari.
To je tada bio neki moj vid borbe oko fame sa "no feedback" A class SE pojačalima...

To je to.

Pozz

Svidja mi se, stabilisan napon 2. resetke. Samo mi nije jasno zasto jos i 680R na red sa 200V, zar ne bi trebao i taj napon da bude priblizan anodnom eventualno 10ak Volti manje?

Kako si dosao do onog Zobela, odokativno ili si merio? Moram da priznam da to jos nisam video, znam da treba staviti neki mali blok kondenzator za izuzetno visoke napone da pokupi spiceve i brljotine, ali Zobel nisam video. Verovatno je to neka fora iz HF tehnike

ECC82 jeste dobar izbor (mada kazu da ispod 10mA po sekciji nije ono sto moze da bude), ali sa NFB njeno pojacanje je dovedeno u pitanje pa mislim da bi tu mozda bolje legla ECC 83. Tu varijantu (83+84+trafo iz radija) sam cuo (kod Davinica) u verziji gitarskog ampa ali ima prilicno lep i mocan zvuk.

Cenim da to na osetljivijim zvucnicima moze opasno dobro da svira, zato sam i poceo da razmisljam o osetljivim FR zvucnicima sa spartanskom skretnicom na bass helperu.

Za moje lampasce sa EL 84 sam pripremio 6N6P. Prilicno je nahvaljena kao drajverica, ali ona trazi ozboljne struje (~20mA po sekciji) za dobar zvuk. Takodje, imam i izlazne trafoe namotane (bas za EL84) na Iskrinim dvostrukim C jezgrima ne velikog preseka i tu bi trebao da probam sa i bez NFB jer onako odokativno mi se cini da ce faliti basa (sto bi NFB mogla malo da popravi), ali o tom potom.

Ono sto ce biti sustinska razlika je da ce moje pojacalce imati direktno grejanu ispravljacicu sa L ulazom, dosta uF i prilicno gabaritniji mrezni trafo, ali cu i ja odraditi tvrdo stabilisano napajanje za 2. mrezicu sto je (po recima boraca sa visokim frekvencijama) mnogo bitnija stvar nego stabilisani anodni napon za izlaznu cev. Mada ce mi L ulaz odraditi prilicnu stabilizaciju anodnog napona.

Doci ce vreme za okrsaj, pa da vidimo cija majka crnu vunu prede
Mislim da ce morati onaj Mark Levinson da stupi u akciju tada

[Macola]

Ninja,

Mislim da je čisto bacanje resursa upotrebiti direktno grejanu ispravljačicu i kalem kao filter.
Bačenu snagu na toj sekciji možeš upotrebiti za stabilizaciju anodnog napona mosfetom, gde će ti bačena energija biti slična, a stabilizacija neuporedivo bolja.
Štaviše, sa mosfetom možeš lako napraviti odlaganje dolaska anodnih napona tek po zagrejanim cevima, gde im možeš veoma produžiti vek, osim toga i obezbediti start bez "TUP".
----------------
EL84 je brza cev i ima visoku ulaznu impendansu čak i za velike frekvencije. Kada pominjem ulaznu impendansu, najpre mislim na Milerov kapacitet, jer u A klasi je osim Rg1 to jedini "potrošač" pobude.
EL84 se može drajvovati bilo čim što ima izlaznu impendansu ispod 100K i sposobno je za par desetina pF kapacitivnog opterećenja.

Dalje, što se tiče G2, nema "pravila" da njen napon treba da bude za 10-tak V manji od anodnog. Pogledaj Philipsov data-sheet malo pažljivije i naći ćeš bez problema dijagram karakteristika sa Ua=250V i Ug2=210V (takođe možeš na tom dijagramu primetiti neke detalje oko Ug1 i linearnosti...).
-----------------------
Hvaljene i nehvaljene cevi su jedna neopevana "audiofilska" pričica i odnosi se uglavnom na naprave sa slabom NFB.

Upotrebiš jedan stepen više (zbog dobrog open loop pojačanja), napraviš umerene lokalne povratne veze i jednu jaku globalnu i svičerska cev (poput PL504 i sličnih) svira bolje od veoma "hvaljene".

Sviiranje "hvaljenih" cevi je sviranje k****!!!

Kada je linearizovana običnim katodnim otpornikom, bez kondenzatora preko, i najgora cev postaje ultralinearna.
Jedino što tad bude malo naponsko pojačanje pa ti treba stepen-dva više, a to se nekad iz ciketanskih razloga štedelo jer su cevi bile skupe (a i dodatna grejanja konzumiraju dosta snage, tj. troškovi su ukupno bitno veći).
A još kad "baciš" dodatnu cevku kao strujni izvor umesto anodnog otpornika :-)...

Odbacivanjem ispravljačice (za koju si već spreman sa investicijama) dobijaš prostor za stepen više (snaga, grejanje, podnožje, tj. sličan trošak) gde možeš primeniti jaku globalnu NFB i ispraviti "krive drine" u cevima i trafou.

Svirka zavisi od cevi samo kada su slabe povratne veze, a to apsolutno važi iza tranzistore, jedino što kod tranzistora MORAŠ imati uvek tvrđu povratnu vezu zbog temperaturne stabilizacije, inače ne bi radili ni 5 minuta pa se zato manje raspravlja o njihovom "ličnom karakteru" :-), dok si kod cevi veoma pošteđen te potrebe pa se možeš provući bez bitne povratne veze i osloniti na inicijalnu linearnost cevi, gde već "lični karakter" postaje vidljiv.
(Seti se koliko izlaznih cevi u nekim pojačavačima radi bez katodnog otpora i ima samo fiksni negativni prednapon G1. Ni jedan jedini tranzistor ne bi mogao raditi u tim uslovima zbog temperaturne zavisnosti koja je kod poluprovodnika katastrofalnih razmera. Dakle, sve tranzistorsko mora imati mnogo jači NFB inicijalno.)

Bitno je da shvatiš druže moj da slabija NFB veoma pospešuje prodaju raznih cevi i raznih izlaznih tranzistora, i da je prodavanje te priče prvenstveno u interesu proizvođača i trgovaca, gde se ne zna ko više priča prodaje sa "ekstra naučnim" opravdanjem (rade to i najčuvenija imena u tesnoj saradnji sa novinarima i proizvođačima-trgovcima, a zna se ko je žrtva).

Dakle, da me ti i ostali ne shvatite pogrešno, mogu vam hladno dokazati da će jedna digitalna CMOS invertujuća kapija (NAND, NOR, NOT) biti 500 puta linearnija od bilo kog BCxxx ili slično, ukoliko kapija ima NFB, a tranzistor nema.

Ne sviraju dobro komponente već koncepcija.
Komponente su važna stavka ali spadaju u recesivni deo ukupnog rezultata.
Recimo, poput poslednje sekunde na 100 metara.

Pošto znam da si mašinac, to ti je kao kod SUS motora: suštinu performansi sačinjava koncepcija glave motora sa svim pripadjućim elementima, a klipovi i radilica daleko manje, to imaju svi manje-više slično. Izbor materijala će pretežno odrediti vek motora, dok će na primer oblik komore i broj ventila imati mnogo dominantniju ulogu u izlaznim performansama motora.
(Nemoj me hvatati za reč pošto sam ovo dao samo kao plastični primer. Obojica znamo da je to složenije od ove jednostavne predstave.)
-----------------------------
Apsolutno najbolja koncepcija cevnih pojačavača koji imaju izlazni transformator, u bilo kojoj klasi, je koncepcija sa izlaznim trafoom priključenim na KATODU(E) izlazne(ih) cevi. i jakom globalnom NFB.
To obezbeđuje najnižu moguću impendansu primara izlaznog transformatora, najnižu moguću izlaznu impendansu čitavog pojačavača, najširi i najravniji propusni opseg čitavog pojačavača, najmanje fazne deformacije...
Avaj, takav koncept ima veoma zahtevan VAS sa baš velikim amplitudama za pobudu izlaznih cevi, zahteva više posebnih napona napajanja, nekoliko predstepena više i generalno je skuplji koncept od uobičajnog, osim toga manje energetski ekonomičan...

Eto još jedne pričice, koja u suštini nije namenjena samo tebi već je uopštena, i što kaže Lane Gutović: "ne znam da li će biti korisna, ali ne može da škodi".

Pozz

[Macola]

Ninja,

Zaboravih oko otpora na G2 od 680R.

To je prevencija protiv HF oscilacija izlazne cevi.
EL84 je vrlo brza cev i ako je namenjena za audio opseg. Lako dohvata čak i preko 150MHz.

Kod izlaznih cevi bilo kog tipa mogu nastati HF oscilacije (koje niti čuješ niti vidiš), a nastaju tako što se pojavi interakcija internih parazitnih kapaciteta (i ako su reda pF) sa rasipnim induktivitetima (pogotovo katodnih, eventualno anodnih) vodova, koji mogu formirati neki od sasvim uobičajenih modela UKT oscilatora, baziranih na tim kapacitetima.

Standardne preventivne mere su sledeće:
-otpornik reda 1K-10K na red sa G1, neposredno do cevi.
-otpornik reda stotina ohm na red sa G2, neposredno do cevi.
-kalem od par uH namotan preko otpornika od par desetina ohm, na red sa anodom cevi,neposredno do cevi.

Ponekad je dovoljna samo jedna od ovih mera, a ne može se pogrešiti ako se sve tri primene.

Posebno je kritično kada se paraleluje više cevi. Tada je takva preventiva apsolutno neophodna. Paralelovane cevi kao od šale mogu formirati veoma snažan push-pull UKT oscilator samo preko parazitnih kapaciteta, gde nekoliko cm anodnih vodova posluži kao solidan kalem.

Pozz

P.S.

Ima tu svakakvih mogućih pojava, da ne rastežem priču.
Na rad cevi se na primer može posredno uticati magnetskom modulacijom putanje elektronskog mlaza (kada ti je neki kalem sa snažnim promenljivim magnetskim poljem postavljen tako da magnetsko polje protiče kroz cev, na primer procep od izlaznog trafoa :-), visokojonizujućim česticama, mehaničkim vibracijama, itd itd...
No to je za neke druge priče...

One preventivne mere, o kojima sam iznad pisao, se sve do jedne svode na smanjenje Q faktora parazitnih oscilatornih kola.

[BeliNinja]

Uf sunce ti tvoje, svaki put moram pop pet puta da citam tvoje odgovore jer uvek nabacis toliko informacija da mi treba jos jedna glava da obradim sve

Sto se ispravljacice one nisu bile nikakva investicija a cekaju vec godinama svoj napon. Prigusnica se nasla sa sve mreznim trafoom i nekog nemackog lab uredjaja gde je napon na sekundaru sa srednjim izvodom veoma visok pa bi mi trebali elektroliti sa probojnim naponom 550+Vdc a ha na stanju imao nove elkoe 450Vdc pa je zivina ispravljacica i L odradilo ono sro se ocekuje od njih a to je obaranje napona na taman koliko i treba. Naravno, ru je i cevni relej koji ce osgositi HV napon za 60 sek. Da sam se opredelio za MOSFET reg morao bih da odvedem nekih 20-30W toplote sto nije malo slozices se.

Hvala za pojasnjenja oko suzbijanja oscilacija, dobro ce doci.

A ono sa trafoom u katodi tek sledi jer sam cuo ozbiljne pohvale za taj princip, ali mora se uzeti u obzir da to zahteva i malo srugacija napajanja itd od klasicnih veza sa trafoom u anodi. Ima tu onaj cirklotron PPP princip sa trafoom u anodi ali svaki kanal trazi dvostruko napajanje, a ni taj trafo nije naivan bez obzira na malu impedansu pimara. Ali kazu da ima neverevotan bass takvo pojacalo.