Diy duvaljka, jbc lemilica, led svetlo, mikroskop

[savan]

Nisam napomenuo da mi je VCC +5.13V i da je na istom tom VCC i raspberry pi 4, ne varira koliko vidim stabilno je na 5.13V

[savan]

Dali ima neke veze sto je AIN3 slobodan a kuplovan sa 3pF prema gnd? Da nije to problem? U dokumentu stoji kako se meri single ended i da se AIN3 koriosti kao common za thermocouple. Nigde ne pise u dokumentu da su AIN1, AIN2, AIN3 interno spojeni sa gnd.

[Braca]

AD8495 daje očekivanu vrednost, što znači da je problem kod ADS1115.

Serijski otpornik na ulazu u ADC u kombinaciji sa kondenzatorom prema masi predstavlja niskopropusni filter, ali mi je vrednost od 100k/3pF neobjašnjiva (koleno takvog filtera leži na oko 500kHz).
To što meriš veći napon iza otpornika ukazuje na problem - ti si merio DC voltmetrom, ali ako tu ima nekih parazitnih oscilacija, onda su nerealne vrednosti moguće.
Tu jedino pomaže osciloskop.

ADS1115 ima visokoimpedantni ulaz (PGA), za koji važi donji citat iz DS:

"Make sure to consider the typical value of the input impedance. Unless the input source has a low impedance,
the ADS111x input impedance may affect the measurement accuracy. For sources with high-output impedance,
buffering may be necessary. Active buffers introduce noise, and also introduce offset and gain errors. Consider
all of these factors in high-accuracy applications."

Otpornik od 100k na ulazu u ADC znači visoku impedansu izvora, odn. neminovne greške.

[mikikg]

Ne znam šta je uzrok ali je definitivno problem sa HW, taj napon od 118.9mV koji izadje sa AD8495 izgleda kao korektan ako je sobna temperatura u pitanju, to je ta vrednost koja treba, šta se desi posle otpornika stvarno ne mogu da bajam, ta vrednost mora da bude ista posle otpornika jer je to ono sto A/D treba da vidi, do njega mora da stigne 118.9mV referencirano prema GND, što ne stiže, rekoh već taksativno, samo mogu da dodam na spisak "pogrešna SW konfiguracija za A/D".

Spomenuo sam već da je AD8495 ozbiljan IC i da ima neke specifične funkcije i tu je taj SENSE pin koji kod tebe NIJE ISKORŠĆEN na pravi način tj nema nikakvu ulogu u ovoj tvojoj šemi jer je spojen direktno sa izlazom.
On služi upravo da kompenzuje sve probleme koji se "nakupe" na liniji od njegovog izlaza do "tamo nekog" ulaza tj do A/D ulaza, služi da kompenzuje padove napona na samim PCB vodovima tako da je njegova uloga da obezbedi da stvarno stigne na odredišnu tačku tih 118.9mV tako što se na odredišnu tačku poveže taj SENSE pin.
Taj otpornik izmedju je za neko filtriranje (ne znam koje uopšte) ali umesto toga pravi kompletnu dibiozu, tako povezano bez SENZE je promašaj kompletan.
Ne znam ko je to tako projektovao, onaj lik švabo sa YT? Dzaba mu oni silni instrumenti sa kojima se slika ...

Taj SENSE = REMOTE-FEEDBACK. Da si pravio sa nama analogno BatoMM pojačalcle mnogo bi lepo razumeo čemu to služi, kako radi i na kraju da čuješ razliku sa i bez remote-feadback! Niko ti ne brani da sklopiš BatoMM i konkretno to čuješ ...

[savan]

Odavde je kopirana shama davno jos https://learn.adafruit.com/ad8495-thermo.../downloads

Da se ne maltretiramo, ceo sklop je cudan i lose uradjen pocevsi od zajednickog gnd pa do nemanja earth, grejanja preko termokoupla... itd, neka radi ovako kako radi za moje potrebe lemljenja sasvim mi je ok, i neka ostane sa ovom uguranom konstantom radi ok. Pa sacekati da se slopi novi pcb pa dalje komentarisati ako i na novom pcb to bude isto tako radilo onda postaviti pitanje zbog cega.

BatoMM planirao sam da pravim, cak sam i konvertovao gerber fajlove u easyeda pa sam hteo da to bude na crnom pcb ali nisam imao vremena zbog nekoliko projekata koje sam zapoceo pocevsi od Draganovog preampa koji se na kraju oduzio dok se nije naslo resenje problema, isto kao i sa ovim kontrolerom, verujem da je isto tako neka specificna greskica kao i na preampu, a koja napravi ozbiljan problem.

[savan]

Sense pin sam trebao vuci skroz do ads1115, nisam razmisljao o tome kada sam crtao pcb

[mikikg]

Ta Adafruit šhema je OK kada nema otpornik posle redno sa izlazom, tu je zaglup, ako stavljaš otpornik redno pa na A/D onda mora i sense da se koristi.

Probaj za početak da izbaciš tj prespojiš taj otpornik (postavi jumper 0Ohm), direktno da ide, izlaz->ulaz.

Ako posle toga dobijes i dalje onih spominjanih 118.9mV na samoj nožici A/D konvertera onda je OK i to treba tako da radi. To bi bilo rešenje za trenutnu PCB.
Posle toga će i SW da proradi!

[savan]

Probacu, nego mozda vam je promakao detalj iz post 196, R7 otpornik? Treba da bude 1M a ja imam 1k

[mikikg]

Probacu, nego mozda vam je promakao detalj iz post 196, R7 otpornik? Treba da bude 1M a ja imam 1k

Ne znam, probaj, menjaj ...

Onaj redni otpronik je mnogo kritičniji, on je tu pravio sve probleme odprilike ...

[savan]

Probao sa 22 ohm nista ne dobijam, ma nema veze! Zamenim R7 sa 1M otpornikom, kratkospojim ovaj 22 ohm pa probam, ne verujem da ce bolje da radi, mnogo je tu detalja na pcb lose uradjenih da mi se ni ne prepravlja nista, mnogo zica u okolini ne mogu ni da dodjem do otpornika nekih sto treba da zamenim, najbolje da ipak sacekam novi pcb pa da onda saopstim rezultate.

[savan]

Nisam mogao da budem miran a da ne probam, zamenio sam R7 i R15 stavio 1M, nula ohm umesto R13 i R14, pokupio prasinu, prebrisao alkoholom celu plocu, dobio sam da mi brojke na ekranu brzo prebacuju kao neki noise da ima, i to u rangu +-10-20 C! Koliko me secanje sluzi R7 i R15 i jesu prvobitno bili 1M ali sam sve kompeltno menjao i njih i filtere u okolini da bi dobio stabilno citanje na ekranu, ali eto ispostavilo se da ne valja ni tako. Definitivno postoji neki problem na pcb, neki ogroman noise. Tu je i torusni trafo odmah uz plocu i to bas uz ad8495 i ads1115, to je to, da ne probavam vise nista nema mi smisla, prvo treba da resim sve sto sam zabrljao pa tek na kraju da se pozabavim sa sw, a to cu tek kada stigne novi pcb pa cu na njemu da probam, nema mi smisla da dalje eksperimentisem oko ove brljotine. Tu je i switchersko napajanje koje napaja ceo sklop i rpi i ad i ads i sve ostalo, ne moze se ocekivati da valja.

[savan]

Kako izgleda logging https://pastebin.com/nHwJAEXD , primecujem da treba da podignem jos vise sampling period na ads1115 jer ovako sam premasio vreme koje treba da bude u tom jednom zero cross ciklusu dok se radi merenje temperature.

Code:

                        LOG("Conversion: buf[0]=0x%02x buf[1]=0x%02x combined=0x%04x time=%.2f mS result=%f temperature=%.2f\n",
                                 buf[0],
                                 buf[1],
                                 val,
                                 (float)((gpioTick() - prev_tick) / 1000.0),
                                 (float)(val * (2.048 / 32767.0)),
                                 temperature);

Dodatno undervoltage ikona na ekranu, napajanje nije ok, to prvo resavati pa tek sve ostalo.

Inace ovo sam juce pazljivo podesio:

BSC0_FIFO = 0b11000101; // start conversion, AIN0 and GND, FSR=2.048, single shot mode
BSC0_FIFO = 0b10000011; // 128 SPS, Traditional comparator, alert pin active low, nonlatching comparator, disable comparator, alert pin high impedance

Podesio sampling period na 250 sps, sad ovako sad izgleda:
BSC0_FIFO = 0b10100011; // 250 SPS, Traditional comparator, alert pin active low, nonlatching comparator, disable comparator, alert pin high impedance

A i log koji potvrdjuje da je sa 250sps tajming ok ali i dalje ogroman noise https://pastebin.com/Pbnthn8i

https://pastebin.com/y0DMsZr1

[savan]

Gledam kako bi se mogao modifikovati pcb ali toliko sam ga lose odradio da ne vredi se ni truditi, jednostavno pcb u kantu i novi. Pogledaj vezu u ad8495 sa 3 via, jedan via gde je cold juction, a duzina voda katastrofa, za cudo zivo da je to i funkcionisalo   Gnd, kuda ide?? Jedan od mojih prvih pcb, katastrofa. Namuci i vas i sebe a nisam ni pogledao u pcb, nisam imao ni potrebe dok nije pocelo da osciluje promenom 1k u 1M otpornika misleci da nije problem u pcb

[mikikg]

Ok, nije problem, stavimo to sve po strani i da se vratimo mi malo na konkretnu temu i da pričamo ozbiljno oko čega se vrtimo a to je regulator temperature za lemilicu.

Pogledaj jedan bitan detalj ovde, STRUJA 0.205A, odnosi se na struju grejanja ili hladjenja Peltier-ovog elementa, kada je plava boja onda hladi a kada je crvena onda greje, trenutno tu hladi sa svega 200mA i to je neka prosečna struja za održavanje temperature cele te komore.

Napravljene su mehaničke prepravke na izmenjivaču sa Peltier i drastično pobolšali njegovo iskrišćenje i postavili u optimalnu COP zonu (Coeficient Of Perfomanse) tako da nam treba vrlo malo struje/energije da održavamo tu temperaturu jer se inače cela laboratorija zbog tih potreba klimatizuje isto na 20*C.

Prethodno rešenje je bilo loše projektovano i Peltier je radio sa 5-6A (sklono pregorevanju, i pregoreo par puta), spoljna strana bila VRELA a unutra komore kao održava 20*C a ustvari u laboratoriji je već 20*C!??
Neko je potpuno promašio temu tog sklopa jer ako treba unutra da se održava 20*C a spolja oko 20*C treba vrlo malo energije da se to ujednači.

Peltier element je neka vrsta termo pumpe, prebacuju toplotu sa jedne na drugu stranu zavisno od polariteta i jačine struje, postoji tačna zavistnost kako rade i gde su najefikasniji i kada se to ispoštuje onda to radi i sa 200mA kako treba!



Interesantan detalj ako nisi znao sa Peltier-ovim elementom je ta da je on fizički napravljen od mnogo malih termo-parova (par-stotina ili hiljada zavisno od površine) koju su svi vezani na red električno i imaju početak i kraj dok su fizički u prostoru rasporedjeni izmedju dve keramičke pločice i spomenuti efekat termo-parova je u toj konstrukciji samo multipliciran, istovremeno radi i kao termo-pumpa i termo-naponski-generator.

Postoje razne konstrukcije sa Peltier elementima, meni je na primer najfascinatnija konstrukcija za dugoročno napajanje elektronike (50+ godina) u satelitima za dubok svemir gde se takav element postavi u "sendič" izmedju dve "konstatne temperature", jedna strana se izloži u SVEMIR-VAKUM a sa druge strane malo "ušuškano sa termičkom izolacijom" se postavi parče nekog radioaktivnog izotopa sa dugim vremenom polu-raspada koji tokom "raspada" generiše toplotu koja je za tolimo malo veća neko što je apsolutna nula u vakumu i na osnu te tempraturne razlike generiše napon/energiju za napajanje elektronike!



Da se vratimo na temu posle pisanja o efikasnom "baratanju ili transferu" temperature tamo/vamo i da se vratimo mi malo na lemilicu.

Prvo, sine mnogo je 180W grejač za lemilicu, ne treba ti toliko, ne žuriš ti to toliko nigde da ti treba toliki grejač, mislim daj bože da imas toliko posla i da toliko koristiš lemilici da ti postane to toliko kritično da "ne možeš da postigneš" ali u realnosti mislim da nije baš tako i da je ciljanje te snage bespotrebno.

U tom smislu ne treba projektovati za 180W, ni ispravljač da bude te snage jer treba da se razmišlja i o najgorim uslovima i scenarijima, na primer da ti iz bilo kog razloga ostalo uključeno grejanje lemilice, može iz X razloga to da se desi, zabagovao SW, upala prljavstina na PCB, oksidirao neki kontakt, odpala SMD komponenta zbog lošeg bezolovnog kalaja, dakle stvarno svašta može da bude uzrok i tad ako ne upališ kuću i samo ti crkne grejač da budeš srećan!

Predlog je da se projektuje za 90W sa istim grejačima, to je sigurnije, tako će da grejači budu pod manjim opterećenjem i da duže traju, manje napajanje i tu dolazimo do možda najbitnijeg dela sa kojim to aman napon da se tera grejač, AC ili DC?

Macola TVRDI da nije problem pokretanje sa DC naponom i da nema nikakav bitan razlod da se to mora pokreće sa AC.
Ja nemam argumente da osporim tu tvrdnju, ako neko ima argumente evo neka popriča sa Macolom!

U tom smislu do daljnjeg dok se ne ospori tvrdnja da je AC bolji od DC, predlažem da se držimo DC napajnja za grejač ali naravno sa par malih trikova o kojima možemo nakdno da diskutujemo!

[savan]

100VA i mislim da stavim i zbog dimenzija a i sasvim dovoljno za lemljenje, mema potrebe vise od toga, 1-2W za pic,displej, elesktoniku, preostalih 98w za grejac. Miki, prvo da odradim pcb i da se uverim da (ne)valja, onda razmisljam nesto drugacije! Znam da ima boljih resenja. Mozemo pricati i predlagati, ja cu da upijam! Ja bi cak pravio i LLC sa ganFet i sa onim novim trafo jezgrima "transformers" kroz plocu gde je namotaj pcb vod, to mi je skroz zanimljivo! Ali ne znam! Gledaj cuk2 sim sto sam pokusao, ali sa nedovoljno paznje kroz google patent page, youtube... treba malo sesti i posvetiti se tome sa vise paznje, rezultat sima naravno nije uspelo jer se nisam dovoljno potrudio da razumem i ne daje 10A na izlazu nego 6mA, ali pokusao sam. Pokusao bi tako i neki LLC ali kada bi dobio vetar u ledja sa gotovim simom da mogu da ga analiziram da bi mogao da razumem na sta treba da se obrati paznja i kako funkcionise, ali eto malo je primera pa treba onda i mnogo vise vremena cak i da se krene u razumevanje.

Cuk2, jedino sto sam uspeo jeste dobio sam 1.5V kao i na google patent pageu

[mikikg]

Za LLC, hehe, ima 3 komponente, četvrta je sam potrošač, to je model za simulaciju, ali taj spoj ima vrlo specifičnu zavistnost koja je prikazana na tom gradikonu iz simulatora i različite boje linija predstavljaju ponašanje za različito opterećenje tj otpornost potrošača R1.

Na prvi pogled prosto 3 kompoente ali iza toga stoji vrlo kompleksna matematika i cela neka tehnika koja treba to da isprati i stavi pod kontrolu i zaključa u neku naponsku (ili strujnu) kontrolnu petlju.

Na oscilogramu se vidi praktičan rad, žuta četvrtka je oko 350V pik-pik pri nekih 86kHz (obrati pažnju da su to vrlo opasni naponi po život, nema šale sa tim, kada se pravi i podešava mora da se ima izolacioni trafo samo za sigurnost, doćicemo dotle) i plavo je struja kroz primar transformatora koja je nekako vrlo bliska sinusnom obliku što je tu veoma bitna i korisna osobina i tu vidiš taj mali "glič" koje se dešava u dead-time baš kada se menja stanje izlaza.
Taj glič sa GaN ili SiC bi se sveo na vrlo malu "iglicu" i taj sinusni oblih bi bio još idealniji plus sve može da se podigne na veće frekvencije jer se proporcionalno smanjuju feritne i druge koponente za iste snage.

Generalno je LLC koncept prosta jednom kada se razume kako radi kako da se realizuje ali dotle ne može nikakvim prečicma da se stigne, mora da se razume teorija iza toga, kad razumes teoriju onda probas u simulatoru, kad ti proradi u simulatoru onda praviš "siguran za experimentisanje" prototip da probaš to što si dobio u simulatoru da dobijes u praksi i kad se to tek tako zavrti i dobijes neke opipljive rezultate možeš da kaže da si prve neke prepreke savladao i da se onda pozabaviš sitnim detaljima kako to sve još uobličiti pa tek onda da projektujes malo ozbiljniju PCB koja već ima mnogo veće šanse da proradi kako treba ako si ove predhodne korake odradio kako treba i sa paznjom.

Bez osciloskopa ne možeš da se baviš tom tehnikom, praktično nikakavom prekidačkom Power tehnikom, a ako se još dodatno baviš SMPS tehnikom neophodna je dodatna oprema i za sigurnost i za merenja i to ako nemaš ja ne smem da ti preporučujem da se time dalje baviš!

[savan]

Bas sam se igrao bukvalno tako kako si ucrtao, ali sa pdm modulacijom, bilo mi zanimljivo kako se od 1k sine konvertovanog u pdm moze da dobije nazad na izlazu opet sine sa samo tih par komponenti, pa sam menjao vrednosti i video da moze bilo koja frekvencija sine da se dobije i kakavih sve oblika ima, neki i dalje imaju primesu pdm modulacije ali su u obliku sine, neki budu ispeglani, sve zavisi koje vrednosti se ubace, zanimljivo je! Ovo cu ja da probam ali prvo na nekoj mini verziji, sve od jezgra pa do ostalog!

https://www.youtube.com/watch?v=Q6GkSNfAEx4

[Braca]

To što si ustanovio eksperimentalno je zasnovano na Furijeovoj teoremi iz 1822. godine, koja kaže da se bilo kakva funkcija, kontinualna ili diskontinualna, može predstaviti zbirom sinusnih komponenata.
Furijeova transformacija funkcioniše i u obrnutom smeru, tj. zbir sinusnih komponenata daje polaznu funkciju.

Jedan niskopropusni filter predstavlja Furijeov analizator jer propušta samo one frekvencije koje su u njegovom propusnom opsegu, a one su sinusne.

Na žalost, to se ne uči u tehničkim školama, u onoj koju sam završio nije čak ni bilo matematike u 4. razredu.
Međutim, Furijeova transformacija se može shvatiti i dobrom animacijom, kao što je ona koju sam nedavno preporučio.

Dozvoljavam sebi i jednu dobronamernu napomenu o jeziku: mi kažemo sinus a ne sine, termopar a ne thermocouple, itd.

[mikikg]

@savan Konkretno za LLC ovo je vrlo zanimljiv i poučan video:

[savan]

Znam da su opasni naponi sve sto ide preko kalema velike struje, recimo u el. brojilu, kao bomba, ako imas srece da budu samo crni prsti.

Ovo bi moglo da radi koliko vidim na pdm modulaciji, poigracu se malo jedan dan, odlican video