Popravka Osciloskop BWD 539d

[djuma89]

Poštovani članovi,
Došao sam u posed neispravnog osciloskopa Australijske proizvodnje BWD 539D po proceni 1976g. U pitanju je anlogni osciloskop sa dva kanala 20MHz.
Prvi put se upustam u popravku uredjaja sa katodnom cevi, imam iskustva sa popravkom audio pojačala i raznorazne elektronike.
Dijagnoza: Uredjaj ne daje sliku, lampica od napajanja gori i lspostovao sam proceduru za prvo ukljucenje dato u uputstvu. Strana 13

https://manual-hub.com/manuals/bwd-539d-01-pdf-manual/

Potom sam merio napone na ploči i dosta imaju odstupanja ( npr 110V posle filtriranja merim 91V).
Ovaj uredjaj nije do sad popravljan i u njemu se nalaze vecinom horizontalni elektrolitski kondenzatori. Merio sam ih kineskim testerom i svi su ispravni sa dobrim Esr.

Po meni ja bi sve elektrolite zamenio a kolega mi kaze da samo sumnjive zamenim, kakvo je vase misljenje? Koristio bi mi svaki savet, i kojim redosledom da proveravam.

Dušan

---

[Papak]

Dušane, svakako pre svega dva puta proveri da li si ispoštovao sva podešavanja (vremenska baza, trigering, osvetljenje...) koja proizvodjač kaže za inicijalno uključenje, i tek ako si siguran da sve radiš dobro a skop ne radi, proveravaš napone na napajanju i ripple na elektrolitima. Ako je napajanje 50Hz ripple na elektrolitima mozes proveravati i multimetrom u AC opsegu. Dalje obrati pažnju na vrednosti napona na samim filterskim elkosima kao i iza stabilizatora. Ako su svi naponi poremećeni nije loše da pogledaš koji napon se uzima kao sistemski (npr u Tektornixima je tipično +15V linija) pošto se on koristi kao referenca za ostale napone. Sledeća stavka ako nema slike je da proveriš HV napajanje, u 90% slučajeva je u pitanju bloking oscilator koji generiše -1...-2kV za napajanje katode i +5...20kV za napajanje akceleratora (spiralna elektroda niz katodnu cev koja se proteže telom CRT od skretnih ploča do samog ekrana), kao i napon napajanja filamenta CRT. Ako taj blocking osciluje, i naponi na izlazu pretvarača odgovaraju navedenim iz sheme, onda proveravaš Z pojačavač, pošto on definiše ili napon na prvoj rešetki katodne cevi ili struju same katode, ali efekat je isti - kontrola osvetljenja.

[Gosha]

@Papak prvo si trebao da pogledas semu ovog osciloskopa pa onda da dajes odgovor.

@djuma89
Ovaj osciloskop nema bloking oscilator za dobijanje ubrzavajuceg visokog napona, vec se taj napon dobija kaskadiranjem jednog od sekundarnih napona mreznog transformatora(550V ACA). Diode D351, D352, D353 sa pripadajucim kondenzatorima prave taj napon (oko 2.5KV) koji preko otpornika R358 ide ide na anodu cevke. Nekako bi trebao da proveris prisustvo ovog napona ali to je malo teze posto klasicni multimetri, najcesce, mere do 1000V DC.
Mozes jednostavno napraviti prirucnu VN sondu kao dodatak multimetru. Uzmes 9 otpornika od 10Moma i vezes ih na red sa crvenom pipalicom multimetra. Tako ces napraviti naponski razdelnik 10:1 i prosiriti merni opseg do 10KV!!!. Podrazuneva se da je unutrasnja otpornost multimetra 10Moma.
Naravno da bi koristio ovakvu sondu za visoke napone, neophodno je da sve to lepo izolujes i zalijes nekom masom (za pocetak moze i parafin). Za merenje ovih 2.5KV, dovoljno je samo, da te otpornike stavis u neku plasticnu cevcicu.

Ostale napone mozes meriti direktno jer je sledeci najveci -850V
Obavezno proveri i napon grejanja cevke (6.3V AC) i ako mozes da vidis sa zadnje strane da li cevka svetli unutra ( trebalo bi da se vidi zickasto svetlo).

U svakom slucaju, ako se ne snadjes, kod mene uvek imas opciju besplatne popravke.

[djuma89]

Hvala puno na odgovoru, skontao sam sta treba da uradim. Hvala i na predlogu za popravku ali hocu da sam probam da ga popravim a ujedno i ovako najbolje učim. Jedino ce mi trebati pomoc oko kalibracije jer nemam nista od opreme za kalibraciju.

Imam 6.1V posle 5 min rada. To su ove dve bele zice sa trafoa. Vidi se svetlo.
Imam problem ovde ne pisu koji brojevi ulaze tako da ce mi oduzeti dosta vremena da nadjem na šemi pa da izmerim napone

[vladd]

Za izolaciju takve prirucne sonde moze da posluzi i plasticna cev u koju se postave otpornici i fiksiraju recimo sa termo lepkom.

[djuma89]

Merio sam i napone sa trafoa kada ga odspojim pokazuje 51v a kada je prikopcan pokazuje 48VAC. Potom sam merio riple na C265 i izmerio sam 2.02VAC, ovo je previse? Ostali kondezatori su ok

[NIXIE]

Za takva merenja, par kV, najbolje naći nekog drugog.

[Gosha]

Za takva merenja, par kV, najbolje naći nekog drugog.

A koga ce taj drugi da nadje, mudrache? Neko mora.
Nije opasno merti 2.5KV u ovom osciloskopu, moze smo malo da te "pecne", male su strujne mogucnosti to izvora.
Koliko me samo puta "peckao" HV kod TV-a od 25KV i jos sam ziv. Cak imam utisam da sam tad bio i zdraviji (ili je to zato sto sam bio mladlji  )
nego sad.

[Papak]

Izvinjavam se, dao sam opšti predlog, bez gledanja šeme ovog specifičnog instrumenta, no sve rečeno sem blokinga važi i dalje.
Ako se ne varam tu sam napisao "...HV napajanje je u 90% slučajeva bloking oscilator..." no nebitno namera je bila da dam smernice koje su svakako važeće.
Dalje, koliko vidim na ovom osciloskopu (izvinjavam se ako gresim šemu gledam na telefonu pa ja malo sitna) modulacija mlaza i intenzitet se regulišu na prvoj rešetki, dok funkciju primitivnog retrace kola odnosno Z pojacavaca nazovimo ga tako radi tranzsitor Q95 na 45 stranici. Treba obratiti pažnju i na potenciometre koji definišu fokus i intenzitet, imao sam nekoliko puta prilike da pronadjemda je u pitanju bila banalna stvar poput potenciometra u prekidu bilo na grafitnom sloju bilo na klizaču...

[vladd]

Zbog vremešnosti sprave, pregled svake komponente je obavezan, klizači, zanitovani spojevi, oksidi na raznoraznim mestima, a pre svega bi trebalo proveriti cev, ako ne valja, sve ostalo postaje uzaludan posao.

[djuma89]

@Papak Iskupio si se ovim komentarom potenciometar 220k za intezitet je u prekidu. Sad cu ga otvoriti da vidim ima li mu spasa.

Update: Srednji izvod je korodirao, iskrivio se pa sam ga sredio. OBA kanala reaguju po horizontali i vertikali. Smeta mi sto bas trepere i nestanu na 1/5 s koliko oko moze da uhvati ponekad.
Sledeci korak mi je sve ove potove i kontakte da proverim. Sta bih jos mogao da gledam sledece da popravim ovaj odziv?

Takodje sonde nemam, imate li neku preporuku? U Sprintu sam bio imaju neku Hantek 980din...

[Papak]

@djuma89 sve kontakte očisti, pošto sad znaš da je skop funkcionalan, lepo uzmi i poruči Panasonic elektrolite iz Silkena i sve zameni, baš sve. Bez onoga 'može ovaj još malo', zato što u osciloskopu za razliku od uredjaja poput pojačala i slično elektroliti rade konstantno pod maksimalnim naprezanjem (struja na linijama je konstantna, pa je i praznjenje elektrolita kontantno odnosno udarna struja je non stop maksimalna) a što se tiče sondi topla preporuka su Testec sonde imaš ih svuda, od Mikro Princa, Kelca, Retama, Pro Electronica itd, imaš dvw verzije do 50 i 100MHz, kostaju oko 3k dinara i pokazale su se jako dobre, ne kao Tektronix, ali Tekove sonde su polovne od 70€ naviše. Druga opcija su kieske sondice koje imas na Ali Expressu i slično koje su 10€, zaista imaju bandwidth koji je naznačen ali ne trpe bas dobro navedeni max. napon i mehanički su vrlo jadne od neke plastike reciklirane, daleko bilo...

[djuma89]

@Papak Problem je sto ovde idu aksijalni izvodi. Koliko vidim na sajtu Silken ih nema...
Da li da budzim radijalne ali ima bas malo mesta, u visinu ne smeta. Ili bio sam u Sprintu kazu mi da napravim spisak sa mouser.com pa da ce oni naruciti i kod njih kupim. Ne znam sta da radim.☹

[vladd]

Naruči aksijalne iz Mouser-a.
Ako je to bas smor, mogu radijalni da se prepravljaju u aksijalne uz dodatak žice i preporuka je termo bužir dovoljne veličine da izoluje sve zajedno, a i estetski je prijatnije.

[Papak]

Realno mislim da je baš bacanje para da juriš aksijalne elko i da čekas da stignu... Uzmi lepo radijalne i neku deblju punu žicu tipa 1mm (imas u Kelco pogledaj puni provodnici, jako je dobra ja je koristim za šemiranje kad radim prototipe) i spakuj taj skop. Ne isplati se ulagati više od 2000din u skop do 20MHz star 50 godina, izuzev ako ti je baš stalo do njega. Topla preporuka za nabavke iz inostranstva je firma Top Elcodis iz Niša. Sjajni ljudi i jako malo se 'ugradjuju' u cenu. Ako se baš odlučiš da uzimaš aksijalne elko mozda je bolje da se nas par okupi pa uradimo jednu zajedničku nabavku šta kome treba (isplstivije zbog poštarine/carine itd...)...

[djuma89]

Uzecu onda radijalne, izadju me 1000 din. Bakarnih zica imam na pretek od 1mm pa do 6mm🤣 Tako cu i uraditi, fiksiracu ih toplim lepkom, produziti nocžice sa 1mm i navuci bužir.

[djuma89]

Imate li neki savet sta bih mogao da nabavim ili da napravim od opreme da bih proširio opseg merenja?

Takodje treba mi i neki naponski izvor za kalibraciju uredjaja. Sta preporučujete?

[Papak]

Sa ovim skopom ne možeš da uradiš ništa da ga poboljšaš, on je do tih 20MHz i kraj. Prvenstveno zbog konstrukcije katodne cevi, jer se do 20MHz može proći sa običnim skretnim pločama dok iznad toga skretni sistem mora biti napravljen kao distribuirano LC kolo, što uslovljava drugačiju konstrukciju akceleratora i daleko veće radne napone, a drugo je što se apsolutno ne isplati da prepravljaš vertikalni pojačavač da radi do recimo 100MHz jer je nenormalno skupo, i sigurno nemaš ni opreme ni znanja da to uradiš. Šta više odgovorno tvrdim da na forumu nema osobe koja bi umela da konstruiše 100MHz skop poput HP ili Tek naprava iz 70ih.
Da se ne zavaravaš 20MHz ti završava 90% poslova sa kojima se sreću profesionalci i oko 99% poslova amatera elektroničara. Svakako za neke specifične stvari će ti trebati skop koji ide do 500MHz ili više ali to je baš baš retkost. Moja preporuka ti je odvoj jedno 150€ i vidi na ebay šta se pojavljuje od starih Tektronixa, tipa 465, 465M, 465B, 466, 475, 475A... To su ti mašine do 100MHz (465), 200MHz(475) odnosno 250MHz(475A) koje opasno dobro rade, pouzdane su, i relativno lagane za servis obzirom da su većinom bazirane na TTL logici, tranzistorima, opampovima i svega nekoliko specijalizovanih Tektronixovih kola koja možeš da nabaviš za sitne pare (1...20$) na ebay, a ako ne imaš njihove knjižice sa detaljnim unutrašnjim šemama kola, pa možeš da se snađeš. Konačno Tekovi service manuali su riznica znanja iz analogne elektronike...
U zavisnosti od finansija možda je najpametnije da za par stotina € kupiš nekog višekanalnog digitalnog Rigol-a. Daleko su od lab osciloskopa ali idu do 100MHz i više zavisno od modela i daju sve prednosti digitalnog osciloskopa od readout-a preko kačenja na računar, raznih funkcija , mogućnosti analize digitalnih komunikacija itd itd...

[vladd]

Ne treba početniku pisati postove opterećene frustracijom, pogotovo ako se nema ili ne vide efekti organizovane univerzitetske edukacija iz konkretne oblasti, vec napabirčene informacije skockane u nejasni mozaik.

Elem, niko danas ne pravi parne lokomotive niti se vatra pali uz pomoć mahovine i šiljatog štapa. Niti bi to bilo neka referemnca neke veštine.
Pa je dobar savet učiti i elektroniku i merenja prema savremenim kriterijumima i na određen način organizovano, od osnova sa uvezanim činjenicama, a ne ugledom na neke random istorijski odabrane informacije. Nekada je dobro izučavati Maksvela i Bora, ali ne i šeme zastarelih komponenti.

Treba se upoznati šta konkretno znači iskazan frekventni opseg osciloskopa, da je to prećutno -3dB, što znači da je na kraju opsega amplituda signala za 30% manja, i da je zbog toga zlatno pravilo 1:5 kod osciloskopa, koristiti ga za precizna merenja u prvih 20% opsega...konkretno za ovaj spomenuti bi to bilo 4MHz...
Koji su važni i koji su potrebni parametri osciloskopa, osetljivost npr, za merenja koja će se vršiti ili planirati.

To su info koje postoje po netu, ne male, pa treba iščitati, i razbistriti situaciju, naravno pitati ako nešto nije iskristalisano, ali će pride i neka pitanja postati izlišna, i to uz jasan razlog nepotrebnosti.

[djuma89]

Izvinjavam se u mom prethodnom postu nisam se dobro izrazio, nisam mislio da povecam opseg merenja na MHz nego na opremu sa kojom bih mogao da unapredim sam rad sa osciloskopom. Misleci na sonde, dif. Sonde eventualmo neki sklopovi za filtraciju itd.
Konkretno ja bih ga koristio za audio pojacala i za proveru ispravnosti digitalnih i kvarcnih satova. Znaci provera ispravnosti kvarcnog oscilatora koji radi na 32.768Hz.

Bilo koji digitalni kinez bi mi zavrsio posao, ali su malo skuplji a i razmisljao sam da se prvo izvezbam na ovom. Lako je sa loseg na bolje preći. Mozda mi je i logika losa i gubim vreme na ovo jer je zastarelo?!