Popravka Osciloskop BWD 539d

[Macola]

Pročitaj ovu temu na susednom ES forumu, da ne pišem dva puta isto:

https://www.elitesecurity.org/t507660-Fe...-analogasi

[vladd]

Za gledanje navedenih signala moze da posluzi. Mogao bi da bude i merna sprava, ako bi se uporedio sa nekim pouzdanim merilom, necu da kazem bazdario, vec samo da mu se znaju neka odstupanja.

Za potpuni pocetak, neki generator signala, ima i ovde sema, oa lagano nadalje.

Ne vredi praviti od opreme hrpu furde, mozda poceti sa nekim boljim instrumentom tipa Sanwa 700, pa kako vreme i potrebe idu pribavljati solidnu opremu, jedno po jedno, nego odmah zgomilati nesto aljkavo.

[Papak]

@vladd
Koji ti problem imaš brate, i zašto ga ne lečiš, hahahahahahahaha...
Vidi vamo serem ti se na svu edukaciju od vrtića do doktorskih studija. Ma i post doc-a.

@Macola
Definitivno, neki mali gen ima pristojnih kineza, a ima i stare opreme, a sanwa PC5000, ili 7000 ubija na mestu j pored mesta. Možda neki mali lab ispravljač i neki od onih component testera što na brzinu detektuju R/L/C/dioda/tranzistor/mosfet... Dosta i za ozbiljnije od početnika.

[ddanijel]

Halo moderatori, moram da vam odgovorim pa makar i mene posle toga mozete banovati kao sto vec jednom jeste. Banujete coveka koji konstruktivno odgovori coveku sa puno cinjenica (ne mislim na njegov odgovor Vladdu, makar i on je jako cinjenican i adekvatno odgovoren, ni ja ne bih bolje), konkretne tehnicke stvari i vidi se da poznaje materiju. Zasto gasite vatru tako sto redovno banujete ljude koji nesto znaju umesto da na vreme uocite problem posto pojedini zasipaju teme supljom pricom, troluju, nista konkretno ne pomognu ali mogu da filozofiraju do prekosutra. Normalno da je Papak pukao, i ja bih isto uradio da sam na njegovom mestu. Ne znam ko je od vas banovao ali ne radi se to tako, jer udaljavate ljude koji zaista znaju jer ne umete da na vreme reagujete adekvatno. Imao bih jos sta na ovu temu ali zadrzacu se na ovome (za sad).

[mikikg]

@Društvo, zamolio bih vas da se "držite teme" i da ovde stavimo tačku na predhodnu off-topic diskusiju.

[vladd]

Dobro bi bilo procitati
https://www.tek.com/en/documents/primer/...cilloscope

I prelistati odeljke i sekcije sa strane.

Nabaviti pristojnu sondu, ne preskupu, i paziti da se ne namotava kabal kao kanap, da sonda duze traje.

[djuma89]

@Macola Hvala na linku, čitam vaše komentare na svim forumima vec godinama. Planiram čak uskoro da sklopim i Bato MM😊
@vladd Ovo je odlično👏🏼 Ovo mi je bas korisno, hvala.

[progster]

A ima i domaće.

http://tnt.etf.bg.ac.rs/~oe2em/osc.pdf

[Macola]

Novim korisnicima osciloskopa bih srdačno preporučio rastavni transformator, kao veoma korisnu i važnu spravu (ukoliko smognu budžet za to).

Može se upotrebiti bilo kakav rastavni trafo, što je već daleko bolje od direktnih priključaka, ali je najbolje napraviti rastavni trafo sa simetričnim izlazom, kao sa šeme u prilogu.

Na rastavni trafo se priključuju: uređaj kog merimo, ili osciloskop. Nikako oba na isti trafo, jer se onda gubi smisao rastavljanja!

Kada je osciloskop na rastavnom trafou, pošto nije uzemljen, možemo očekivati više elektronske buke u mernim rezultatima.
Prednost je što možemo više uređaja koji su priključeni na mrežu meriti, takođe što nismo ograničeni snagom trafoa za te uređaje.
Mana je što se strogo mora voditi računa o naponu koji bi mogao da se pojavi na šasiji osciloskopa i na mernim sondama, ukoliko je GND sonde na naponu koji ima potencijal prema zemlji.
To zahteva striktne mere korišćenja izolovanog poda i udaljenosti van dohvata, bilo kog predmeta koji ima veze sa uzemljenjem ili mrežnim naponom.
Taj način je pre za vrlo iskusne profesionalce koji znaju da se čuvaju od strujnog udara, odnosno početnicima najmanje preporučen.

Najbezbedniji način za početnike je da uređaj koji merimo bude priključen preko rastavnog transformatora.
Tada se osciloskop priključuje na mrežu, uzemljen je i siguran za dodirivanje, korisnik je bezbedan.
Taj način ujedno obezbeđuje "tiho" merenje bez mnogo elektronske buke.
Mana tog sistema je što je snaga uređaja, koji je priključen preko rastavnog trafoa, ograničena snagom istog trafoa.

Split transformator EI konfiguracije, sa simetričnim sekundarom (2x115Vac) ima mali parazitni kapacitet prema primaru i prema jezgru. Nudi odlične izolacione osobine primar-sekundar i veliko varnično rastojanje. Na EI transformatoru se može izvesti takav koncept, dok je to na toroidu teško izvodljivo.
EI trafo se bez problema može izvesti sa izolacionom sposobnosti od preko 6KVac prema drugom namotaju ili jezgru...
Split sekundar kome je srednja tačka na uzemljenju ili na virtuelnom uzemljenju preko otpornika, ima snižen nivo buke u odnosu na dovod iz mreže, te se odlično može upotrebiti i za napajanje osetljvih audio naprava, poput: preamps, phono preamps i td... Kada se koristi u audio svrhe, onda se srednji kraj sekundara direktno povezuje na najpovoljniju tačku uzemljenja.

Toroidni trafo nije dobar izbor za rastavni trafo jer: ima veliki parazitni kapacitet primar-sekundar i preko toga se prenosi masivna buka iz mreže. Druga važna stvar je to što je jedina zaštita od strujnog udara malo folije između namotaja (netopive do oko 200C svega).
Toroidni transformatori imaju NUŽNU obavezu da na primaru poseduju jenokratni termički osigurač i NUŽNO zahtevaju da sekundar bude uzemljen na jednom kraju, inače je nivo bezbednosti relativno nizak.
Pojačana zaštita na toroidnom trafou, takođe i smanjenje buke iz mreže, može se dobiti pomoću "slepog" screen namotaja, između sekundara i primara. U takvom slučaju je obaveza da taj namotaj bude odlično uzemljen i da unutra ima dovoljan efektivni presek, kao i efektivni presek izvoda sa njega, da obezbedi pregorevanje ili iskakanje limitatora na kućnom mrežnom dovodu, u slučaju proboja, što je >25A za duže od 1h ili >6000A u jednom polutalasu.

Kod rada sa SMPS, izbegavati merenja po HV sekcijama, gde su amplitude iznad 100Vpk. Ako je takvo merenje potrebno, onda pročitati maksimalnu opteretivost sonde (amplituda vs frekvencija). Takođe se mogu provući značajne struje i kroz male parazitne kapacitete zbog velike strmine porasta napona.
Na primer, pokušaj merenja sondom osciloskopa, na gornjem gejtu mosfet polumosta koji radi na 320Vdc, obično završava spaljivanjem tog SMPS... Jednostavno, gornji gejt nije predviđen za dodatni parazitni kapacitet prema gnd, i ako je on recimo svega desetak pF poreklom od sonde. Takva merenja se vrše indirektno ili diferencijalnim sondama za te namene!

Toliko o rastavnom trafou i ako ima dodatnih pitanja, izvolite postaviti.

Van toga, jedno dodatno upozorenje početnicima sa osciloskopom i uopšte;

Kada se grecovim spojem ispravi 230Vac iz mreže, kako god okrenuli utikač u zidu, na minus polu će trajno biti -325Vpk ka zemlji, na plus polu će biti trajno +325Vpk ka zemlji!!!

To je napon opasan po život!

Česta zabluda mnogih početnika je: da je ispravljen napon iza greca neutralan ka zemlji na minus kraju!
To jednostavno nije tačno i predstavlja čest razlog "smrti" osciloskopa, a može biti isti rezultat i po rukovaoca!

Pozdrav


  Rastavni_trafo.pdf (Size: 12,31 KB / Downloads: 39)

[djuma89]

Zamenio sam sve kondenzatore kao sto ste mi rekli ali i dalje nemam ravnu liniju, ovaj prikaz imam samo kada HORZ POSITION pomerim skroz u desno do kraja. Tacke su slabog inteziteta kao na slici u prilogu, kada ukljucim dugme TV tj X-Y onda svetle dosta bolje kao na drugoj slici. Gledao sam otpornike i premerio sam vecinu ok su vrednosti u granicama iz šeme. Gledao sam da nema hladnih lemova i to deluje dobro. Da skidam tranzistore pa da ih stavljam u tester?
Sta da proveravam sledece?

[Macola]

Za početak prebaci na XY mod (stisni dugme TB/XY na unutra), potom na channel 2 (X) dovedi neki signal, na neku golu žičicu koju držiš u ruci gurneš u BNC, ili pipneš vrh sonde prstom.

Ukoliko je ispravan X pojačavač i sistem za osvetljaj, linija bi morala da se unekoliko raširi levo-desno.
Probaj to pa ćemo videti šta dalje.

[Macola]

Mrda li se šta kad pipneš X ulaz?

[djuma89]

Probacu sutra ujutro, na poslu mi je. Sad sam krenuo u stan. Razmisljao sam o rastavnom trafou da li mozda neko od mojih drugara ima. Moram vise puta iscitati Vas komentar gore. Secam se da u firmi imam ovaj:
https://www.schrack.rs/prodavnica/kontro...4016t.html
I takodje 230/230. Koriste se za komandni napona za opremu. Ali oni nemaju srednji izvod tako da moram onda potraziti neki drugi... Javljam sutra rezultate.

[Macola]

Srednji izvod se može virtuelno napraviti setom otpornika, bez problema, nije nužno imati ga ali je korisno.

Kad postoji pravi srednji izvod, korisno je imati tih 115Vac, što dozvoljava test uređaja sa područja gde je to napon mreže, takođe i test PFC predstepena u nekom SMPS.

Ne sviđa mi se onaj Schrack, ako je u stvarnosti kao na fotki. Sekundar je preko primara i ne vidim čak ni izolaciju između primara i sekundara. Jezgro je zavareno i takav trafo se greje i u praznom hodu.
Tipična, super jevtina proizvodnja koja se prodaje pod imenom Schrack, što mi je prilično razočaravajuće.

Ok oko osciloskopa. Stižu mi notifikacije na mail pa ću primetiti tvoj post...

Moža je bolje da ti neki dobar vikler namota trafo kakav valja...

[vladd]

Prebaci dugme na ALT, sada je na CHOP, koliko vidim, i daj mu neko drugo vreme po horizontali.

[pinco]

Srednji izvod se može virtuelno napraviti setom otpornika, bez problema, nije nužno imati ga ali je korisno.

Kad postoji pravi srednji izvod, korisno je imati  tih 115Vac, što dozvoljava test uređaja sa područja gde je to napon mreže, takođe i test PFC predstepena u nekom SMPS.

Ne sviđa mi se onaj Schrack, ako je u stvarnosti kao na fotki. Sekundar je preko primara i ne vidim  čak ni izolaciju između primara i sekundara. Jezgro je zavareno i takav trafo se greje i u praznom hodu.
Tipična, super jevtina proizvodnja koja se prodaje pod imenom Schrack, što mi je prilično razočaravajuće.

Ok oko osciloskopa. Stižu mi notifikacije na mail pa ću primetiti tvoj post...

Moža je bolje da ti neki dobar vikler namota trafo kakav valja...

Iako nije tema, odvojni trafo je zanimljiv.
Iman jedan varijak koji ima u sebi galvanski odvojen namotaj 3A. To mi služi ka glavni varijak kad nešto radin.
Zanima me dat namotat jedan trafo 230/230, sa sridnjin izvodon. Jel ovi otpornici od sridnjega izvoda na uzemljenje služu za odvođenje šuma, ili? Jel bi se tu moga dodat neki manji kondenzator.
Iman još jedan varijak, maleni 220V 1A, pa bi se i to moglo kombinirat, razne opcije.

[vladd]

Izolacioni trafo ne treba koristiti i uzemljenje instrumenta treba da ostane na uzemljenju mreze.
To su stari radionicki trikovi za popravke nekih sprava pod naponom, a uz sto manje ulaganja u opremu. Izvan i mernog i bezbednosnog standarda. Kao i golf 2.

Za diferencijalna merenja, napona izmedju dve tacke od kojih ni jedna nije na uzemljenju koristiti diferencijalne sonde-probe. Diferencijalne sonde su sada oko 150- 200$, sto se cini kao losa investicija, mada kompromitovanje mase, izdizanje uzemljenja na neki potencijal moze da napravi neke stete na skopu. Da ne racunam moguce strujne udare korisnika. I to u slucajevima kada su u pitanju prirodno izolovane sprave, baterijski ili usb osciloskopi i sl..
Potrebno je detaljno poznavanje svih elemenata, i putanje signala, i uzremljenja, karakter mernih tacaka...nije laka igra za pocetnika.

Ali preporuka, za pocetnika, je da osmatra signale sa uzemljenom masom i do par stotina V, ispod margine izdrzljivosti ulaza.
Prvo instrument, ako se sumnja na visok napon, pa tek onda skop.

[Macola]

Mislim da nema potrebe spinovati oko izolacionog trafoa i aludirati da sam savetovao izolaciju instrumenta pomoću njega.
Štaviše nisam savetovao, čak sam i upozorio na opasnosti prilikom toga i savetovao izolaciju merenog uređaja, kao i primenu diferencijalnih sondi.

Čemu ova igra žmurke?

Molim te vrati se na moj post i pogledaj šta sam savetovao oko rastavnog trafoa.
https://forum.yu3ma.net/thread-2684-post...#pid119260

Rastavni transformator je veoma korisna stvar, koja će mnogim početnicima možda uštedeti jedan osciloskop.
Naravno, ako rastave od mreže sklop koji mere.
Oni koji znaju i koji su vrlo iskusni znaće i bez naših saveta, poslušaće sebe...

[pinco]

Hvala na savjetima.
Svi su dobronamjerni, nema potribe za raspravama, sve je jasno.
Varijak koristin za testiranja i sl. plus je galvanski odvojen pa povečava i sigurnost kad se radi nešto.

Ideja mi je bila iskoristit ovaj mali 1A, i iza njega neki odvojni trafo 0.5A, netriba mi više. Da iman neki podesivi AC izvor. Kad radin neke prototipe ili sl. A može dobro doć ka ćisto odvojni 230/230.

Kad smo već kod sigurnosti u radioni, šta mislite od fid ili kzs, osjetljivosti 30mA, za radni stol?

[Macola]

@pinco ,

Otpornici na mojoj šemi imaju ulogu odvođenja statičkog naboja koji se može nakupiti na uređaju, od trenja odeće i slično.
Kad ih ne bi bilo, postoji visoka mogućnost od varničnog preskoka koji može oštetiti neku od sprava, pošto nije uzemljena.
Ti otpornici treba da budu od 2W i ako kroz njih teče ispod 150uA. Razlog je njihova fizička dužina, odnosno dužina varnične staze. Zato ih je tri serijski, zato se postavlaju pravolinijski i udaljeno od drugih komponenti.
Greška je staviti kondenzator paralelno toj grupi otpornika jer se onda ne sprečava značajna struja kod varničnog preskoka.

Kada sekundar nije podeljen onda se "labava" simetrija oba kraja trafoa može uraditi sa dve grupe ovakvih otpornika, kao na priloženoj šemi.

Na oba kraja postoji 115Vac ka zemlji, ali ako se dodirne jedan od krajeva, struja je ograničena na 350uA u najgorem slučaju.



  jedan_sekundar.pdf (Size: 5,44 KB / Downloads: 32)